BLOG: Rusija okončala prvu fazu rata, sporazum SAD i EU o gasu

Podeli:
Ukrajina, Kijev
Izvor: REUTERS/Serhii Nuzhnenko

Rat u Ukrajini ušao je u drugi mesec. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je završena prva faza "operacije" u Ukrajini i da će se odsad fokusirati na "oslobađanje Donbasa". EU i SAD su objavile sporazum o snabdevanju gasom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se evropskim liderima i rekao da su "zakasnili u zaustavljanju Rusije". Ujedinjene nacije utvrdile da je do sada poginulo više od 1.000 civila. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je za N1 da je bolje umreti nego se predati. Predsednik SAD Džozef Bajden stigao je u Poljsku. Sergej Lavrov optužuje zapadne zemlje da su pokrenule hibridni rat protiv Rusije. Stoltenberg smatra da je upotreba hemijskog ili nuklearnog oružja u Ukrajini apsolutno neprihvatljiva. Vladimir Putin naložio je Gaspromu da se prebaci na plaćanje rubljama, kaže Dmitrij Peskov. Plaćanje gasa u rubljama ne odnosi se na Srbiju, ali nas ta mera ipak pogađa.

Kako je protekao današnji dan pogledajte u prilogu Vladana Alimpijevića:

Sve o jučerašnjim dešavanjima u Ukrajini pročitajte OVDE.

I današnja dešavanja na ratištu mogli ste da pratite iz minuta u minut..

……………………………………………….

23.35 – Makron najavio razgovor sa Putinom o Marijupolju

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je večeras da se zalaže za dodatne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u narednih 48 do 72 časa o situaciji u Ukrajini i inicijativi za izlazk ljudi iz opkoljenog Marijupolja.

Makron je rekao da je u toku koordinisanje napora sa Grčkom i Turskom i da se nada da će uveriti Rusiju da dozvoli evakuaciju.

Francuski predsednik je naveo da je danas održan razgovor sa gradonačelnikom Marijupolja.

„Razgovaraću sa predsedikom Putinom u narednih 48 do 72 časa radi finalizovanja detalja i modaliteta. Ovo je urgentno“, izjavio je francuski predsednik.

23.28 – Završena prva faza

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je završena prva faza „operacije“ u Ukrajini.

„Završena je prva faza operacije u Ukrajini. Borbeni potencijal oružanih snaga Ukrajine značajno je smanjen, što nam omogućuje da se fokusiramo na postizanje glavnog cilja – oslobađanje Donbasa“, izjavio je Sergej Rudskoj, visoki ruski vojni zvaničnik u Moskvi.

22:30 – U Nemačku iz Ukrajine stiglo više od 130 izbeglica avionom

Više od 130 izbeglica iz Ukrajine stiglo je avionom u Nemačku, od 2.500 koji treba da doputuju preko Moldavije.

Od 3,7 miliona izbeglih iz Ukrajine, više od 376.000 stiglo je u Moldaviju, saopštila je agencija UN za izbeglice.

Taj priliv predstavio je izazov za malu, bivšu sovjetsku republiku, koja se nalazi izmedju Ukrajine i Rumunije.

Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da Nemačka saradjuje sa saveznicima kako bi obezbedila avionske letove za izbeglice do država koje su udaljenije od rata.

Ona će danas pozdraviti pristigle zajedno sa ministarkom unutrašnjih poslova Nensi Faeser koja je rekla da Nemačka može biti centar za pravednu raspodelu izbeglica u Evropi.

21:50 – Papa služio posebnu molitvu za Ukrajinu

Izvor : Vatican Media/­Handout via REUTERS

Papa Franja služio je posebnu molitvu za Ukrajinu i za mir, i pozvao biskupe, sveštenike i vernike širom sveta da mu se pridruže.

Oko 3.500 ljudi, uključujući kardinale, ambasadore i hodočasnike, prisustvovalo je službi u bazilici Svetog Petra, a tekst molitve je preveden na skoro 30 jezika.

Ritual je od duboke duhovne važnosti za mnoge katolike i izvor divljenja za druge.

Služba je pokušaj Pape Franje da okupi na molitvu za okončanje rata.

19:55 – Demonstranti u Varšavi tražili od Bajdena i NATO više oružja za Ukrajinu

Predsednik SAD Džozef Bajden stigao je iz Žešova na jugu Poljske u Varšavu gde je nekoliko hiljada demonstranata tražilo danas od SAD i NATO hitnu isporuku više oružja za Ukrajinu i uspostavljanje zone bez letova nad Ukrajinom.

