Zbog čega nijedna vlast u Srbiji ne otvara dosijee?

Vesti 30. maj 201619:17 > 19:18
Podeli:
Izvor: N1

Prošlo je nepunih 16 godina od petooktobarskih promena, a o zahtevima za otvaranjem dosijea tajnih službi - gotovo da se više i ne govori. Priča počinje još u začetku višestranačja, a značaj dodatno dobija u procesu suočavanja sa nasleđem režima Slobodana Miloševića.

Dosijei napravljeni 90-ih još su zatvoreni, iako iskustva zemalja koja su u međuvremenu takva dokumenata obnarodovale, pokazuju da je to neophodan korak kad je reč o suočavanju sa prošlošću.

Više od tri miliona Nemaca je u proteklih četvrt veka pogledalo svoje dosijee u nekadašnjoj bezbednosnoj službi Istočne Nemačke – Štazi. Iako je bilo protivnika otvaranja dosijea, Nemci smatraju da je otvaranje bilo neophodno.

„Otrov tajne policije će dalje delovati ako mi zlatne tajne policije ne objavimo. Samo ako otvorimo akte dokumentacije, imamo šanse da metode tajne policije ne deluju dalje. Samo ako dokumente otvorimo ljudima koji su bili žrtve dikrature možemo da im pomognemo. Tajna policija će ostati tajna sve dok ti dosijei ne budu otvoreni“, kaže nemački savezni komesar za evidenciju službe bezbednosti bivše DDR Roland Jan, na Newsweekovoj konferenciji o dosijeima.

Iako slični zahtevi postoje i u Srbiji, rešenosti za otvaranjem tajnih dosijea nema već 25 godina. Interes javnost za otvaranjem dosijea postoji. Ipak, nijedna vlast od pada komunizma nije se primakla usvajanju zakona o otvaranju dosijea, tako da su preostale samo spekulacije zbog čega se to ne čini.

„Narušava sigurno neke međuljudske odnose, ali ne verujem da je to. Sa druge strane, mnogo više čini da bi ljudi uspostavili poverenje u društvo. Verujem da se ne otvaraju zato što i dalje očigledno postoje snage koje smatraju da bi njima to ugrozilo interese“, ocenjuje Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu Josip Juratović kaže da na prostoru zapadnog Balkana i dalje postoji osećaj nepravde.

„U stvari, najveći problem je, od istorije do danas – nije bitno ko si ti, kao osoba, nego kojoj političkoj opciji pripadaš, odnosno pod čijom si zaštitom“, navodi Juratović.

SPO je podnosilac predloga Zakona od 2004. godine. Predsednik te stranke, koja je deo parlamentarne većine, kaže da se nada da će biti na dnevnom redu.

„Ja se nadam, napokon mora. Ja se nadam da će pitanje otvaranja dosijea, bez obzira što to nije formalni uslov, biti itekako dotaknuto u pristupnim pregovorima, naročito kad je reč o poglavljima 23 i 24“, kaže Vuk Drašković.

Uvod u tajne dosijee bio je delimično omogućen od 2001. do 2003. a samo 380 ljudi je tada pročitalo službene beleške o sebi. Ustavni sud je ovu uredbu potom oborio.

Detaljnije u prilogu Vojislava Stevanovića: