Tatjana Babić: "Rođačko zapošljavanje" veliki problem

Vesti 13. dec 201513:03 > 13:07
Izvor: N1

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić kaže da su u borbi protiv korupcije preduzeti neki važni koraci, ali da sudeći po predstavkama građana u mnogim oblastima postoje problemi i situacija je "daleko od ružičaste".

Babić je za agenciju Beta rekla da je jedan od najrasprostranjenijih oblika korupcije, u širem smislu, sukob interesa javnih funkcionera.

Kao jedan od primera ona je navela takozvano „rođačko zapošljavanje“ koje je, kako tvrdi, i dalje veliki problem naročito u školama.

Kada je reč o radu javnih preduzeća, građani najčešće ukazuju na odabir rukovodstva po partijskoj pripadnosti i nenamensko trošenje para, kao i na nepostojanje adekvatnog nadzora nadležnih ministarstava i inspekcija nad radom javnih preduzeća, što je dovelo do nagomilavanja dugova.

„Ukazuje se i na velike probleme u sprovođenju javnih nabavki, što je, sudeći po iznosima, možda i najveći problem kada je reč o trošenju novca“, navela je Babić.

Prema njenim rečima, nema istraživanja koja bi precizno pokazala koliko novca građani Srbije i državni budžet izgube usled ovakvih malverzacija, ali je svakako reč o ogromnim sumama.

Precizirati pravila za izbor direktora javnih preduzeća

Ona je rekla da je potrebno precizirati pravila za odabir direktora javnih preduzeća i podsetila da je Agencija takvu inicijativu uputila još u avgustu 2014. godine.

„Prema sadašnjim propisima postoje široka diskreciona ovlašćenja organa nadležnog za imenovanje direktora javnog preduzeća, koji može da, bez obzira na rezultate i predlog akta, sa liste izabere bilo kog kandidata. Izmena zakona treba da omogući da najbolji kandidati budu birani na ove funkcije“, kazala je Babić.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije kao problem navela je i da u Srbiji još postoji prostor za „nagomilavanje funkcija“ i istakla neophodnost donošenja zakonskog rešenja koje će to sprečiti.

Dodala je da je pored moguće korupcije, u takvim slučajevima potrebno zapitati se i da li je neko sposoban da obavlja toliki broj poslova na kvalitetan način i koje rezultate može da postigne.

Izvlačenje novca iz javnih preduzeća radi finansiranja stranaka

Ona je ukazala i da su, pored javnih preduzeća, plodno tle za korupciju i nenamensko trošenje para i političke partije.

„Građani ukazuju i na izvlačenje novca iz javnih preduzeća radi finansiranja političkih stranaka“, kazala je Babić i kao slikovit primer koji je Agencija uočila u kontroli finasiranja političkih aktivnosti, navela kupovinu ulaznica za fudbalske utakmice, što se kasnije u izveštaju prikaže kroz specifikaciju troškova za rad sa članstvom.

Babić je navela i da se pojedine političke stranke često bave aktivnostima koje se ne mogu smatrati političkim, poput „humanitarnih davanja ili lekarskih pregleda“.

Prema njenim rečima, takođe, nisu retki ni primeri da stranke kasne sa podnošenjem finansijskih izveštaja, kao i da funkcioneri izbegavaju prijavljivanje imovine.

Babić je kazala da se Agencija na čijem je čelu ne suočava sa direktnim pritiscima, ali da na odnos prema njoj ukazuje činjenica da državni organi neretko ignorišu i ne razmatraju na pravi način njene preporuke ili mišljenja.

Kao primer navela je podatak da Skuština Srbije nije ni razmatrala izveštaje o radu Agencije za 2011. i 2014. godinu.