Demonstracije ispred Palate kulture i nauke u centru poljske prestonice organizovane su upravo prigodom dvodnevne posete američkog predsednika da njega i lidere zemalja članica NATO i zapadnih zemalja upozore da ;njihova obećanja neće pomoći Ukrajini da pobedi u ratu već konkretno oružje, i to isporučeno hitno.

„To oružje mora da se pošalje sada a ne za nekoliko nedelja ili meseci. NATO, Evropska unija i sve zemlje koje podržavaju slobodnu Ukrajinu – dosta obećanja, vreme je za akciju. Ukrajina je meta Evrope i potrebna joj je vaša odlučna podrška“, saopštili su organizatori demonstracija, javlja poljski informativni portal Onet.pl.

Organizatori, građanska inicijativa EUROMAJDAN – Varšava i Fondacija Kažimježa Pulaskog formulisali su četiri glavna zahteva zapadnim liderima.

Zatražena je veća pomoć da se zatvori nebo nad Ukrajinom pred ruskim napadima i više oružja za Ukrajinu i to hitno, zatim da zemlje NATO počnu da isporučuju Ukrajini više oružja za zaštitu vazdušnog prostora, uključujući tu raketne sisteme zemlja-vazduh srednjeg i dugog dometa. Pored sankcija protiv ruskih oligarha demonstranti zahtevaju da se potpuno prekinu sve poslovne i trgovinske veze sa Rusijom. „Svaki evro koji dodje u kasu Kremlja služi za ubijanje Ukrajinaca“, poručili su demonstranti. Poslednji zahtev je potpuni embargo na uvoz gasa i nafte iz Rusije.  „Broj ljudi koji umiru u Ukrajini zbog ruskih zločina raste iz sata u sat. Suviše sporo donošenje odluka u zapadnim zemljama a takodje i nećkanje da osiguraju protivvazdušnu odbranu i hitno isporuče potrebnu opremu ukrajinskim oružaim snagama je nedopustivo“, saopštili su organizatori.

Američkog predsednika čeka u Varšavi u subotu glavni deo programa dvodnevne posete Poljskoj, kada će uz razgovore sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom obići zajedno sa poljskim premijerom i gradonačelnikom Varšave ukrajinske izbeglice na Narodnom stadionu u Varšavi, gde se registruju da dobiju poljske matične brojeve što im omogućava da traže zaposlenje i uključe se u zdravstveni i prosvetni sistem.

Posetu Bajden završava govorom u Kraljevskom zamku u Varšavi na temu, kako je saopštila Bela kuća, „ujedinjenih napora slobodnog sveta koji podržava ukrajinski narod i traži da Rusija odgovara za svoj brutalni rat, i o odbrani budućnosti utemeljenoj na demokratskim principima“.

19:17 – Kako je na granici Ukrajine i Rumunije, saznajte od naše reporterke Vanje Đurić:

19:15 – Plaćanje gasa u rubljama ne odnosi se na Srbiju, ali nas ta mera ipak pogađa

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da zemlje neprijateljski nastrojene prema Rusiji moraju da plaćaju gas u rubljama, izazvala je jačanje rublje i užurbanost u Evropskoj uniji. Kako Srbija nije za sada na listi neprijateljskih zemalja, ta odluka za Srbiju ne važi. To, međutim, ne znači da neće pogoditi i našu zemlju.

Pogledajte prilog:

18:40 – Pašalić: Ukrajinci zadovoljni smeštajem u Vranju

U Prihvatilištu u Vranju smešteno je 25 žena, petnaestoro dece i dva muškarca iz Ukrajine i preneli su mi da su zadovoljni smeštajem i gostoprimstvom i zahvalni na podršci koju dobijaju od građana Srbije, izjavio je Zaštitnik građana Zoran Pašalić.

On je naveo da su mu ukrajinske izbeglice kao jedinu žalbu prenele da su prilikom ulaska u Srbiju duže bili zadržani na graničnom prelazu i da je samo jedna osoba prijavila da nema putne isprave, saopšteno je iz kancelarije Zaštitnika.

Pašalić je naglasio da ih je pozvao da se obrate kancelariji Zaštitniku građana u vezi bilo kakavog problema.

