Janković: U Srbiji beže od podele vlasti kao "đavo od krsta"

Vesti 18. apr 201712:41 > 12:49
Podeli:
Izvor: Medija centar Beograd

Vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković ocenio je da državni organi u Srbiji imaju neiskren odnos prema ljudskim pravima, kao i da se izbegava podela vlasti koja je Ustavom definisana.

Janković je, na konferenciji Kuće ljudskih prava na kojem se razgovaralo o preporukama Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava za Srbiju, ukazao da se pitanje ljudskih prava u Srbiji ne shvata kao temelj jednog društva, već se to radi zbog nekog cilja, „zato što se mora“.

„Pitanje ljudskih prava nije nešto što državni organi stvarno žele da bude ostvareno, to je nešto što se radi zbog drugih ciljeva, zato što se mora“, kazao je Janković. Čujemo da se to radi zbog Evrope, međunarodnih standarda, dodao je.

On je ocenio da se u Srbiji od podele vlasti beži kao „đavo od krsta“.

„Primetan je kult ličnosti, ne samo u Srbiji nego i u svetu“, ocenio je Janković.

Vršilac funkcije zaštitnika građana naveo je da je u Srbiji na delu i dezavuisanje nezavisnih tela, što se, prema njegovim rečima radi dovođenjem podobnih izvršilaca.

Komentarišući preporuke koje u oblasti ljudskih prava Srbiji dolaze od međunarodnih organizacija, Janković je oenio da se one poštuju.

„Stvara se lažna slika o spremnosti Srbije da sarađuje“, kazao je Janković i kao primer naveo to da Srbija šalje veoma brojnu delegaciju na zasedanja Komiteta UN za ljudska prava, ali da se na ta sednice odlazi bez priprema i konkretnih odgovora.

„Našoj delegaciji bilo je postavljeno pitanje koliko u Srbiji postoji studenata sa invaliditetom. Nakon dužeg razmišljanja usledio je odgovor da je u Srbiji na snazi autonomija univerziteta, pa da zbog toga takvi podaci nisu raspoloživi“, kazao je Janković.

Kuća ljudskih prava Beograd je ove godine uz podršku Fondacije Kuća ljudskih prava iz Ženeve učestvovala u pisanju „izveštaja iz senke“, kao i na pripremnom sastanku na kom su u neformalnom razgovorima sa Članovima Komiteta UN za ljudska prava predstavili ključne izazove u ostvarivanju ljudskih prava u Srbiji.

Komitet je pozdravio usvajanje Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Nacionalne strategije za poboljšanje poliožaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, usvajanje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i ratifikacije pojedinih međunarodnih konvencija.

U izveštaju Komitet izražava zabrinutost zbog preovladavanja zločina iz mržnje, specijalno protiv Roma, diskriminacije LGBTI osoba i osoba sa HIV, isključivanja Roma, osoba sa invaliditetom, diskriminacije žena, nasilja protiv žena i dece, nerešavanja pitanja nestalih osoba, smrti ili nestanka dece iz porodilišta.

Ukazano je na pitanja zabrane torture i zlostavljanja, trgovine ljudima i prisilni rad, položaja osoba lišenih slobode, izbeglica i tražilava azila.

Komitet je zabrinut zbog navoda o javnom klevetanju i zastrašivanju medijskih radnika od funkcionera, sužavanja prostora za javnu debatu i naročito gonjenja novinara i aktera civilnog društva zbog izražavanja mišljenja.

Konstatujući privatizaciju medija, Komitet je i dalje zabrinut zbog nedostatka transparentnosti u pogledu vlasništva medija i tekućeg javnog uticaja na određene medije, navodi se u završnim zapažanjima o trećem preriodičnom izveštaju Srbije.