Crnobrnja: Titoistička politika Vlade, dobri odnosi sa svima

Vesti 14. jun. 201621:02 > 21:10
Podeli:
Izvor: N1

Profesor FEFA i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja smatra da je vrlo moguće da Vlada pokušava da sprovede titoističku politiku koja znači dobre odnose sa svih strana.

Kako navodi Crnobrnja bez obzira na deklarisano opredeljenje za EU, u posetu Srbiji dolazi predsednik Kine, a imamo I poziv da se pridružimo Evroazijskoj uniji.

„Ne verujem da će EU i SAD da kažu, bravo momci, samo navalite. EU je u ozbiljnim problemima, prerano je proceniti da li će se proširiti, sada nije trenutak za širenje, proširivanje je stavljeno u ler, Balkan nije politički prioritet, ima dosta problema koje treba rešiti pre nego što proširenje dođe na red“, smatra on.

Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić smatra da  Vašington i Brisel imaju potrebu da kontrolišu „ovaj prostor i vlast u zemljama pa i Vladu Srbije“i dodaje da Vlada ima svoju strategiju koja je okrenuta evrointegracijama.

„EU se više neće širiti, ima duboku krizu i ne može da misli o tome, ogroman je broj članica nego što institucionalni kapacitet može da ponese, ima mnogo heterogenih zemalja. Postoji stalna veza s vladama da budu pod uzornom kontrolom“, navodi Samardžić.

„Pratio sam razvoj EU, vidi se već godinama da EU ne funkcioniše u važnim sektorima, recimo evrozona, potom institucionalna disfunkcija, instuticije ne rade svoj posao kao što su radile pre 10 god. Spoljna politika je desinhronizovana, imate prioritete jačih država koji se nameću, migrantsku krizu, svako vodi svoju politiku. EU ima lošu antikriznu politiku, nijedan region nema tako dugu i duboku krizu i ne vidim znake da će se oporaviti“, zaključuje profesor FPN.

On ističe da treba da razmišljamo koje su štet i koristi od integracija i dodaje da je Sporazim o stabilizaciji i pridruživanju pravljen za potpuno drugačiju politiku i da se mora menjati.

„Problem je bio još kad je potpisan SSP, već tada je veliki broj država priznao Kosovo i SSP se odnosi na teritoriju Srbije van Kosova. SSP je zastareo i ne odgovara stanju stvari. EU taljiga i nismo napravili ekonomski napredak od 2008, čak smo nazadovali u nekim stavrima“, kaže Samardžić.

Crnobrnja smatra da su problemi u EU počeli kada je Unija izašla izvan ekonomije i pokušala da napravi političku uniju.

„Sporan je pokušaj zajedničkog vođenja spoljne politike, fiskalne politike… Ja mislim da je Srbija na pravom putu, da treba da održava dobre odnose sa članicama, mislim da ne treba da se revidira SSP. Oni su nama dali preko dve milijarde evra pomoći za realizaciju projekata, te pare nismo dužni da vratimo, to nije naivno. EU je naš najveći spoljotrgovinski partner“, naglašava profesor FEFA.

Sa njim se složio i Slobodan Samardžić koji takođe problem vidi u tome što je EU prerasla u političku uniju.

„Problemi su takvi da se dugo ne mogu prevazići. Kao da je EU oduvek imala taj ekspanzionizam na prostor Evrope, da sve države, sem Rusije, mogu da uđu u Uniju, kao politički projekat. EU je politička snaga koja je pokušala da reši problme bivše Jugoslavije, Kosova, probleme u Makedoniji, ali nije uspela, jer nije imala snage“, rekao je Samardžić.

Profesor FPN je istakao da je Briselski sporazim pit ka priznanju nezavisnosti Kosova i da je politički eufemizam što ga nazivaju sporazum o normalizaciji odnosa.

„Svi vrlo dobro znaju o čemu je reč, ali smatraju da se to mora žrtvovati zarad članstva. Vidite da su vlade puštale po neki element, pa Srbi se teraju u kosovske institucije. Što se tiče suzavca u Skupštini Kosova, mislim da pojedinim strujama na Kosovu nezavisno Kosovo nije dovoljno, već prirodna Albanija“.

I Crnobrnja smatra da je Briselski sporazum ne znači priznanje, ali da je kretanje ka priznanju. Kaže da nije čuo da je neko odgovorno lice u EU pomenulo da je to uslov za ulazak Srbije u EU.

„Bez obzira što pet članica nije priznalo Kosovo, među njima i Španija, EU nije smetalo da vrši pritisak ka osamostaljivanju Kosova. EU će to zahtevati pre ulaska, verujem u to. Kipar je neka vrsta poruke da se ta stvar ne ponovi, da uđe jedna država koja ima mutne granice“.

Evroskepticizam u porastu

Mihailo Crnobrnja kaže da je evroskepticizam u porastu u skoro svim zemljama EU, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj i da to odgovara našim evroskepticima.

Samadržić kaže da je evroskepticizam spontana reakcija i da je EU dugo u krizi.

„Posebno južne zemlje koje imaju dugove imaju razloge za skepticizam. Recimo i Siriza je evroskeptična, Podemos takođe. I desni skepticizam ima podršku. To je fenomen vrlo vidljiv, ljudi su nezadovoljni političkim elitama i hoće da promene drištvo“, kaže on.

Govoreći o mogućem izlasku Velike Britanije iz Evropske unije gosti Pressinga su saglasni da to i ne bi bilo loše rešenje.

„Što se Velike Britanije tiče ona je tradicionalno racionalma država, računa koristi i štete još od 1973, stalno je tražila neki svoj način izlaska, nije u šengen zoni, ima svoju valutu, tražila je puno posebnih usluga. Čini mi se da bi izalazak imao više koristi nego štete za EU, jer Britanija razvodnjava proces integracija. Ako ostane, Unija će da taljiga godinama bez rešenja krize“, smatra Samardžić.

„Možda bi neto rezultat bio povoljniji sa izlaskom, od 1973. godine Britanija stalno drži ruku na kočnici, ako neko zaustavlja progres evropske ideje onda je to Britanija. Proces izlaska je veoma specifičan i težak, sama procedura bi bila veoma zahtvena i ekonomski i politički. Postoje i mišljenja da bi Velika Britanija trebalo da se pusti sada pa da se vrati za 10 godina“, kaže Crnobrnja.