Cvejić: Opozicija u Srbiji konfuzna i bez koncepta

Vesti 08. jul 201609:03 > 09:11
Podeli:
Izvor: N1

Glavni urednik agencije Beta Ivan Cvejić smatra da je opozicija u Srbiji konfuzna i bez pravog koncepta šta bi trebalo da radi.

On kaže da je naveći proble opozicije u Srbiji to što je ostala bez politike, odnosno što je neko drugi preuzeo njihovu politiku i počeo da je sprovodi. 

„Stranke ne uspevaju da pronađu identitet, po čemu se to razlikuju od vlasti. Veliko je nepoverenje u te stranke, lutaju u traženju svog puta i identifikacije šta su oni, šta nude na tržištu ideja i po čemu su posebni“, kaže Cvejić.

Komentarišući najavu Dušana Petrovića da će se povući sa čela stranke, Cvejić je rekao da se veliko cepanje Demokratske stranke na izborima pokazalo kao nešto što nije donelo dobro nikome, ni onima koji su otišli, ni onima koji su ostali.Dodaje da je poverenje građana u te stranke malo, i da su oni na nivou od pet do šest procenata.

Inicijativa Tadića je pokušaj da se izađe iz loše pozicije. Ne verujem da ljudi koji su vodili tu stranku mogu da pronađu rešenje da se izvuku iz niskog poverenja koje imaju kod građana. Recimo, nisam ni znao da je Dragan Đilas i bio član stranke posle pasiviziranja, njegove menadžerske sposobnosti su vidljive u KSS, možda ga ta činjenica da je formalni član DS opterećuje, on je jedan od ljudi koji nije svoje utočište našao u politici“, kaže Cvejić.

Govoreći o novoj praksi premijera Aleksandra Vučića, koji je počeo da prima i razgovara sa građanima u Vladi Srbije, Cvejić je istakao da je u redu da premijer razgovara sa ljudima u vreme kad nije kampanja i da se nada da će neki problemi biti rešeni.

„Jedino što mi smeta je što je ovoliki red dokaz koliko institucije ne funkcionišu. Srbija je centralizovana zemlja, građani nemaju poverenja u lokalnu vlast. Ljudi su zadovoljni jer su razgovarali s Vučićem. Ja se nadam da će ova praksa prerasti u neku vrstu kancelarije, koja će moći da rešava probleme građana“, smatra urednik Bete.

Cvejić je naveo da je „velika zbrka“ nastala s informacijom o opraštanju dugova prema Telekomu i Infostanu i da su se ljudi žalili jer redovno plaćaju račune, a nekima je oprošteno.

„Dobili smo uverljiva obaveštenja da neće biti oproštena dugovanja. To su vrlo opasne situacije, opraštanje poreza, dugova za struju, ruši jedan sistem i poverenje u institucije i ono što država jeste i kako možete onda da smatrate za ozboiljno te autoritete koji kažu vama koji ste radili nezakonito je optošteno, to nije dobro za sistem i osećaj odgovornosti ljudi prema svojim obavezama“, kaže Cvejić.

O protestu protiv rušenja u Hercegovačkoj ulici Cvejić kaže da je sve počelo sa jako malim brojem ljudi i da je od početka ovaj protest krenuo kao građanska inicijativa onih koji smatraju da Beograd na vodi nije dobar za grad.

„Slučaj rušenja u Savamali je bio dramatičan i izazvao je zebnju i strah kod svih koji veruju u slobode, imali smo nedovoljno razjašnjenje situacije sa privođenjem ljudi, oduzimanjem imovine od strane ljudi za koje ne znamo ko su“.

Obrisi Hladnog rata

O samitu NATO koji danas počinje u Varšavi, Cvejić navodi da nije srećan što vidi obrise Hladnog rata i jačinu propagandi koje su u toku.

„Jako je obojeno time, samit NATO je možda vrhunac u poslednje vreme, govoriće se uglavnom o Rusiji, raspoređivanju NATO snaga u istočnoevropskim zemljama koje se graniče s Rusijom, sve liči na neke situacije koje su prošle, biće priče i o Ukrajini. Balkan je pod pritiskom i jednih i drugih, teraju vas da se opredeljujete, očekuju poteze i odluke kojima će biti zadovoljni“.

Kako kaže,  Rusija na Balkanu ima dvostruke aršine.

„U istim situacijama u Crnoj Gori i Makedoniji u jednoj staje na stranu demonstranata u drugoj na stranu vlade, imaju političke favorite u svakoj od naših zemalja i svrstavaju se na jednu stranu. Ja ne mislim da je vladajuća stranka u Srbiji pri srcu Rusiji, mislim da Moskva ima najviše simpatija prema nekim strankama koje su u opoziciji, poput SRS, DSS i Dveri“, ističe Cvejić.