Ukrajinska vojska optužila je Ruse da su fosfornim bombama gadjali Zmijsko ostrvo u Crnom moru odakle su se ruske snage juče povukle.

Glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužni napisao je na Telegramu da su ruske oružane snage oko 18.00 danas izvršile dva vazdušna napada na Zmijsko ostrvo sa fosfornim bombama, i optužio Moskvu da "se ne drži sopstvenih izjava".

Ruska vojska u četvrtak je saopštila da se povukla sa ove simbolične teritorije u znaku "dobre volje" pošto je "ostvarila" "zacrtane ciljeve".

Ukrajinska vojska je navela da je primorala Ruse da napuste Zmijsko ostrvo, jer nisu mogli da se odupru ukrajinskoj artiljeriji.

"Jedina stvar u kojoj je neprijatelj koherentan jeste njegova konstantna 'preciznost' da gađa", rekao je Zalužni.

On je uz poruku objavio video snimak na kome se vidi kako avion leti iznad Zmijskog ostrva i baca najmanje dve bombe koje pogađaju cilj i koje ostavljaju slabe bele tragove u nebu, što je znak da su fosforne bombe.

Fosforne bombe spadaju u zapaljivo oružje čija je upotrebazabranjena protiv civila, ali ne protiv vojnih ciljeva, prema Konvenciji potpisanoj 1980. u Ženevi.

Kijev je optužio Moskvu da ih koristi više puta od kraja februara, uključujući na civilno stanovništvo što ruska vojska kategorički negira.

Ukupno 77 ruskih aviona zadržano je do sada u inostranstvu, izjavio je ruski ministar saobraćaja Vitalij Saveljev.

On je rekao da je Rusija uspela da vrati jedan avion i da se bori za svaku letelicu.

Prema njegovim rečima, pojedini ruski avioni zadržani su na zahtev lizing kompanija, dok neki nisu mogli da polete jer su evropske zemlje naglo zatvorile svoj vazdušni prostor za ruske avione, javio je TASS.

Italijanski sud odbacio je zahteve za deblokadu jahte milijardera Alekseja Mordašova koju je policija zaplenila u sklopu akcije zapadnih država protiv bogatih Rusa nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Italijanska policija zaplenila je jahtu Mordašova "Lejdi Em" dugu 65 metara, čija je vrednost oko 65 miliona evra. Ona je zaplenjena u luci Imperija u martu.

Kompanija "Asmare enterprises limited", kojoj pripada jahta, zatražila je od administrativnog suda regije Lacio da ukine blokadu, tvrdeći da ruski biznismen pod sankcijama nije formalni vlasnik plovila.

Sud je odbacio tužbu rekavši da je Mordašov zaista bio krajnji vlasnik jahte "Lejdi Em".

Mordašov (56) je sin mlinskog radnika koji je postao magnat čelika sa procenjenom neto vrednošću od 29,1 milijardu dolara. On se smatra najbogatijim čovekom u Rusiji.

Italija je u martu i aprilu zaplenila vile i jahte vredne više od 900 miliona evra od bogatih Rusa, koji su redovno dolazili u zemlju na odmor i kupili imovinu na mnogim prestižnim lokacijama.

Evropska komisija je obećala da će ovog meseca sastaviti hitan plan čiji je cilj da pomogne zemljama članicama da se liše ruskih energenata u vreme ruskog rata u Ukrajini.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (fon der Leyen) rekla da će inicijativa da se nadogradi na potezima EU kojim je Unija rešila da prestane s nabavkom ruskog uglja, nafte i prirodnog gasa i da će ići paralelno sa naporima bloka da ubrza razvoj obnovljivih izvora energije kao što je energija na vetar ili sunce.

"Pripremamo hitne planove za Evropu", rekla je Ursula fon der Lajen u češkom gradu Limoišlu, gde je došla sa komesarima da obeleži početak češkog šestomesečnog predsedavanja Unijom.

"Cene energenata su visoke, narod, s pravom, očekuje da uradimo nešto po tom pitanju", rekla je ona.

Dodala je da će plan koji treba da bude izradjen oko sredine jula, biti usmeren na dve ključne tačke uključujući imati jasnu ideju gde da se smanji snabdevanje energentima iz Rusije i to uraditi na "pametan način" kao i okupljanje EU zemalja suočenim sa problemima snabdevanja.

"Potreban nam je dobar zajednički plan da energija teče ili gas teče gde je najpotrebniji", rekla je Ursula fon der Lajen.

Dodala je da će plan biti razradjen u saradnji sa češkom vladom čiji je premijer Peter Fijala ukazao na političke pritiske širom EU da se deluje. Češki premijer rekao je da je to najveći test Unije u narednim mesecima.

Evropska komisija je u maju najavila plan nazvan RipauerIJu (REPowerEU) koji pokriva pitanja logistike, štednje energije, smanjenja emisije i obnovljivih izvora energije. Predlaže se paket od gotovo 300 milijardi evra koji uključuje efikasniju upotrebu goriva i brže uvodjenje energije iz obnovljivih izvora.

Sledeći korak je da se zemljama članicama EU stavi na raspolaganje 300 milijardi evra koji idu uz ovaj plan o energiji, rekla je Fon der Lajen i dodala da računa na češko predsedavanje da postigne brzo usvajanje propisa prema tom planu.

