Ruski i kineski nuklearni bombarderi „ispratili“ Bajdena iz Azije

Svet 26. maj. 202209:0916 komentara
Podeli:
Izvor: REUTERS/Jonathan Ernst

Ruski i kineski strateški bombarderi, u okviru prve zajedničke vojne vežbe od početka ruske invazije na Ukrajinu, izveli su letove blizu Japana i Južne Koreje u demonstraciji sile s oštrom porukom administraciji predsednika SAD Džozefa Bajdena koji je završavao posetu regionu u nastojanju da učvrsti regionalne saveze nasuprot sve snažnijem partnerstvu Moskve i Pekinga, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

U zajedničkim patrolama ruski i kineski bombarderi su 24. maja leteli blizu japanskih i južnokorejskih zona protivvazdušne odbrane u zajedljivom oproštaju od Bajdena koji je završavao četvorodnevnu posetu Aziji, ističe Rojters.

Patrole u okviru zajedničkih vojnih vežbi Kine i Rusije usledile su nekoliko sati pošto je Bajden razgnevio Peking rekavši da je spreman da vojno odgovori u slučaju kineskog napada na Tajvan, ali i dok je o reakcijama na rusku invaziju na Ukrajinu razgovarao sa liderima članica Kvada, bezbednosne grupe u kojoj su Australija, Indija, Japan i SAD.

POVEZANE VESTI

Bajdenova poseta Aziji bila je deo napora SAD da se suprotstave onome što Vašington naziva „prisilnim“ ponašanjem Pekinga, ne samo prema Tajvanu za koji Kina tvrdi da je deo njene teritorije. Američki predsednik je obećao da će Vašington stati uz svoje saveznike i partnere u zalaganju za slobodan i otvoren indo-pacifički region.

Zajednička patrola je trajala 13 sati iznad japanskog i istočnokineskog mora i njoj su učestvovali ruski strateški bombarderi Tu-95 i kineski bombarderi Sian H-6, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, dok je kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je to deo godišnje vojne vežbe.

Rusija i Kina su izvele zajedničke vežbe s nuklearnim bombarderima iznad Japanskog mora 2019, 2020. i 2021. godine, ali su letovi 24. maja bili prvi put da se takav manevar dogodio dok je američki predsednik u regionu, ukazuje Fajnenšel tajms.

Kineski analitičari su ranije naveli da je jedna od svrha zajedničkih patrola kineskih i ruskih bombardera upozorenje SAD da „ne izazivaju probleme“ inicijativama kao što je Kvad koji je Kina kritikovala kao azijski NATO.

Vežbe su održane u vreme porasta tenzije oko Tajvana, ukazuje britanski list, navodeći da je prošle godine Kina povećala broj naleta borbenih aviona i bombardera blizu Tajvana.

Zajednički rusko-kineski nalet bombardera deo je vojne saradnje za koju analitičari kažu da se približila nivou saradnje saveznika, mada obe zemlje insistiraju da njihov odnos nije savez, podvlači list, ukazujući i da su SAD postale obazrivije po pitanju odnosa Kine i Rusije otkako su predsednici Si Đinping i Vladimir Putin u februaru rekli da je njihovo prijateljstvo „bez granica“.

Let kineskih i ruskih strateških bombardera iznad Japanskog i Istočnog kineskog mora je oštra poruka američkoj administraciji koja nastoji da učvrsti regionalne saveze usred jačanja strateškog partnerstva Moskve i Pekinga, piše Vašington post.

Ekonomski i geostrateški problemi imali su istaknuto mesto u programu Bajdenove posete Južnoj Koreji i Japanu, navodi list, dodajući da su sastanci američkog predsednika pokrili niz pitanja, uključujući podršku Ukrajini i najavu novog ekonomskog okvira koji bi delom trebalo da bude protivteža naporima Kine da poveća svoj uticaj u Indo-Pacifiku.

Prva zajednička vojna vežba Kine i Rusije od početka ruske invazije na Ukrajinu bila je očigledna demonstracija sile u vreme Bajdenove posete regionu, piše Njujork tajms pozivajući se na američke, južnokorejske i japanske zvaničnike.

Ta vojna aktivnost bila je značajan znak da partnerstvo Kine i Rusije nije oslabilo i pošto su u tromesečnom ratu u Ukrajini ubijene hiljade civila, ocenjuje list.

Dve zemlje su poslednjih godina ojačale vojne veze, a takođe su se, kako piše Njujork tajms, zbližile delom zahvaljujući dobrim ličnim odnosima Sija i Putina, dvojice autokrata koji imaju neprijateljski stav prema SAD i žele da oslabe američku moć.

Tokom rata u Ukrajini, ukazuje Njujork tajms, Peking je stao na stranu Moskve dajući joj diplomatsku i retoričku podršku. Kina je uporno osuđivala NATO i ponavljala tvrdnje predsednika Rusije Vladimira Putina da širenje alijanse predstavlja pretnju globalnoj stabilnosti, kao i da ga je isprovociralo da napadne Ukrajinu. Peking je takođe na svojim zvaničnim platformama ponavljao ruske dezinformacije, uključujući teoriju zavere da Pentagon finansira laboratorije za biološko oružje u Ukrajini.

Putin je pokušao da ojača veze Rusije s Kinom kao zemljom koja se takođe protivi dominaciji Zapada. Kina i Rusija su proglasile partnerstvo „bez granica“ tokom Putinove posete Pekingu u vreme Zimskih olimpijskih igara, a visoki američki i evropski zvaničnici kasnije su rekli da izveštaji zapadnih obaveštajnih službi ukazuju da su visoki kineski zvaničnici početkom februara tražili od ruskih kolega da odlože invaziju na Ukrajinu do kraja Igara. Dan posle ceremonije zatvaranja, Putin je rekao da Ukrajina ne bi trebalo da bude suverena država, a tri dana kasnije je počela invazija.

Komentari

Vaš komentar