UŽIVO: Nema primirja, Rusija napušta SE, Černjihov potpuno izolovan

Svet 10. mar 202207:49 > 11. mar 2022 00:0483 komentara
Izvor: REUTERS/Maksim Levin TPX IMAGES OF THE DAY

Petnaesti dan ruske invazije na Ukrajinu. U Antaliji je održan sastanak ministara spoljnih poslova Rusije, Ukrajine i Turske, Sergeja Lavrova, Dmitra Kulebe i Mevluta Čavušoglua, ali primirje nije dogovoreno. Šef ukrajinske diplomatije izjavio da nije postignut nikakav progres po pitanju prekida vatre. Ministri su razgovarali i o mogućnosti direktnog susreta dvojice predsednika, Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog. Ukrajinske vlasti navode da je od početka invazije ubijeno najmanje 71 dete. Rusija objavila da napušta Savet Evrope. Ukrajina donela zakon o prinudnom oduzimanju imovine Rusa bez naknade. Ukrajinski zvaničnici prenose da je troje ljudi poginulo protekle noći u bombardovanju gradića Ohtirka u regionu Sumi, a da su četiri osobe stradale u granatiranju stambene zgrade u blizini Harkova. Zamenik gradonačelnika Marijupolja rekao je za BBC da su tri osobe, od kojih jedno dete, poginule prilikom bombardovanja porodilišta i dečje bolnice u tom gradu u sredu. Najmanje 35.000 civila evakuisano je u sredu iz nekoliko opkoljenih ukrajinskih gradova, izjavio je Zelenski. SAD procenjuju da je do 6.000 ruskih vojnika poginulo u Ukrajini. Od početka ruske invazije na Ukrajinu iz te zemlje je do 10. marta pobeglo više od 2,3 miliona ljudi, među kojima je više od 112.000 državljana trećih zemalja, objavila je agencija UN za migracije.

Izjava ukrajinskog šefa diplomatije (Video: Reuters)

Izjava ruskog šefa diplomatije (Video: Reuters)

Agencije za pomoć kažu da je humanitarna pomoć najhitnije potrebna u Mariupolju, gde je 400.000 ljudi zarobljeno više od ndeljeju dana bez hrane, vode ili struje.

Pogledajte prilog Vladana Alimpijevića (Video: N1/ Reuters)

Pratite dešavanja u Ukrajini na našoj stranici RAT U UKRAJINI. Sve o jučerašnjim dešavanjima pročitajte OVDE.

I danas o invaziji na Ukrajinu iz minuta u minut…

…………..

00.05 – SAD: Kijevu nisu potrebni borbeni avioni, šaljemo im rakete za odbranu

SAD su ocenile da Ukrajini nije stvarno potrebno da ima borbene avione da se suprostavi ruskim napadima, već planiraju da joj pošalju više odbrambenih sistema zemlja-vazduh.

„Avioni – nije to najpotrebnije našim ukrajinskim partnerima u ovom trenutku“, rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

00.01 – Zvaničnik SAD: Ruske trupe približile se Kijevu za pet kilometara

Vojni zvaničnik SAD saopštio je da su se ruske trupe približile Kijevu za pet kilometara u poslednja 24 sata.

To znači da su ruske snage sada na 15 km od centra grada, rekao je on novinarima.

23.38 – Ukrajina se povlači iz mirovnih operacija UN, i sa Kosova

Ujedinjene nacije su dobile zvanično obaveštenje Ukrajine da namerava da povuče svih svojih 308 pripadnika vojske i policije koji služe u šest mirovnihi misija UN, a povlači i svojih osam helikoptera MI-8 ruske proizvodnje koji su u Kongu.

Portparol UN Stefan Dižarik ovo je objavio i dodao da to uključuje oko 250 ukrajinskih vojnika u Kongu čije povlačenje je bilo najavljeno juče kao i 36 oficira i stručnjaka i 22 policajca.

Pored Konga, Ukrajinci služe u još pet mirovnih misija: u Maliju, na Kipru, u specijalnom administrativnom regionu Abjeju, u Južnom Sudanu i na Kosovu.