17:30 – Ekološki aktivisti na globalnom protestu osuđuju i rat u Ukrajini

Ekološki aktivisti organizovali su danas desetu seriju protesta širom sveta tražeći bolje mere u borbi protiv globalnog zagrevanja dok neki uz ekološke poruke traže i prekid rata u Ukrajini.

Pokret Fridays for Future (Petkom za budućnost) inspirisan švedskom aktivistkinjom Gretom Tunberg, pozvao je na demonstracije širom sveta.

U Džakarti su aktivisti obučeni u crveno držali plakate sa zahtevima „Promena sistema, a ne klime“ dok su u ;Rimu istakli ogroman globus na naduvavanje i transparent sa natpisom „Napravi školu, a ne rat“.

Planirano je oko 300 protesta u Nemačkoj, koja je postala dom za oko 250.000 ukrajinskih izbeglica, gde je hiljade uglavnom mladih ljudi noseći zastave Ukrajine marširalo kroz Berlin.

Ukrajinac izbegao iz Harkova El Kortbi pozvao je Nemačku i druge evropske zemlje da prestanu da kupuju fosilna goriva od Rusije rekavši da rat u Ukrajini može da prestane čim EU prestane da ga finansira.

Tu poruku su ponovili mnogi Nemci na maršu nezadovoljni što njihova država plaća desetine miliona evra dnevno za fosilna goriva finansirajući Moskvu, a uz to, sagorevanjem nafte, gasa i uglja štete planeti.

„Danas smo ovde da pokažemo da mir i klimatska pravda idu zajedno“, rekla je ;studentkinja iz Berlina Klara Divinjo.

Nekoliko stotina mladih ljudi okupilo se i u Parizu sa ;natpisom „Probudi se“ sa crtežom zemlje koja gori, pozivajući francuske predsedničke kandidate da učine više u borbi protiv klimatskih promena.

17.29 – Bajden u Poljskoj: Ovde sam da iz prve ruke vidim humanitarnu krizu

Američki predsednik Džo Bajden zahvalio je humanitarnim organizacijama u Poljskoj na slanju pomoći Ukrajini i pomoći izbeglicama.

„Ovde sam u Poljskoj da bih iz prve ruke video humanitarnu krizu“, rekao je on, dodajući da su Ukrajincima odmah potrebna hrana, ćebad, gotovina i lekovi.

Bajdenova administracija je u četvrtak saopštila da SAD izdvaja više od milijardu dolara humanitarne pomoći Ukrajincima pogođenim ratom.

Oko 3,6 miliona izbeglica pobeglo je iz Ukrajine, prema procenama Ujedinjenih nacija, a većina njih stigla je u Poljsku.

„Patnja koja se sada dešava je pred vašim pragom. Vi ste ti koji rizikujete, u nekim slučajevima i svoje živote… a američki narod podržava vaše napore“, rekao je on.

17.14 – Ukrajinska vojska saopštila da je još jedan ruski general poginuo u borbama

Ukrajinska vojska saopštila je da su njene snage ubile ruskog general-potpukovnika Jakova Rezanceva tokom borbi u Černobajevki, u oblasti Herson na jugu Ukrajine.

Vojska je saopštila da je Rezancev bio komandant 49. kombinovane armije Južnog vojnog okruga Ruske Federacije.

Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo ukrajinske tvrdnje.

Veruje se da je od početka ruskog napada na Ukrajinu ubijeno šest ruskih generala, kao i zamenik komandanta Crnomorske flote.

17.01 – Ministarstvo odbrane: U Ukrajini ubijen 1.351 vojnik

Ruska vojska saopštila da je 1.351 vojnik ubijen u Ukrajini, a 3.825 ranjeno, što je prva značajnija informacija o žrtvama od 2. marta, piše CNN.

Procene SAD, Ukrajine i NATO-a procenjuju gubitke ruskih trupa na mnogo veće. Dva visoka vojna zvaničnika NATO procenila su da je broj ruskih vojnika poginulih u Ukrajini između 7.000 i 15.000. Drugi američki zvaničnici slično procenjuju ruske gubitke – između 7.000 i 14.000 poginulih ruskih vojnika, ali su izrazili „nisko poverenje“ u te procene.

„Nažalost, tokom specijalne vojne operacije došlo je do gubitaka među našim redovima. Do danas je poginuo 1.351 vojnik, 3.825 je povređeno. Država će preuzeti odgovornost za izdržavanje porodica, podizanje dece, za punu otplatu kredita i rešavanje stambenog pitanja“, rekao je prvi zamenik načelnika Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije general-pukovnik Sergej Rudskoj.

