Turski analitičar: U 2021. je bila „hladovina“, kakve nas vrućine očekuju

Svet 09. avg. 202118:25 > 19:439 komentara
Podeli:

Turske vlasti, suočene sa najgorim šumskim požarima u istoriji, optužene su da se nisu pripremile za tu opasnost, pošto su, prema zvaničnim podacima, potrošile samo delić skromnog budžeta namenjenog prevenciji požara. Na jugozapadu zemlje požari su odneli osam života i doveli do evakuacije desetina hiljada ljudi, uključujući turiste. Prema rečima analitičara Erhana Turbedara, koji je za N1 govorio iz Istanbula, podaci Svetskog fonda za prirodu (WWF) u Turskoj, ukazuju da je prostor koji je izgoreo jednak teritoriji koja je stradala u požarima u poslednjih 20 godina. Procenjuje se, kako navodi, da se radi o 200.000 hektara zemlje i oko 30 milijardi evra štete. Turbedar dodaje i da postoji informacija da je oko 30 odsto turističkih rezervacija otkazano zbog požara, "mada je ministar turzima juče rekao da se turisti vraćaju i da do kraja sezone očekuje oko 25 miliona turista".

Povezane vesti

Iako je, prema njegovim rečima, za izazivanje požara u Turskoj, kojih je do danas bilo 241, optuživana Radnička partija Kurdistana, poznatija kao PKK, do sada niko nije preuzeo odgovornost, niti je bilo zvaničnih potvrda toga, ali je javno mnjenje na neki način ubeđeno da je neko podmetnuo požare.

„Međutim, teza koju ja najviše smatram adekvatnom su globalne klimatske promene, jer mnogi delovi pod požarima trenutno u svetu imaju najviše temperature u poslednjih 70 godina“, ističe Turbedar.

„Moramo ozbiljno uzeti u obzir to globalno zagrevanje. Sve naše države u regionu imaju te neke strategije protiv klimatskih promena na papiru, ali države još ne uzimaju dovoljno za ozbiljno ovu globalnu pretnju. Na neki način, 2021. je bila ‘hladovina’, tek velike vremenske promene i vrućine očekuju čovečanstvo, ukoliko se ne preduzmu mere o kojima se u poslednjih 30 godina priča otvoreno“, poručuje Turbedar u Danu uživo na TV N1.

On ukazuje da su u Turskoj istovremeno na početku izbili požari na osamdesetjednoj različitoj lokaciji, i da je i to u prvom momentu onemogućilo adekvatan odgovor.

„Nije jednostavno kad vam uz šumu izgori i kuća i životinje, i osećate se sami, kao da vam niko nije pritekao u pomoć. Zbog nedostatka aviona i veličine zemlje nije bilo moguće intervenistati na sve strane“, navodi on.

Na pitanje da li je bilo dovoljno novca u budžetu za reagovanje u ovoj situaciji, on navodi da je budžet Ministarstva poljoprivrede i šumarstva, „koji je adekvatna institucija za borbu protiv požara povećan za 27 odsto u turskoj liri, ali pošto ona stalno gubi vrednost, u evrima je opao sa prošlogodišnje 6,2 milijarde na 5,8 milijardi evra ove godine“.

„Ima dovoljno novca, ali on nije na adekvatan način iskorišćen“, smatra analitičar.

On pojašnjava da je u poslednjih 10 godina u proseku dolazilo do 2.600 požara godišnje, a da ih je prošle godine bilo samo 15, dok je ove godine 81 požar istovremeno krenuo na različitim lokacijama, te se može reći da je to Tursku iznenadilo.

„Kako su krenuli požari, postalo je jasno da nisu dovoljna vatrogasna kola i gašenje sa zemlje, već je bila potrebna i intervencija iz vazduha. Ispalo je da Turska nema nijedan adekvatan avion za gašenje tih požara. Ljudi ovde konstantno gledaju kako se u birokratskim krugovima luksuzno živi… Skoro svaki ministar ima svoj privatni avion, a sa druge strane ste zaboravili da održavate avione koji su potrebni“, upozorava on.

Dodaje da je Turskoj pomoć stigla iz Ukrajine, Španije, Hrvatske, Azerbejdžana, Kazahstana, Rusije, s tim što su svi ruski avioni plaćeni.

A upitan šta misli da li će ovo da poljulja vlast predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Turbedar smatra da on i dalje održava popularnost, „mada ona u poslednje vreme pada“.

„U Turskoj narod glasa za vlast, bez obzira ko je na vlasti, ako je ekonomija u redu, dok su plate u redu, dok vam, ako ste u privatnom sektoru, biznis funkcioniše. No, u poslednjih nekoliko godina zaista turska lira gubi na vrednosti zbog prelaska na predsrednički sistem, jer je sve češćče dolazilo do zapošljavanja onih koji su bliski politički, a ne po stručnosti, to je problem u svim balkanskim zemljama. Neke ekonomske institucije, poput Centralne banke su izgubile svoju nezavisnost, i to je uticalo na vođenje makroekonomskih politika, stvorilo neke makroekonomske probleme, uključujući sve nestabilnosti koje su okružile Tursku, poput Sirije, Avganistana, Iraka, uključujući i ogromni priliv izbeglica. Uz sve to, imali ste pandemiju koronavirusa koja još traje“, podseća on.

On predviđa da će zbog svega toga predstojeći izbori 2023. biti „žestoki“, ali „i dalje verujem da će ekonomija orijentisati taj izborni rezultat“.

Komentari

Vaš komentar