UN: Briga o natalitetu ne pogađa suštinu, fertilitet bio nizak i pre pandemije

Svet 11. jul. 202111:485 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Direktorka regionalne kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za istočnu Evropu i centralnu Aziju Alana Armitaž upozorila je, povodom 11. aprila, Svetskog dana stanovništva, na demografsku budućnost koju će obeležiti nizak nivo broja novorođenih stanovnika.

„Pandemija kovida-19 ubrzala je, barem privremeno, trend ka smanjenju nataliteta u Evropi. Ali, zabrinutost zbog niskog nataliteta preterana je i odvlači pažnju od onoga što je zaista važno u suočavanju sa demografskim izazovima sa kojima se suočava Evropa“, ocenila je Armitaž.

Povezane vesti:

Ona je naglasila da „usmeravanje pažnje na stope nataliteta ne pogađa suštinu“ i poručila kako umesto brige o povećanju i smanjenju broja stanovnika treba prepoznati da će „nizak fertilitet vrlo
verovatno opstati“.

„Vreme je da se suočimo sa onime što treba uraditi da bismo pripremili naše ekonomije i društva za ovu gotovo neizbežnu demografsku budućnost“, istakla je Armitaž.

Statistika s kraja 2020. godine, devet meseci posle prve izolacije u vreme pandemije, pokazuje nagli pad broja rođenih, u proseku više od 10 procenata u zemljama za koje su podaci dostupni.

Armitž ističe da su stope fertiliteta u Evropi već bile vrlo niske i pre pandemije, uzakuzjući da je u istočnoj Evropi masovna emigracija produbila problem jer ljudi ne samo da imaju manje dece, već odlaze iz svojih matičnih zemalja da bi pronašli bolje mogućnosti negde drugde.

„Kao rezultat, populacija se smanjuje. Od devedesetih godina Bugarska ili Letonija, da nabrojimo samo dve zemlje, izgubile su četvrtinu svog stanovništva. Vesti o padu nataliteta usled virusa kovid 19 izazvale su anksioznost u nekim zemljama. Ali izazovi koji dolaze sa niskim stopama fertiliteta, pa čak i smanjenjem broja stanovnika, mogu se rešiti i, suprotno uobičajenom mišljenju, ne predstavljaju ekonomsku katastrofu“, ističe čelnica Populacionog fonda UN za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

Po njenoj oceni, „prosperitet po stanovniku mogao bi da raste kako se radna snaga smanjuje, plate će verovatno rasti i povećanje automatizacije podiže produktivnost“.

„Manja populacija je takođe dobra za planetu, jer manje ljudi znači manje potrošnje, manji pritisak na oskudne resurse i manje zagađenja“, ocenila je ona istiući da „rešavanje izazova koji dolaze sa niskim nivoom fertiliteta takođe mogu otvoriti mogućnosti za inovacije koje mogu katapultirati zemlje ka prosperitetnijoj budućnosti“.

„To bi moglo dovesti do većeg nataliteta, jer će se ljudi osećati sigurnije da imaju porodicu i broj dece koji žele. Mere koje su potrebne da bi se obezbedilo da ljudi mogu da imaju broj dece koji žele su same po sebi vredne, jer unapređuju dobrobit ljudi i umnogome popravljaju razvojni potencijal zemalja“, ističe u analizi Armitaž.

„Što pre prepoznamo da rešenje demografskih problema Evrope ne leži u povećanju stope nataliteta, to ćemo pre moći da usmerimo pažnju na ono što je zaista važno u odgovoru na populacionu krizu ovog
kontinenta: našu sposobnost da izgradimo zemlje u kojima ljudi žele da ostanu, žive i zasnuju porodicu“, konstatuje direktorka regionalne kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

Komentari

Vaš komentar