Boričić: Doktorati najveći biznis u obrazovanju

Izbori 28. mar. 201708:55 > 08:55
Podeli:
Izvor: N1

Dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić rekao je da je ne zna da li iza podrške nekih javnih ličnosti pojedinim kandidatima postoje skriveni razlozi ili računica, ali da želi da veruje da je njihova podrška iskrena. Rekao da su doktorati „najveći biznis“, kao i da je ceo sistem obrazovanja ruiniran.

Govoreći o izbornoj kampanji u Novom danu, Boričić je rekao da želi da veruje da je podrška javnih ličnosti pojedinim kandidatima iskrena.

„Normalno je da su predizbornim aktivnostima ugledne ličnosti podžavaju kandidate, ne znam da li postoje neki skriveni razlozi koji samo oni znaju ili nekakva računica, ali hoću da verujem da je većina podrški iskrena i da se oni identifikuju sa nekom politikom i zato podrže nekog kandidata, hoću tako da verujem“, kazao je on.

Rekao je da nije dao podršku nijednom kandidatu jer ga na to sprečava funkcija koju obavlja.

„Ja bih kao profesor univerziteta možda više u javnosti mogao da istupam u jeku predizbornih aktivnosti, ali kao dekan sam sprečen jer se moje učešće identifikuje sa učešćem institucije i zato sam uzdržan da javno nekoga podržim“, objasnio je Boričić.

Kako je rekao, današnje vreme je vreme površnosti.

„Upravo kao dekan ne želim javno svoj stav da iznosim zbog mogućnosti uticaja na studente, iako su punoletni, zaprepastili biste se koliko često nisu dovoljno analitični i koliko su površni, današnje vreme je vreme površnosti“, kazao je.

Govoreći o proglasu studenata pokrenutom na sajtu Peticije24.rs, u kojem pozivaju na odbranu akademske čestitosti, posle podrške 650 javnih ličnosti Aleksandru Vučiću, među kojma je bio veliki broj univerzitetskih profesora, Boričić je rekao da vreme nekad zahteva da profesori ukažu studentima na pojave u društvu.

On je kazao da je pristalica toga da studentskim organizacijama nije mesto u politici i da tako kaže i Zakon o obrazovanju, ali da su to su to neibežne stvari.

„Uloga javnih ličnosti i učitelja u odnosu na đaka jeste da nekada ne govorimo samo o teoremama, nego je i vreme takvo da zahteva da se izađe iz te teme i da im skrenete pažnju na pojave u društvu i upravo zbog te površnosti otvorite dijalog i ukazete im na mnoge detalje“, dodao je gost Novog dana.

Obrazovne institucije niskog kvaliteta dovele do toga da se u sve sumnja

Boričić je rekao da su u obrazovanju doktorati „najveći biznis“.

„Na Ekonomskom fakulteta bude usvojeno tek deset doktorata tokom jedne godine, ekonomskih i biznis škola ima kao pečuraka u ovoj zemlji, najveći su biznis tu doktorati. Ako govorimo o korupciji u visokom obrazovanju, mislim da je to proporcionalno noviu studija – ono što se dešava na osnovnim studijama je zanemarljivo, pa kad idemo na doktorate“, rekao je dekanEkonomskog fakulteta.

On je dodao da nema takvih saznanja o Beogradskom univerzitetu. „Ali govorim o slučajevima… jedan seminarski rad košta 20 evra, master 150 evra, za doktorate nema takvih ponuda, ali ko je zainteresovan verovatno može doći i do takve ponude, a mogu da zamislim da se to onda meri desetinama hiljada evra“, dodao je.

Slučajevi koji su se pojavili u vezi sa plagijatima funkcionera i korpus visoko obrazovnih institucija niskog kvaliteta doprineli su tome da se u sve sumnja, ocenio je on.

Rekao je da Ekonomski fakultet postoji 80 godina, I da je za to vreme 800 doktorata odbranjeno. „Unazad godinama to je limit. Koji su motivi nekog čoveka da doktorira, ako to nije vezano za akademsku karijeru?“, upitao je on.

Ocenjuje da je ceo obrazovni sistem ruiniran. „To pranje diploma je pojava koja je kao dobar dan, svakodnevno u javnim ustanovama, preduzećima, ima svedočenja da obično radi jedan dobar naš i on na leđima nosi ostalih pet, sedam nekompetentnih. To je veći problem od doktorata, doktorati su vrh ledenog brega. To je izvor frustracija“, kazao je i dodao da onda takvi stručni ljudi počnu da razmisljalju zašto su uopšte ovde.

Kako kaže, srž problema u sistemu obrazovanja su osnovne škole, pa je idući naviše sve manje važno.

„Obrazovanje, i uz njega i zdravstvo, jeste stub u koji paradoksalno nijedna politička garnitura ne želi da ulaže. Jer dobri prolodi obrazovanja će se brati kroz 15, 20 godina, i niko ne želi taj projekat obrazovanja, da zasuče rukave i time se bavi“, naveo je.

On smatra da je izlazak iz svake krize, kao i iz ekonomske, vezan za obrazovanje. Dialno obrazovanje treba da postoji, ali samo u određenoj meri.

„Ako ne uspostvimo konsenzus oko toga da je strateška stvar ulaganje o ubrazovanje, čije ćemo plodove dobiti kroz 15 godina, nema izlaska iz krize“, istakao je Boričić.

Tragedija u Goši pokazuje koliko smo u krizi

Boričić ocenjuje da su sindikati više kao dobar izgovor celom sistemu da oni uopšte postoje. „Ne sećam se unazad godinama da su se izbroili za neko elementarno pravo radnika, snaga sindikata je uglavnom zanemarljiva“.

Slučaj radnika Goše, koji je izvršio samoubistvo zbog teške materijane situacije, jeste zaista tragedija, kazao je, i pokazuje koliko smo kao društvo u krizi jer se čak i to se desilo pa nija zaslužilo veću pažnju javnosti.