23.21 – I Dizni odlazi iz Rusije

Kompanija Volt Dizni poslednja je u nizu velikih svetskih kompanija koja je saopštila da prekida sve poslove u Rusiji. Dizni je objavio da „pauzira“ poslovanje u toj zemlji, piše BBC.

23.14 – UN: U Ukrajini 1,9 miliona interno raseljenih, potrebna hrana, poljoprivreda ugrožena

Pored više od 2,3 miliona ljudi koji su od rata u Ukrajini pobegli u inostranstvo, oko 1,9 miliona je raseljeno unutar te zemlje, rekli su zvaničnici UN.

Portparol UN Stefan Dižarik je rekao da većina interno raseljenih ljudi beži od linija fronta i kreće se zapadno, ka ukrajinskom gradu Lavovu. Humanitarna sitaucija se pogoršava alarmantnim tempom rekao je on.

23.04 – Samit EU: Ojačati partnerstvo s Ukrajinom, bez članstva na vidiku

REUTERS/Sarah Meyssonnier

Lideri država Evropske unije na zasedanju u Versaju razmatraju posledice ruske invazije na Ukrajinu i poručiće Kijevu da su „spremni da ojačaju veze i prodube partnerstvo“ – piše u nacrtu zaključaka tog susreta na vrhu, ali neće obećati da Ukrajina može po nekom hitnom postupku dobiti i kandidaturu za članstvo u Uniji.

Baltičke zemlje, Poljska i još neke članice na istoku EU su tražile da se prihvati molba ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Ukrajina hitno bude uključena u EU što bi bio potez suprotstavljanja ruskoj vojnoj invaziji.

22.20 – Reporter N1 na granici – Rumuni nude vikendice izbeglima

Reporter N1 javlja da je polovina od 250.000 izbeglica koje su ušle u Rumuniju nastavilo put dalje, a da oni koji ostaju imaju izbor ili da odu u kolektivne centre ili da budu smešteni u hotelima i privatnom smeštaju, a brojne porodice ponudile su vikendice za smeštaj izbeglih.

Oni stižu uglavnom iz područja Odese.

Tokom čitavog dana mogli smo da vidimo da odlazi na dva sata šlep koji prevozi ljude u grupama od po 200-300.

Samo do 18 sati stiglo je oko 2.000 ljudi.

22.04 – Tviter uklonio objavu ambasade Rusije o napadu na porodilište

Tviter je potvrdio da je uklonio objave ruske ambasade u Londonu o bombardovanju porodilišta u Marijupolju jer krše pravila te mreže, javlja BBC.

Portparol Tvitera kazao je za Rojters da su objave prekršile pravila koja se tiču „negiranja nasilnih događaja“.

Britanski javni servis podseća da je ruska vojska bombardovala porodilište, a da je Moskva posle toga tvrdila da su objekat koristile ukrajinske snage.

BBC kaže da Rusija nije pružila nijedan dokaz za tu tvrdnju, a da je tim BBC-ja za borbu protiv dezinformacija pronašao dokaze koji opovrgavaju neke od tvrdnji Moskve.

21.56 – MMF će smanjiti svoju prognozu svetskog rasta zbog rata u Ukrajini

Međunarodni monetarni fond (MMF) će smanjiti svoju prognozu svetskog rasta zbog rata u Ukrajini, rekla je generalna direktorka Kristalina Georgijeva, upozoravajući da više nije „mala verovatnoća“ da Rusija neće uspeti da isplaćuje dospele obaveze.

„Da rezimiram, imamo tragičan uticaj rata na Ukrajinu. Imamo veliki pad privredne aktivnosti u Rusiji i vidimo verovatni uticaj na naše prognoze za svetsku privredu, rekla je Georgijeva novinarima.

21.51 – SAD: Više ukrajinskih gradova opkoljeno

Američki Stejt department veruje da su ruske snage opkolile više gradova u Ukrajini nakon uništavanja velikog dela njihove infrastrukture, rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

Prajs nije kazao koji su gradovi opkoljeni, ali BBC javlja da je Černjihov „potpuno izolovan“.

Prajs je optužio rusku vladu da uništava naseljene oblasti kako bi „slomila volju“ Ukrajinaca.