Ta investiciona inicijativa namenjena je da pomogne zemaljama EU da počnu da se odvajaju od ruskih fosilnih goriva ove godine. Cilj je da se Rusija liši desetina milijardi evra prihoda pošto je ona glavni snabdevač nafte, gasa i uglja u zemljama EU, i da se ojača evropska politika za očuvanje klime.

EU nastoji da se oslobodi od zavisnosti od ruskih energenata većom proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, štednjom i diversifikacijom dobavnih pravaca.

Evropska komisija je 18. maja predstavila plan "REPowerEU", svoj odgovor na poteškoće i poremećaje koje je ruska invazija na Ukrajinu izazvala na globalnom energetskom tržištu. Taj plan predvidja prestanak zavisnosti od ruskih energenata do 2027. godine.

Evropski sud za ljudska prava naložio je Rusiji da zaštiti prava ukrajinskih ratnih zarobljenika i da im pruži odgovarajuću medicinsku pomoć.

Sud je doneo privremenu meru u slučaju Jaroslava Anatolijoviča Oljničenka, ukrajinskog vojnika koga ruske snage navodno drže u zatočeništvu, naloživši Moskvi da „obezbedi poštovanje prava gospodina Oljničenka prema Konvenciji i pruži mu medicinsku pomoć, ako mu zatreba“.

Sud je zatražio od ruske vlade da u roku od sedam dana potvrdi da li je Oljničenko zarobljen i pod kojim uslovima.

Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa premijerom Indije Narendrom Modijem o situaciji na globalnom tržištu hrane.

U saopštenju Kremlja navodi se da su Putin i Modi razgovarali i o ratu Rusije i Ukrajine.

Putin je tom prilikom upoznao Modija sa situacijom u Ukrajini i naglasio da "kijevska administracija i zapadne države vode opasnu i provokativnu politiku kako bi dodatno intenzivirali krizu i ugrozili pokušaje političkog i diplomatskog rešenja".

Na sastanku je razgovarano i o situaciji na globalnom tržištu hrane.

U saopštenju se navodi da je Putin u tom kontekstu skrenuo pažnju na "sistematske greške pojedinih država na slobodnom tržištu prehrambenih proizvoda i da su ti faktori negativno uticali na tržište energije".

Putin i Modi su takođe razgovarali o odnosima Rusije i Indije, te se složili da održavaju kontakte između dve države na različitim nivoima.

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto ocenio je da postoji mogućnost rata u Evropi i izvan Ukrajine.

"Naravno da postoji mogućnost. I zato je toliko važno podržati Ukrajinu u ovom trenutku", rekao je Havista u intervjuu za CNN.

Ukrajina je zatražila od Turske da zadrži teretni brod "Žibek Žoli", koji pod ruskom zastavom prevozi ukrajinsko žito oteto iz okupirane luke Berdjansk, i uhapsi njegovu posadu, prema ukrajinskom zvaničniku i dokumentu u koji je uvid imala agencija Rojters.

Zvaničnik iz ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova je, navodeći informacije ukrajinske pomorske uprave, rekao da brod "Žibek Žoli" prevozi otprilike 4500 tona žita, natovarenog u Berdjansku, za koje zvaničnik tvrdi da pripada Ukrajini.

Kancelarija ukrajinskog državnog tužitelja je u posebnom pismu turskom ministarstvu pravosuđa 30. juna poručilo da je "Žibek Žoli" uključen u "nezakoniti izvoz ukrajinskog žita" iz Berdjanska, da mu je odredište grad Karasu u Turskoj i da prevozi 7000 tona tereta, što je veća brojka od one koju je naveo zvaničnik.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah bilo dostupno za komentar.

Ruski predsednik Vladimir Putin podigao je uloge u ekonomskom ratu sa zapadom, uredbom kojom preuzima punu kontrolu nad naftnim i gasnim projektom Sahalin-2 na ruskom dalekom istoku, što je potez koji bi mogao izbaciti Shell i japanske investitore.

Uredba potpisana u četvrtak stvara novu kompaniju koja će preuzeti sva prava i obveze tvrtke Sakhalin Energy Investment Co, u kojoj Shell i dvije japanske tvrtke Mitsui i Mitsubishi imaju nešto manje od 50 posto dioničkog udela.

Dokument na pet stranica, objavljen nakon što je zapad nametnuo sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, kaže da će Kremlj odlučiti mogu li strani partneri ostati u projektu.

Državna kompanija Gazprom već ima 50 posto i jednu deonicu u Sahalinu-2 koji čini oko 4 posto svetske proizvodnje prirodnog gasa (LNG).

Tvrdnje da je NATO isključivo odbrambeni savez ovih dana zvuče smešno i sramotno, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusija Sergej Lavrov na sastanku sa studentima i profesorima beloruskog Državnog univerziteta u Minsku.

„Predstavnik Bele kuće nedavno je ponovio da ni Rusija niti bilo ko drugi ne treba da se plaše NATO-a, jer je defanzivni savez. Ali, već je smešno da slušate odrasle ljude kako govore ovu očiglednu besmislicu. Jednostavno je sramotno“, rekao je Lavrov.