On je dodao da je vojska primila „veliki broj prijava ruskih građana“ u nadi da će se prijaviti i boriti se u Ukrajini.

16.44 – Dauning strit: Iskren razgovor Džonsona i Si Đinpinga

Britanski premijer Boris Džonson imao je iskren razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, saopštio je portparol premijera.

Dvojica lidera su razgovarala o nizu pitanja od zajedničkog interesa, uključujući situaciju u Ukrajini, u, kako je Džonsonov portparol rekao „iskrenom razgovorom koji je trajao skoro sat vremena“.

Dogovorili su se da uskoro ponovo razgovaraju, rekao je portparol.

Si je rekao Džonsonu da će njegova zemlja igrati „konstruktivnu ulogu“ u vraćanju mira Ukrajini, navodi se u saopštenju koje je objavio državni medij Sinhua.

16.30 – Bajden: Ukrajinci imaju mnogo petlje, stoje ispred tenka i kažu – „ne idem“

Američki predsednik Džozef Bajden pohvalio je hrabrost ukrajinskih civila dok je razgovarao sa američkim trupama u Poljskoj.

15.57 – Čuju se sirene za vazdušni napad u Lavovu

Sirene za vazdušni napad oglasile su se u gradu Lavovu na zapadu Ukrajine.

Lavov je oko 43 70 kilometara od granice sa Poljskom.

15.45 – Duda sleteo u Žešov rezervnim avionom

Predsednik Poljske Andžej Duda stigao je na aerodrom Žešov u svom rezervnom avionu, nakon ranijeg tehničkog problema.

Bajdenova povorka vozila već je napustila aerodrom kako bi se on sastao sa pripadnicima američke vojske u blizini, prenosi BBC.

15.13 – Rusija će se koncentrisati na istok Ukrajine, kaže ruski vojni zvaničnik

Rusija će usmeriti snage na „potpuno oslobođenje“ ukrajinskog regiona Donbas, javlja BBC, citirajući šefa glavnog operativnog odseka generalštaba Vojske Rusije Sergeja Rudskoja.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je ranije da razmatra dve mogućnosti za „spcijalnu vojnu operaciju“ – jedna se odnosi na celu teritoriju Ukrajine a druga se fokusira na Donbas.

Ministarstvo je saopštilo da će se akcija nastaviti dok ne budu postignuti ciljevi koje je zacrtao predsednik Vladimir Putin, bez navođenja koji su to ciljevi.

Najnovija izjava Rudskoja ukazuje na mogućnost da Rusija postavlja skromnije vojne ciljeve, javlja BBC.

15.03 – Putin uporedio sankcije ruskoj kulturi sa nacističkim spaljivanjem knjiga

Ruski predsednik Vladimir Putin uporedio je u petak skidanje ruskih umetnika sa kulturnih programa u nekim zapadnim zemljama sa spaljivanjem knjiga koje su orkestrirali nacisti.

„Zadnji put su nacisti u Nemačkoj, pre gotovo 90 godina, vodili takvu kampanju uništenja jedne nepoželjne kulture. Dobro se sećamo slika spaljenih knjiga na javnim mestima“, rekao je na sastanku sa kulturnim radnicima.

15.01 – Avion poljskog predsednika na putu ka sastanku sa Bajdenom prinudno sleteo

Avion kojim je predsednik Poljske Andžej Duda leteo na sastanak sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom morao je da prinudno sleti, javlja poljska državna novinska agencija PAP.

Duda je trebalo da odleti iz Varšave u Žešov, ali se umesto toga vratio u Varšavu.

14.55 – UN: Poginulo više od 1.000 civila tokom rata u Ukrajini

Kancelarija UN potvrdila je da je najmanje 1.081 civil poginuo, a 1.707 je povređeno u Ukrajini od kada je Rusija izvršila invaziju na tu zemlju, dodajući da je stvarni broj poginulih verovatno znatno veći, javio je BBC.

Posmatrači rade na potvrđivanju izveštaja o smrtnim slučajevima na mestima intenzivnih borbi u različitim regionima, uključujući Donjeck, gde se nalazi grad Mariupolj, kažu iz UN.

Ujedinjene nacije ranije su saopštile da su brojke o žrtvama verovatno veće od zvaničnih zbog poteškoća u dobijanju informacija iz ratom pogođenih područja.