21.46 – Zelenski: Svaki grad će biti obnovljen posle naše pobede

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je od vlade zatražio da sačini specijalni državni program rekonstrukcije svakog ukrajinskog grada koji je stradao u ruskoj invaziji.

„Posle rata, posle naše pobede, obnovićemo sve što je bilo uništeno. Veoma brzo i veoma kvalitetno“, naveo je Zelenski u saopštenju.

Rekao je da će svaki grad biti obuhvaćen specijalnim programom i da je naložio vladi da počne sa planiranjem.

21.37 – Fon der Lajen: EU da prestane da koristi ruske energente za pet godina

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u četvrtak da Evropska unija treba da u potpunosti prestane da koristi ruske energente u narednih pet godina.

21.20 – Bajden i Erdogan: Zaustaviti rusku agresiju na Ukrajinu

Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Turske Džozef Bajden i Redžep Tajip Erdogan su u telefonskom razgovoru istakli potrebu za trenutnim prekidom ruske agresije na Ukrajinu i pozdravili koordinisan međunarodni odgovor na krizu, saopštila je Bela kuća.

Dvojica državnika, navodi se u saopštenju, potvrdili su podršku vlastima i građanima Ukrajine.

“Predsednici su razgovarali o zajedničkoj zabrinutosti zbog ničim izazvane i neopravdane invazije Rusije na Ukrajinu”, navodi se u tekstu, prenosi Glas Amerike.

Bajden i Erdogan su, kako je navedeno, pozdravili koordinisan međunarodni odgovor na krizu.

AFP PHOTO / TURKEY’S PRESIDENTIAL PRESS SERVICE/ KAYHAN OZER

“Bajden je izrazio zahvalnost za napore Turske da podrži diplomatsko rešenje sukoba, kao i nedavne angažmane Turske sa regionalnim liderima koji pomažu u promovisanju mira i stabilnosti”, stoji u saopštenju.

U saopštenju iz kabineta predsednika Turske ukazano je da je Erdogan Bajdenu ukazao na značaj napora Ankare da nastavi dijalog sa Ukrajinom i Rusijom kako bi se sprečilo pogoršanje krize.

“Uloga Turske kao posrednika u pronalaženju rešenja je važna”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Erdogan američkom predsedniku rekao da treba da se ukinu nepravedne sankcije uvedene turskoj odbrambenoj industriji.

Sjedinjene Države uvele su 2020. sankcije turskom Odbrambenom direktoratu zbog nabavke ruskih raketnih sistema S-400.

21.10 – Moskva otvara humanitarne koridore do Rusije bez odobrenja Kijeva

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je novinskoj agenciji Interfaks da će otvoriti više humanitarnih koridora ka Rusiji za građane Ukrajine, bez odobrenje Kijeva.

Zvaničnici kažu da će koridori biti otvoreni svakog dana od 10 časova po moskovskom (8 po srednjoevropskom vremenu).

Prethodne ponude za otvaranje humanitarnih koridora ka Rusiji okarakterisane su kao „cinične“. Ukrajina je prethodno odbila sličnu ponudu a državni sekretar SAD Entoni Blinken je takve predloge nazvao „apsurdnim“.

21.06 – Ambasadorka SAD u UN: Rusija počinila ratne zločine

Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild izjavila je da su akcije Rusije protiv naroda Ukrajine „ratni zločini“.

„To su napadi na civile koji ne mogu biti opravdani na bilo koji način“, rekla je Tomas-Grinfild za BBC.

20:59 – Džonson strahuje da bi Rusija mogla da upotrebi hemijsko oružje

Britanski premijer Boris Džonson optužio je Vladimira Putina za „ciničan“ pokušaj da izmisli izgovor za upotrebu hemijskog oružja u Ukrajini, prenosi BBC.

Džonson je rekao da se plaši da bi „varvarski“ režim Kremlja bio spreman da upotrebi zabranjeno oružje jer njegove snage nisu uspele da ostvare očekivani napredak.

