AKB neće Vukčevića – "nije se vodio patriotskim osećanjima"

Vesti 22. jan 201718:08 > 18:16
Izvor: N1

Advokatska komora Beograda odbila je zahtev za prijem bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, uz obrazloženje da on nije dostojan članstva u toj instituciji, jer se tokom svog tužilačkog madata nije rukovodio patriotskim osećanjima.

Deo strukovne javnosti odluku komore ocenjuje kao neutemeljenu i politikantsku i podseća da Vukčevićev slučaj nije prvi koji je otvorio pitanje uplitanja politike u advokaturu.

Sedmoro protiv, četvoro uzdržanih, jedan za. Tako je o prijemu Vladimira Vukčevića u svoje redove glasala Advokatska komora Beograda. Uz negativne glasove, advokati su ponudili i obrazloženje – posao tužioca, tvrde, Vukčević nije obavljao patriotski.

„Prigovor je politička hajka, zbog toga što on mene optužuje da ja nisam savesno vodio svoj posao na taj način što sam propustio da gonim izvršioce krivičnih dela na štetu Srba i što sam dopustio Nataši Kandić da rukovodi tužilaštvom, što je apsolutno netačno“, kaže Vladimir Vukčević.

Zbog toga će, dodaje, preduzeti sve raspoložive pravne korake, čim mu komora dostavi pismeno obrazloženje.

Predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić je, nažalost, bio sprečen da dođe na zakazan razgovor, ali nam je u telefonskom razgovoru rekao da on nije glasao za to da bivši tužilac Vladimir Vukčević ne bude primljen u advokatsku komoru, te da u toj odluci kao sporno vidi to što oni koji su je izglasali, nisu priložili nikakve dokaze za svoje tvrdnje.

Sa dokazima ili bez njih, odluka je neuverljiva, kaže predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić. Nelogično je, ukazuje Ilić, ispitivati dostojnost postupanja tužioca u slučajevima, koji su najčešće imali sudski epilog.

„U nekim od tih predmeta su donete i pravosnažne osuđujuće presude, znači optuženi su proglašeni krivima. Ukoliko bismo takvu logiku advokatske komore sledili dosledno, to bi značilo da u tim predmetima i sudije koje su postupale jesu nedostojne“, smatra predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić.

Ne samo neuverljiva, nego i politički obojena – tako odluku advokatske komore opisuje direktor Komiteta pravnika za ljudska prava. Takvim potezima se, uveren je Milan Antonijević, urušava ugled profesije.

„Nadam se da će advokatura zauzeti drugačiji stav u narednim koracima. Etički standardi koji se ovde pominju su čini mi se u senci politike i u senci nekih stavova vrednosnih o ratnim zločinima, a to ne bi smelo da se događa u advokatskoj komori“, kaže direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević.

O uplitanju politike u advokaturu govorilo se i 2015. godine, kada su zahtevi za upis u advokatski imenik odbijeni i bivšoj predsednici vrhovnog kasacionog suda Nati Mesarović, kao i nekadašnjoj ministarki pravde, Snežani Malović.