14.50 – Ruska novinarka koja je prekinula emisiju neće biti krivično gonjena

Marina Ovsjanikova, novinarka koja je prekinula TV program uživo svojim anti-ratnim protestom, neće biti krivično gonjena po novim, drakonskim medijskim zakonima u Rusiji.

Ruska agencija Interfaks objavila je da je sud u Moskvi njen slučaj zaveo kao administrativni prekršaj, a ne kao krivični.

Ovsjanikova, novinarka ruskog državnog Kanala 1, istrčala je iza prezenterke vesti sa transparentom na kom je pisalo „Ne ratu, zaustavite rat, ne verujte propagandi, ovde vas lažu“.

14.38 – Procena SAD: Rusiji ponestaje krstarećih projektila koji se lansiraju iz vazduha

Sjedinjene Američke Države procenjuju da Rusiji ponestaje krstarećih projektila koji se lansiraju iz vazduha i da pokušavaju da „prištede“ taj inventar dok im se smanjuju zalihe projektila sa preciznim navođenjem, javlja CNN pozivajući se na neimenovanog bezbednosnog zvaničnika SAD.

14.28 – Bajden stigao u Poljsku

Predsednik SAD Džozef Bajden stigao je u Poljsku gde će razmotriti humanitarni odgovor na izbegličku krizu, javlja CNN.

Izvor : Patryk Ogorzaleki/Agencja Wyborcza.pl via REUTERS

14.20 – Premijer Velike Britanije razgovarao sa Sijem Đinpingom

Predsednik Vlade Velike Britanije Boris Džonson razgovarao je 50 minuta telefonom sa predsednikom Kine Sijem Đinpingom, rekao je portparol britanskog premijera.

Kako se navodi, Džonson je kazao kineskom lideru da bi trebalo izvršiti pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina kako bi povukao vojsku iz Ukrajine.

Prošle sedmice sa Sijem je razgovarao i američki predsednik Džo Bajden.

14.09 – Peskov: Putin naložio Gaspromu da se prebaci na plaćanje rubljama

Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je ruskom državnom energetskom gigantu Gaspromu da se prebaci na plaćanje rubljama, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi CNN.

14.00 – Moskovljanin za N1: Mnogi moji prijatelji otišli iz zemlje, pripremam se i ja

Na samom početku invazije Rusije na Ukrajinu na ulice ruskih gradova izašli su građani da iskažu svoje protivljenje ratu. I bili odmah privedeni. Ubrzo je donet zakon koji je zabranio pozive za mig i svaku nesaglasnost sa napadom Rusije na Ukrjainu.

Ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da invaziju podržava 75 odsto građana. Kako je onima koji tu ne spadaju – za N1 priča Konstantin Šabalin, IT inženjer iz Moskve.

13.47 – Stoltenberg: Upotreba hemijskog ili nuklearnog oružja u Ukrajini apsolutno neprihvatljiva

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da će eventualna upotreba hemijskog ili nuklearnog oružja u potpunosti promeniti prirodu rata u Ukrajini, rekavši da će ti biti „apsolutno neprihvatljivo“.

Stoltenberg, koji je danas posmatrao vojnu vežbu „Hladni odgovor“ u Norveškoj, nazvao je ruski rat protiv Ukrajine „prelomnim momentom“.

On je izrazio žaljenje što je Moskva odbila da posmatra tu vežbu, rekavši da NATO „uvek poziva druge zemlje da posmatraju“.

Vežba se od 14. marta do 1. aprila održava u jugoistočnoj, centralnoj i severnoj Norveškoj, uz učešće 30.000 vojnika iz 27 zemalja. Učestvuju i Finska i Švedska koje nisu članice NATO-a.

13.46 – Zvaničnici Marijupolja potvrdili da je oko 300 ljudi stradalo u bombardovanju pozorišta

Zvaničnik je potvrdio da je oko 300 ljudi stradalo u napadu na pozorište u Marijupolju, gde su se skrivali civili, prenosi BBC.

Petr Andrjušenko, savetnik zamenika gradonačelnika, rekao je da je oko 600 ljudi bilo u pozorištu pre napada. Njih 300 je bilo u skloništu ispod pozorišta.

Vlasti nisu mogle da počnu operaciju spasavanja, jer je bilo uličnih borbi u blizini, a granatiranje tog dela grada je nastavljeno.

Andrjušenko je siguran u cifre, jer su imali podatke o tome ko je bio u pozorištu pre napada, pričali su sa preživelima i proverili su koliko je preživelih.

