Hrvatska dala saglasnost, Srbija otvara poglavlje 23

Vesti 01. jun 201619:00 > 19:19
Podeli:
Izvor: REUTERS/Francois Lenoir

U Briselu je postignuta saglasnost oko otvaranja poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Hrvatska se saglasila sa tim, kao poslednja od 28 zemalja članica, koje su to prethodno učinile. To zapravo znači da Zagreb više ne blokira Beograd na putu ka EU.

„Ambasador Hrvatske je na početku sastanka dostavio pisanu saglasnost za otvaranje poglavlja, a nakon toga postignut je dogovor ambasadora 28 članica da otvore poglavlje u pregovorima sa Srbijom“, rekao je portparol zadužen za ekonomska, finansijska pitanja i spoljne poslove Saveta EU Fransoa Hed nakon sednice Komiteta stalnih predstavnika (COREPER).

Agencija Hina prenosi da to još ne znači da je doneta odluka o otvaranju poglavlja.  Agencija je navela da je Hrvatska povukla svoju uzdržanost, pod uslovom da EU u svojoj pregovaračkoj poziciji za poglavlje 23 reši pitanja na koja je Hrvatska imala primedbe. 

„Savet EU će zatražiti od Srbije da pošalje svoju pregovaračku poziciju za to poglavlje, a od Komisije da počne izradu nacrta zajedničke pregovaračke pozicije zemalja članica EU. Tek kada zemlje članice usaglase tekst i jednoglasno prihvate zajedničku pregovaračku poziciju, poglavlje može biti otvoreno“, rečeno je Hini u Savetu EU. 

Ta agencija saznaje i da je Hrvatska dala saglasnost tek pošto je prihvaćeno da u pregovorački proces Srbije budu dodati hrvatski zahtevi: puna saradnja Srbije sa Haškim tribunalom, potpuna primena domaćih i međunarodnih obaveza Srbije u zaštiti manjinskih prava, u koja spadaju i prava hrvatske manjine u Srbije, kao i da se izbegavaju konflikti pravosudja u procesuiranju ratnih zločina.

Komesar za proširenje Johanes Han rekao je prošle nedelje da je s Hrvatskom pronađeno rešenje za otvaranje poglavlja 23 i formulacija koja je prihvatljiva i za Hrvatsku, mada je Zagreb to isprva demantovao.

Šef hrvatske diplomatije Miro Kovač juče je da je Hrvatska obezbedila da svi njeni zahtevi uđu u pregovarački proces Srbije i Evropske unije i da se nada da će u junu biti postignuta saglasnost svih zemalja članica EU da Srbija otvori poglavlje 23.

Beogradske Večernje novosti prenele su na svom sajtu da u oblikovanju merila za poglavlje 23 i 24 za Srbiju, hrvatski zahtevi nisu u Briselu prihvaćeni u formulacijama kako je Zagreb tražio, već su znatno ublaženi i prilagođeni evropskoj praksi.

Ljajić: Zahtevi ne stoje, unutrašnji razlozi

Zahtevi Hrvatske zbog kojih je bila aktuelna blokada jednostavno ne stoje, poručuje Rasim Ljajić već smatra da je po sredi nešto drugo.

„Mislim da se radi o unutrašnje-političkim razlozima, uvek se poeni ostvaruju na kritici prema Srbiji. To je najjeftiniji način da dođete do političkih poena. S obzirom da u Hrvatskoj imate ozbiljnu političku krizu – ovo je idealan način da se skrene pažnja sa te krize“, smatra potpredsednik tehničke Vlade Rasim Ljajić.

Bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske su osetljivi i podložni zloupotrebama, kaže Maja Bobić iz Evropskog pokreta, ali dodaje da su ova poglavlja lekcija i za odnose sa drugim zemljama članicama.

„Svakako nam je čitava ova situacija u poslednjih nekoliko meseci signal da na tim bilateralnim odnosima svakako treba raditi, da ništa nije rešeno – ne samo ona otvorena pitanja za koja znamo već da zaista postoji jedno međusobno nepoverenje na kojem treba raditi na političkom nivou“, kaže ona.