Agencija kontroliše funkcionere i zbog medijskih napisa

Vesti 20. sep 201613:11 > 13:12
Izvor: N1

Agencija za borbu protiv korupcije sprovodi i vanredne kontrole funkcionera i njihove imovine, a na osnovu prijava i meijskih izveštaja, rekla je direktorka Agencije Tatjana Babić. U 2015. godini Agencija je podnela 15 krivičnih prijava protiv funkcionera zbog sumnje da su krili imovinu ili davali lažne podatke.

„Pratimo imovinsko stanje funkcionera i naravno da kada stil života očigledno ne odgovara, to nam je uvek indikator da treba da radimo vanredne kontrole. I mi to radimo“, rekla je Tatjana Babić na Odboru za pravosuđe Skupštine Srbije na kom je predstavljen izveštaj te agencije za 2015. godinu.

Babić je to rekla posle navoda poslanice Srpske radikalne stranke (SRS) Vjerice Radeta da je interesantno imovinsko stanje potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović i predsednika Srbije Tomislava Nikolića „koje se čudno menja od toga da ima ogromne hektare šume do toga da ima samo jednu ladu“.

„Morate malo da se pozabavite time da li se troše pare koje se skupljaju preko fondacije Dragice Nikolić, a mogli bi da se pozabavite i preskupim nakitom i garderobom Zorane Mihajlović. Nemoguće da je to od plate“, rekla je Radeta i doda da ne mora da znači da su ti napisi u medijima tačni, ali da agencija ipak to treba da proverava.

Podnoseći izveštaj o radu Agencije u 2015. godini, direktorka Tatjana Babić je na sednici Odbora Skupštine Srbije za pravosuđe rekla da su u toj godini Agenciji podneta ukupno 45.202 izveštaja o imovini funkcionera.

Kako kaže, broj prijava Agenciji povećan je za 17,4 odsto, a one se u najvećem broju odnose na nedozvoljenu kumulacija javnih funkcija i sukob interesa prilikom obavljanja javnih funkcija.

Babić je poslanicima ukazala na problem sa kojima se Agencija suočava, poput nedovoljnog broja zaposlenih i neadekvatnog prostora za odlaganje obimne dokumentacije.

Deca i supružnici funkcionera da se obuhvate kontrolom

Kako je dodala, rad Agencije otežava i nemogućnost pristupa službenoj evidenciji i dokumentaciji, kao i nepovezanost s bazama podataka drugih državnih organa, što ukazuje na neophodnost izmene Zakona o Agenciji ili donošenje novog.

„Tim zakonom trebalo bi propisati jasnija i stroža pravila o odgovornosti funkcionera, kao i proširivanje prijave imovine na najbliže krvne srodnike u prvom stepenu srodstva“, rekla je Tatjana Babić i dodala da je potrebno propisati duži rok zastarelosti za prekršaje.

Poslanik pokreta Dosta je bilo Dušan Pavlović rekao je da je neophodno da Agencija ima adekvatan broj zaposlenih kako bi radila u punom kapacitetu i kontrolisala javne funkcionere. On je ocenio da bi broj krivičnih prijava verovatno bio veći da je Agencija imala dovoljan broj zaposlenih i podržao predlog da se prijava imovine proširi i na supružnike i decu funkcionera.

Predsednik Odbora, poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petrović, rekao je da predlog da i najbliži srodnici moraju da podnose imovinsku kartu može biti i otežavajuće rešenje jer, kako je dodao, šta ako su deca kao njegova starija, odnosno imaju više od 30 godina i svoje porodice. Petrović je kazao da probleme može predstavljati i to ako poslanik nije u dobrim odnosima s nekim od najbližih srodnika i taj ne želi da podnese imovinsku kartu.

Poslanik sa liste SNS-a Jovan Palalić rekao je da se najširi vidovi korupcije događaju na lokalnom nivou i da je neophodna stratešaka odluka o profesionalizaciji državne uprave, jer bez nje nema iskorenjivanja korupcije.