Takođe je potvrdio da su borbe u centru grada, ali je insistirao da Rusi još nisu uspeli da preuzmu kontrolu.

13.36 – Berbok: Rat će još milione ljudi iz Ukrajine primorati na beg na Zapad

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok izjavila je da će rat još milione ljudi iz Ukrajine prinuditi na beg na Zapad i apelovala na međunarodnu solidarnost sa izbeglicama, koje su uglavnom deca i žene.

„Nijedna zemlja ne može sama da se bori sa takvim vekovnim zadatkom, a sigurno ne zemlje van granica Evropske unije, koje su već preopterećene,“ rekla je ona, a prenosi nemačka novinska agencija dpa.

Dodala je da je teško zamisliti užas ruskog rata protiv Ukrajine.

„Zato se zajedno humanošću borimo protiv te brutalnosti. Milioni ljudi iz Ukrajine su već u izbeglištvu. Dugujemo im neograničenu pomoć. Ne smemo zaboraviti da je ovde potrebna humanost, ali da, istovremeno, u Ukrajini branimo temelje naše zapadne demokratije od Putinovog autoritarnog sistema,“ naglasila je Berbok.

13.34 – Britanija izdala 20.100 izbegličkih viza

Oko 20.100 viza je izdala Britanija ukrjainskim izbeglicama koje imaju porodične veze sa tom zemljom, saopštili su zvaničnici, prenosi BBC.

Vlada je do četvrtka popodne primila 35.500 prijava.

Britanija je povećala svoju ponudu viza izbeglicama iz ukrajinskog rata, proširujući ih na roditelje, bake i deke i braću i sestre, kao i užu porodicu i produžavajući vize na tri godine.

Ipak se suočava sa kritikama da je ta šema manje darežljiva od EU, gde države članice dozvoljavaju boravak do tri godine bez vize.

13.18 – Erdogan: Ukrajina i Rusija se složile oko nekih tema pregovora

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su se Ukrajina i Rusija složile oko četiri od šest tema o kojima se pregovaralo, prenosi CNN.

13.14 – Lavrov: Zapad je pokrenuo hibridni rat protiv Rusije

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov optužio je zapadne zemlje da su pokrenule pravi hibridni rat protiv Rusije.

12.24 – Peskov: Ništa užasno se neće desiti ako Rusiju proteraju iz G20

Ništa užasno se neće desiti ukoliko SAD i njihovi saveznici uspeju da proteraju Rusiju iz Grupe 20 (G20) jer su članice te organizacije već u ekonomskom sukobu sa Moskvom, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

12.13 – Kličko za N1: Bolje da umremo nego da se predamo, borimo se i za sve vas

Ekskluzivno za N1, uživo iz Kijeva, u razgovoru s Ivom Puljić-Šego govorio je gradonačelnik glavnog ukrajinskog grada Vitalij Kličko.

Kličko je nedavno rekao da će radije umreti nego dići ruke od Kijeva.

11.44 – Debata NUNS-a: Građani uglavnom dezinformisani o ratu u Ukrajini

Građani Srbije ne znaju dovoljno o najjačoj svetskoj temi – ratu u Ukrajini, poručuju novinari na javnoj debati „Medijsko izveštavanje o Ukrajini – da li je istina uvek prva ratna žrtva“, koju je u EU info centru organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije.

11.28 – Novinari AP: Svedočili smo agoniji Marijupolja, bili na ruskoj listi za odstrel

Novinar Asošiejted presa Mstislav Černov dokumentovao je opsadu Marijupolja zajedno sa fotografom AP-a Evgenijem Maloletkom. On opisuje kako su ih ruski vojnici „lovili“, i kaže da su imali „spisak imena, uključujući i naša“.

11.17 – Britanski sekretar za transport će primiti porodicu izbeglice

Britanski sekretar za transport rekao je da će primiti porodicu ukrajinskih izbeglica u svoj dom, prenosi BBC.

11.10 – Gradonačelnik: Biće potrebne godine da se Marijupolj ponovo izgradi

Humanitarna situacija u opkoljenom gradu Marijupolju nastavlja da se pogoršava, a Rusija blokira dostavu humanitarne pomoći, rekao je gradonačelnik, prenosi BBC.

10.49 – Orban odbio apel Zelenskog za isporuku oružja

Premijer Mađarske Viktor Orban odbio je molbu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog za snabdevanje Ukrajine oružjem i uvođenje sankcija ruskom energetskom sektoru.

