Nikolić: Srbija se bori protiv namere da je uvuku u sukob

Vesti 02. okt. 201611:47 > 11:49
Podeli:
Izvor: Tanjug/Dimitrije Goll

Srbija se beskompromisno bori protiv već jasno iskazane namere da je ponovo uvuku u sukob u regionu, jer ne želi nikakve svađe sukobe i ratove, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

„Srbija insistira na miru i saradnji u regionu i čitavom svetu“, rekao je Nikolić na državnom komemorativnom skupu posvećenom sećanju na streljane u Jajincima u Drugom svetskom ratu i apelovao na poklitičke činioce „da svađu i istoriju ostvimo iza nas i da se okrenemo saradnji“. 

Ističući da je Srbija danas, posle više od dve decenije poštovana i uvažavana i njena reč ima težinu u evropskim i svetskim zbivanjima, Nikolić je podsetio da je za zemlju posebno bila odgovorna i obavezujuća borba da se ne dozvoli revizija istorije u vezi sa uzrocima Prvog svetskog rata. 

On je ukazao da ta bitka nije jedina koju vodi, jer se „bitke manje ili veće, vodimo iz dana u dan, posebno je važna bitka za Kosovo i Metohiju. Da ne dozvolimo ulazak samoproklamovane države Kosovo u Ujedinjene nacije“. 

„Mi ćemo sledeće godine ponovo da se borimo da Kosovo ne postane član Unesko…Želimo da budemo punopravan član Evropske unije, ali nikada nećemo proznati nezavisnost Kosova“, poručio je Nikolić.

Govoreći o žrtvama streljanim u Jajincima, Nikolić je istakao da sećanje na prošlost oblikuje našu budućnost,
koju gradimo u miru, slozi i razumevanju svih građana Srbije. 

„Naši preci su pobedili ideju zatiranja. Tako smo preživeli i živimo. Sećanje na nevine žrtve koje su zauvek ostale ovde, na jajinačkom stratištu, Srbija brani i čuva, napredujući kao država i društvo, ne odričući se ideja mira i slobode“, rekao je on.

Izvor : Tanjug/Dimitrije Goll

Nikolić je podsetio da su nacističke okupacione snage od svih prestonica u Evropi jedino u Beogradu formirale koncentracione logore i svakodnevno, od 15. jula 1941. pa do kraja 1943. godine sprovodile egzekucije nedostojne ljudskih bića. 

„Zatvorili smo jedno poglavlje naše istorije, ostavivši u amanet istoričarima da ga izučavaju i analiziraju. Ovaj tren u vremenu koji će biti naš trag u istoriji Srbije, moramo učiniti takvim da se oni koji su položili živote za naš mir i slobodu ne bi postideli“, naglasio je. 

Predsednik udruženja logoraša „Jasenovac“ Milinko Čekić, jedan od preživele dece jasenovačkih logora, ukazao je da se skoro ništa ne zna o transportu Srba koji su posle nemačke ofanzive na Kozari u leto 1942. godine odvedeni u logor „Staro sajmište“ u Beogradu. 

Njihov broj se, kako je objasnio, još ne zna, procene su između 10.000 i 14.000, ali se za njih 6.000 ne zna kako su stradali, dok su više od 4.000 njih, starijih od 70 i mlađih od 14 Nemci izdvojili kao nesposobne za rad i vratili u logor Jasenovac, iako su znali da će biti pobijeni. 

„Stavili su ih u 79 stočnih vagona, po oko 80 u svakom, rekli da ih vraćaju kućama, zapečatili vagone i pet dana ih vozili do Jasenovca, po avgustovskoj vrućini, bez otvaranja, bez vode i hrane. Njih 60 odsto je umrlo u tim vagonima, a ostali su pobijeni u Donjoj Gradini“, naveo je Čekić. 

Na spomenik na stratištu Jajinci venac su, pored Nikolića, položili delegacija Vlade Srbije, u kojoj su bili ministri Nela Kuburović, Aleksandar Vulin i Zoran Đorđević, kao i predstavnici romske zajednice, udruženja logoraša, boračkih organizacija, Saveza jevrejskih opština i strane diplomate.