Mediji u Srbiji često predmet tužbe

Vesti 02. feb. 201718:46 > 22:33
Podeli:
Izvor: N1

Prvostepene sudske presude izrečene novosadskom Radiju 021 po tužbama za nanošenje duševnog bola, ali i zloupotrebe autorskih prava, izazvale su burnu raspravu predstavnika novinarskih udruženja, medija i nadležnih sudova.

Konferencija o tom slučaju pretvorila se u višečasovnu diskusiju u kojoj je više puta kritikovan deo fotografa koji podnosi tužbe protiv medija zbog neovlašćenog korišćenja fotografija.

Fotografija koju je Radio 021 na svom portalu bez pisane dozvole, i duševna bol policajaca koji su se prepoznali na snimku objavljenom na istom portalu, vrede 780.000 dinara. Tako je presudio sud. Slobodan Krajnović iz Radija 021 žali se na postupanje sudova, za koje kaže da medijske procese presuđuju po šablonu.

“Opet se vraćam na to da su kazne jednostavno neodmerene i često mi se čini u ovim sporovima da sudije ne gledaju pravu prirodu medije, i da se ne udubljuju dovoljno u sve ovo”, ocenjuje Krajnović.

Mediji su često predmet tužbe. Prema podacima do kojih su došla novinarska udruženja, u periodu 2014 – 2016 u Višem sudu je vođeno 1.326 postupaka, po zakonu o informisanju i zakonu o autorskim pravima. Za taj period Viši sud je u Beogradu primio je 767 tužbi protiv medija po osnovu autorskih prava, dok su 31. jula ostala su nerešena 384 predmeta. Vansudska rešenja nisu ušla u tu statistiku

Tužbe nisu samo opasne po opstanak lokalnih medija, kažu Zorica Višnjić iz Lokal presa, već i po novinarske slobode, jer su novinari sve paranoičniji da mogu da pogreše i da će tužbe protiv njih zatvoriti medij za koji rade. Predlaže neku vrstu “samoregulacije“.

“Mislim da bi u svim sudskim sporovima bilo korisno dobro i u javnom interesu konsultovati Savet za štampu. Ako budemo došli do toga da ćemo imati i samoregulatorno telo po pitanju autorskih prava, mislim da ćemo izbeći razne zamke koje stoje pred nama i razne zloupotrebe”, veruje Višnjić.

Za najveći broj suđenja koja se odnose na autorska prava zaslužan je jedan broj fotografa, jer sve češće podnose tužbe protiv medija za fotografije koje su objavljene pre više od pet godina, jer tada one postaju vlasništvo fotografa, a ne agencije ili medija koji ih je otkupio.

Protiv takvog stava negodovali su fotografi, koji insistiraju na tome da svaki medij mora da plati korišćenje fotografija koje su zaštićene autorskim pravima. Kako bi se izbegle zloupotrebe i loš rad pravosuđa, iz Dragica Popesku iz Apelacionog suda poručuje – recite nam.

“Nekada je autorsko pravo fotografa bilo nezaštićeno, što nije bilo u redu, ako je prezaštićeno kao što je možda sada, možda to vodi u nepravo, ali je put rešavanja toga ujednačavanje sudske prakse kroz signalizaciju ljudima koji o tome mogu da vode racuna“, kaže Popesku.

Iako je konferencija trajala više sati, niko se nije bavio pitanjem: zbog čega pojedini mediji ”kradu“ fotografije, da li je to baš svaki put ”slučajno“ i kako to sprečiti.