Orban je u video poruci objavljenoj na društvenim mrežama rekao da zahtevi Zelenskog nisu u skladu sa interesima Mađarske i da bi sankcije ruskom energetskom sektoru značile „usporavanje mađarske ekonomije i njeno izvesno zaustavljanje u jednom momentu“.

On je izjavio da 85 odsto gasa i više od 60 odsto nafte u Mađarsku dolazi iz Rusije i da bi blokirajući ruske energente Mađari „platili cenu rata“.

Zelenski se juče tokom obraćanja sastanku lidera Evropske unije u Briselu direktno obratio Orbanu, najbližem saradniku predsednika Rusije Vladimira Putina u EU.

„Slušaj, Viktore, da li znaš šta se dešava u Marijupolju. Želim da budem otvoren, treba da se odlučite za koga ste“, rekao je Zelenski.

Mađarska, koja se graniči sa Ukrajinom, odbila je da tu državu snabdeva oružjem i da isporuke oružja idu preko njene granice.

10.31 – EU i SAD postigle gasni sporazum

Evropska unija i SAD su objavili sporazum, kojim će SAD snabdeti Evropu sa više zaliha tečnog naftnog gasa kako bi zamenile ruski uvoz.

10.27 – Polovina stanovnika Harkova pobegla iz grada

Polovina stanovnika Harkova u Ukrajini pobegla je iz grada zbog ruske invazije, a hrane i ostalih osnovnih potrepština ima sve manje za one koji su tu ostali.

Od jutros su na nekoliko mesta u Harkovu formirani redovi za pomoć Crvenog krsta.

„Među onima koji su ostali ima ljudi koji mogu da se kreću sami, ali ima mnogo onih koji ne mogu, starijih“, rekla je novinarima Hana Spitsjna koja deli hranu u tom gradu.

Harkov, grad na istoku Ukrajine, pod opsadom je od početka ruske invazije uz stalno bombardovanje zbog kog ljudi spavaju u podrumima zgrada ili u stanicama metroa.

10.15 – N1 na graničnom prelazu Siret: Izbeglice neprekidno ulaze, rapidno povećan broj

Reporterka N1 Vanja Đurić nalazi se na rumunsko-ukrajinskoj granici, na graničnom prelazu Siret. Od jutros su, kaže reporterka N1, svi angažovani – volonteri, klovnovi, animatori, budući da je povećan broj izbeglica koje prelaze na rumunsku teritoriju, svi se trude da to izgleda što manje strašno. Izbeglice neprekidno ulaze, a broj ljudi se rapidno povećao.

Vanja Đurić
Izvor : N1

9.31 – Za danas planiran humanitarni koridor iz Marijupolja

Hiljade ljudi i dalje su zarobljene u podrumima u Marijupolju sa malo vode, hrane, lekova i struje, prenosi BBC.

Zamenica premijera Irina Vereščuk rekla je da se Ukrajina nada da će otvoriti bezbedan koridor za evakuaciju civila u privatnim vozilima danas.

Grad je pod stalnim vazdušnim napadima, te je svaki izlazak, čak iznad zemlje, rizik za stanovnike.

Neki civili su uspeli da pobegnu humanitarnim koridorima koje su su dogovorili zvaničnici Ukrjaine i Rusije. U četvrtak je pobeglo više od 3.300 ljudi, navodi se.

9.12 – SAD spremne da potpišu gasni sporazum sa Evropom

Očekuje se da će Evropska unija objaviti sporazum kojim će SAD snabdeti više zaliha tečnog prirodnog gasa kako bi zamenile ruski uvoz.

SAD će se obavezati da obezbede najmanje 15 milijardi metara kubnih gasa do kraja godine, piše agencija Rojters, a prenosi BBC.

Evropske nacije se bore da smanje svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva nakon invazije Moskve na Ukrajinu.

EU je obećala da će smanjiti upotrebu ruskog gasa za dve trećine ove godine kroz uvoz iz drugih zemalja i širenje obnovljivih izvora energije.

Govoreći u četvrtak uveče, belgijski premijer Aleksander de Kru pozdravio je taj potez rekavši da će pomoći da se smanje cene gasa u Evropi.

