U Srbiji su deca izbeglica koja putuju sama pod posebnim tretmanom, i uz stalni nadzor. Nalaze se u dva centra, a ekipa N1 bila je u niškom gde trenutno boravi grupa od deset maloletnika koji putuju iz Alžira i Maroka.

“Sa ocem sam se čuo, ali mu ništa ne govorim. Da ne bi brinuli, kažem da sam dobro”, kaže nam jedan od mališana a na pitanje da li je zaista dobro odgovara : “Sada jesam”.

Sada je u Centru za smeštaj maloletnih stranaca u Nišu. Ovaj šesnaestogodišnjak iz Alžira je krenuo krajem decembra. Ispod oka ima modricu, uspomena na put kroz Makedoniju, gde su ga napali. “Imali su pištolje! Njih četvorica, mafija, napali su mene i mog prijatelja”, kaže on.

Strah, visoka anksioznost, postraumatski stres, zastupljeni su, prema istraživanjima, kod 80 odsto dece na izbegličkom putu.

U ovom Centru čuli su različita svedočenja, ali kažu da ih je najviše potresla priča trinaestogodišnjaka iz Sirije. Taj dečak nije mogao da spava i govorio je kako kada legne, vidi čudovišta.

“Naravno, mi smo se potrudili da porazgovara sa dečjim psihijatrom gde je otkriveno da je preživeo bombardovanje u blizini Damaska. U bombardovanju je stradala njegova majka i ujak, gde je on sakupljao delove tela svoje porodice”, kaže nam Sanja Živković, rukovodilac Centra za smeštaj maloletnih stranaca.

Ovo je jedna od 250 priča dece koja su prošla kroz Centar koji je deo Zavoda za vaspitanje omladine. Iako su njihovi maloletni štićenici bili i u sukobu sa zakonom, sa decom azilantima, naprotiv – često igraju košarku ili su u sobi sa računarima.

Direktor Zavoda za vaspitanje omladine Goran Stamenković kaže da ima dosta dece koja ne znaju engleski, ali da im je dovoljan taj prvi kontakt sa štićenicima centra da se ipak se razumeju na kraju.

Kraj njihovog puta je neizvestan. Na pitanje šta bi voleli odgovaraju da im je cilj da stignu do Nemačke.

Sada čekaju da se prikupe dokumenta, i već u sredu njihov novi staratelj u Srbiji postaje Centar za tražioce azila u Krnjači.