Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić rekao je da je Srbiji neophodno nacionalno finansiranje nauke.

Kostić je istakao da država mora da podrži bazične i društvene nauke i da ne sme da prepusti nauku „nemilosrdnoj trci na tržištu“. 

„Ako to ne bude urađeno, jedino što ćemo moći da ponudimo jeste jeftina radna snaga i polovični stručnjaci koji će čitati tuđe radove i pričati o njima. Ako želimo da budemo deo društva znanja, to ne smemo da dozvolimo“, naveo je Kostić za „Politiku“. 

On dodaje da je problem što u Srbiji imamo mnogo više dobrih učenika nego dobrih učitelja, a posle situacije devedesetih, ugnezdio se i mentalitet „večitog gliba“.

Govoreći o tome koliko se uvažava mišljenje SANU, Kostić je ukazao da trenutno 17 akademika aktivno utiče u radu raznih tela koja kreiraju nauku – matični odbori, Nacionalni savet za nauku i drugi. 

„Oni imaju impozantne biografije. U nauci su celi život i niko ne može da im nametne određeno mišljenje, pa ni SANU, jer toliko dobro poznaju nauku i njene probleme. Zato želimo da pojačamo rad i uticaj Odbora za visoko obrazovanje, organizujemo tribine, pozivamo stručnjake koji imaju šta da kažu“, rekao je Kostić. 

On kaže da je SANU bila marginalizovana i izložena mržnji pojedinih ljudi, koji čak ne znaju gde se nalazi zgrada ove institucije, ali da male nacije moraju da shvate da je nauka deo civilizacijske pismenosti. 

„Društveno-humanističke nauke jedan su od znakova za prepoznavanje vremena. Bojim se da se malo provincijalizujemo, da se zatvaramo“, zaključio je Kostić.