9.00 – Britansko ministarstvo odbrane: Ukrajina ponovo zauzela gradove i odbrambene položaje istočno od Kijeva

Ukrajinske snage su ponovo zauzele gradove i odbrambene položaje u istočnim predgrađima Kijeva, reklo je britansko ministarstvo odbrane, prenosi CNN.

“Ukrajinski kontranapadi i vraćanje ruskih snaga na preraširene linije snabdevanja omogućilo je Ukrajini da povrati gradove i odbrambene položaje do 35 km istočno od Kijeva”, reklo je ministarstvo.

8.46 – Ukrajina tvrdi da je 135 dece stradalo od početka invazije

Ukrajinsko glavno tužilaštvo saopštilo je da je 135 dece ubijeno, a 184 ranjeno od početka ruske invazije na Ukrajinu, prenosi BBC.

Zvaničnici kažu da je dvoje dece ubijeno tokom borbi u gradu Rubižnu u Lugansku.

U četvrtak je dvoje dece povređeno u Novomihalivki u Donjecku.

Tužilaštvo dodaje da je u regionu Zaporožja mina povredila troje tinejdžera. Odvedeni su u bolnicu, gde je jedan od njih u teškom stanju na intenzivnoj nezi.

BBC nije mogao nezavisno da potvrdi ove izveštaje.

8.31 – Ukrajinske hitne službe detoniraju neeksplodirane naprave i gase požare

Ukrajinske vlasti saopštile su da su u protekla 24 sata zadržale više požara i eksplozija od ruskog granatiranja, piše BBC.

U četvrtak su hitne službe ugasile 13 požara u Kijevu i šest u Harkovu, uzrokovanih ruskim napadima, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Radnici hitne službe u Harkovu su takođe raščišćavali šut od uništenih zgrada i borili se sa 25 požara na otvorenim površinama.

Lokalni radnici su takođe uspeli da obuzdaju požar u skladištu nafte u Kalinivki, malom gradu južno od Kijeva.

U Lugansku, jednom od otcepljenih istočnih regiona, ukrajinski zvaničnici su rekli da je rusko granatiranje pogodilo više od 30 zgrada, uključujući nekoliko kula, kuća i komunalnih preduzeća.

8.05 – Medvedev: Sankcije neće uticati na Moskvu

Dmitri Medvedev, bivši predsednik Rusije i zamenik predsednika Saveta bezbednosti zemlje, rekao je da bi bilo “glupo” verovati da zapadne sankcije protiv ruskih biznisa mogle imati efekta na vladu Moskve, prenosi BBC.

Zapad je nametnuo niz sankcija Rusiji, od kojih neke specifično targetiraju biznismene za koje se veruje da su bliski predsedniku Vladimiru Putinu.

“Zapitajmo se: može li neko od tih biznismena imati i najmanju česticu uticaja na poziciju liderstva zemlje”, rekao je Medvedev u intervjuu ruskoj agenciji RIA.

“Otvoreno vam kažem – ne, nema šanse”, dodao je.

7.25 – Čelnici Marijupolja: Ljudi umiru od gladi

Ljudi u Marijupolju umiru od gladi, saopštio je Gradski savet, a prenose agencije.

7.23 – Ukrajinci tvrde: Rusija vojnicima govori da se rat mora završiti do 9. maja

Rusija svojim vojnicima govori da se rat mora završiti do 9. maja, na dan kada se u Rusiji slavi Dan pobede nad nacističkom Nemačkom, objavio je Glavni štab Oružanih snaga Ukrajine.

7.19 – Zelenski evropskim liderima: Zakasnili ste u zaustavljanju Rusije

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se učesnicima samita Evropskog saveta u Briselu, prenosi BBC.

On je istakao rusko uništenje i štetu njegovoj zemlji i zahvalio Evropi što se ujedinila u podršci Ukrajini.

Zatim, u svom stilu, rekao je evropskim liderima da su delovali prekasno u zaustavljanju Rusije.

“Primenili ste sankcije. Zahvalni smo. To su moćni koraci. Ali, bilo je malo zakasnelo, bilo je šanse…”, rekao je, dodajući da, da je bilo preventivnih sankcija, možda Rusija ne bi ušla u rat.

Takođe se osvrnuo na gasovod Severni tok 2 i rekao da, da je bio blokiran ranije, “Rusija ne bi stvorila gasnu krizu.

Zelenski je potom molio susedne nacije da odobre zahtev Ukrajine za pridruživanje EU.

“Molim vas, nemojte da zakasnite”, rekao je.

Komentari

Vaš komentar