Srebrenica: Između istine i predrasuda

Vesti 07. jul 201618:26 > 19:18
Podeli:
Izvor: Tanjug/AP/Amel Emric

U Potočarima će u ponedeljak biti obeležena 21. godišnjica stradanja srebreničkih muslimana - i kao i prethodnih godina, u Srbiji i regionu polemika o pravnoj kvalifikaciji i karakteru tog zločina.

Poslednja istraživanja pokazuju da, više od dve decenije kasnije, samo deset odsto ljudi u Srbiji veruje da je srebrenički zločin počinjen onako kako je to utvrđeno u Hagu. Ali, nazadovanje u suočavanju sa nedavnom ratnom prošlošću karakteriše čitav region.

Ovo je samo jedno od svedočenja ljudi koji su prizanali da su u u julu 95te učestvovali u ubijanju ili uklanjanju dokaza u jasno organizovanoj akciji.

“Uprkos ovom mnoštvu dokaza, poslednja istraživanja javnog menjenja u Srbiji govore da svega 10 odsto ljudi smatra da su zločini počinjeni u Srebrenici počinjeni na način kako je to utvrdio Haški tribunal. Dvadeset posto ljudi uopšte ne zna šta se desilo u Srebrenici u julu 95-te”, kaže Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo.

Sociolog Jovo Bakić, među onim je građanima Srbije koji nemaju dilemu da je u Srebrenici sproveden genocid lokalnog tipa koji treba priznati. Ipak, nema razumevanja nedavne poruke iz Srebrenice.

“Jako je tužno kada nevladina organizacija koja se zove Majke Srebrenice ili tako nekako politizuje zločin i pokušava da ostvari političke probitke za jednu nacionalnu zajednicu. To nije posao žrtava. I svaka žrtva koja vrši politizaciju prestaje da ima taj moralni autoritet”, ističe Bakić.

“Svakako želim reagovati na to da žrtva koja je politizovana ipak ostaje žrtva. Dakle ne slažem se sa ovim što je rečeno”, kaže Vesna Teršelič iz nevladine organizacije “Dokumenta” iz Zagreba.

Neslaganje na relaciji Srajevo-Beograd-Zagreb tradicionalno kulminira tokom leta uoči godišnjice srebreničkog zločina i hrvatske proslave Oluje, pa se s pravom postavlja pitanje da li su se stvari za godinu dana promenile.

“Ne da su se promenile, ne da su se popravile nego smo svedoci da u zadnjih godinu dana mi još nismo raščistili sa 40-im a kamoli sa 90-im”, ističe i Hrvoje Klasić sa Filozofskog fakulteta iz Zagreba.

Predstavnika zvaničnog Beograda, 11. jula u Potočarima neće biti pošto su Majke Srebrenice uskratile dobrodošlicu svima koji ne priznaju da je u tom gradu sproveden genocid. U Srbiji je i dalje na snazi skupštinska deklaracija kojom se ubistvo 8.000 Bošnjaka osuđuje na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, ali bez pominjanja reči genocid.