Beograđanka pokrivena hidžabom: Nema problema, teže do posla

Vesti 16. okt. 201617:29 > 22. okt. 2016 19:31
Podeli:
Izvor: N1

Gde je granica sekularne države i prava pojedinca na slobodu izbora? Sve prisutnija tema nošenja hidžaba aktuelizovala je ovo pitanje. Čitavo leto na plažama širom Evrope se sprovodila hajka na žene u burkinijima, a mi smo proverili kako živi 34-godišnja Beograđanka pokrivena hidžabom.

Indiru smo lako prepoznali. Za Beograd nije tipična, iako je tu rođena i tu je provela ceo život. Želju da nosi hidžab ima, kaže, odavno, ali se na odluku odvažila tek prošle godine.

„Htela sam, a nisam smela.Tako da ta želja je možda negde i sazrevala. Žena to ne treba da uradi zato što se udala, zato što to muž traži od nje. Treba najpre da bude iskrena namera, znači u srcu da se oseti to iskreno i ono što se nosi, u ovom slučaju hidžab, to mora da se voli“, kaže Indira Islami Jelizi.

Provokacija i problema, kaže, nije imala. Ipak, od kad nosi hidžab, češće joj se pruža prilika da vežba svoj engleski.

„Ljudi nisu navikli da vide pokriveno, ono što su negde videli u zadnje vreme to je kad su u pitanju azilanti, pa onda pogotovo me pitaju, Sirija, Avganistan? Ja kažem ne, Srbija, mislim znam srpski“, kaže ona.

Osmeh je na licu, ali, ipak nije sve tako vedro. Sa pokrivenom kosom, za nju, ni sa fakultetskom diplomom, u Beogradu nema posla.

Sličan problem imaju pokrivene žene širom Evrope, jer je Evropski sud u maju ove godine doneo, mnogi bi rekli „neevropsku“ odluku, da poslodavci mogu radnicama da zabrane nošenje hidžaba. Zbog čega je marama postala jedna od retkih građanskih sloboda koju zapadno društvo uskraćuje?

Zbog straha, kaže analitičar Darko Trifunović. Iracionalnog, pa i racionalnog, tvrdi on.

„Mi iz detinjstva nosimo strah od pokrivenih ljudi i u našoj civilizaciji, judeo-hrišćanskoj civilizaciji. Kada je neko maskiran, kada je neko tako prikriven, mi mislimo da se radi o lopovu. A sa druge strane, taj drugi strah, je potpuno realan strah, jer su sve one terorističke napade koje su izvodile žene bombaši upravo tako obučene da bi prikrile eksploziv na sebi“, objašnjava Trifunović.

Izvor : N1

U Islamu postoje različiti načini pokrivanja, a najgrublja podela je na burku, koja pokriva celo telo i lice, zatim nikab, sa prorezom za oči i hidžab, koji je u Evropi i najprisutniji. Zapad na njega najčešće gleda kao na krpu za potčinjavanje, međutim, da nije uvek tako, kaže aktivistkinja Aida Ćorović.

„Ako je to dobrovoljni čin, ako žena vrlo svesno zna i prihvata tradiciju i sve ono što ta marama, da li je to hidžab, da li je to nikab i tako dalje, dakle šta iz toga proizilazi, ja onda to smatram prvoklasnim feminističkim činom“, navodi Ćorović.

Dodaje i da je otpor prema marami čista hipokrizija zapadne civilizacije.

„Nametanje da žena mora da bude poslušna, potčinjena, pa samim tim i pokrivena, nema zapravo nikakve razlike između žene koja je praktično obnažena, napucana silikonima i kao takva model nekakve prihvatljivosti“.

Izvor svih predrasuda je neznanje, kaže Indira sa početka priče, a da bi im se stalo na put, važno je, dodaje, da jedni druge bolje upoznamo.