Govoreći za Sky News, Džonson je rekao: „Stvari koje čujete o hemijskom oružju su direktno iz njihovog (ruskog) priručnika. „Počinju da govore da postoji hemijsko oružje koje su uskladištili njihovi protivnici ili Amerikanci, pa kada oni sami primene hemijsko oružje, kako se bojim da mogu, imaju neku vrstu lažne priče, spremne za posao“, naveo je Džonson.

Plašim se da je to cinična, varvarska vlada, rekao je Džonson.

Sličan stav došao je ranije danas od SAD.

Ruske tvrdnje o američkim laboratorijama za biološko oružje i razvoju hemijskog oružja u Ukrajini bile su „očigledan trik“ u pokušaju da se opravdaju dalji napadi s predumišljajem, rekla je sekretarka Bele kuće Džen Psaki.

20:54 – Ukrajinska vlada: Više od 80.000 evakuisanih u poslednja dva dana iz Sumija

Više od 80.000 ljudi evakuisano je u poslednja dva dana iz Sumija, grada na severoistoku Ukrajine, i oko Kijeva, saopštila je večeras ukrajinska vlada.

Na severoistoku, od Trostjanca, Sumija i Krasnopolja u pravcu Poltave, evakuisali smo više od 60.000 ljudi za dva dana, izjavila je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk.

„Iz okoline Kijeva evakuisano je oko 20.000 ljudi“, dodala je ona navodeći da je oko 3.000 ljudi evakuisano sa područja oko Borodjanke, Butče, Irpina i Gostomela.

20:50 – Ruske vlasti: Insceniran napad na porodilište

Ruske vlasti su i večeras negirale odgovornost za bombardovanje porodilišta u ukrajinskom gradu Marijupolju u sredu, tvrdeći da je to insceniran napad sa ciljem jačanja antiruskog raspoloženja na Zapadu.

Pošto je jučerašnji napad izazvao osude iz sveta, portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov rekao je da ruski borbeni avioni nisu korišćeni u blizini Marijupolja.

„Ruski borbeni avioni nisu imali apsolutno nikakve zadatke da gađaju mete na zemlji u blizini Marijupolja. Navodni vazdušni napad na Bolnicu broj tri u Marijupolju je potpuno inscenirana provokacija sa ciljem da se održi antirusko raspoloženje među ljudima na Zapadu“, kazao je Konašenkov.

Konašenkov je naveo da je Rusija više puta ukazala da su „medicinske ustanove u Marijupolju, uključujući Bolnicu broj 3, obustavile redovan rad krajem februara“ i da su „osoblje i pacijente oterali nacionalisti“, prenosi agencija TASS.

On je rekao da je ta bolnica, „zbog njene lokacije u blizini centra grada, pretvorena u ispostavu nacionalističkog bataljona Azov“, i dodao da to govore „ljudi koji su iz Marijupolja pobegli i u Kijev i u Donjecku Narodnu Republiku“.

Konašenkov je kazao da su, sudeći po fotografijama, bile dve namerne eksplozije u porodilištu, i dodao da bi bomba iz aviona izazvala veće razaranje.

„Slika oštećene zgrade može da dovede u zabludu neprofesionalne posmatrače u Evropi i SAD koji su meta ovog falsifikata. Ali ne i stručnjake. Od bombe iz aviona ne bi ostalo ništa od spoljnih zidova zgrade“, naveo je Konašenkov.

20:49 – Litvanija zabranila ruske i beloruske TV i skupove podrške Rusiji

Parlament Litvanije je danas privremeno zabranio sve ruske i beloruske državne televizijske programe i sve javne skupove u znak podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu.Zabranjeno je i snimanje strateških energetskih objekata i domaćih i savezničkih vojnih snaga u pokretu.

Poslanici su odobrili i ograničenja za litvanske medije ako podržavaju rusku invaziju.

Nova pravila će ostati na snazi do 20. aprila.

20:25 – G7 poziva zemlje proizvođače nafte da povećaju isporuke

Industrijski najrazvijenije zemlje sveta u Grupi 7 pozvale su zemlje proizvođače nafte i gasa da povećaju isporuke da bi se suprotstavile porastu cena energenata i rizicima od nestašica zbog invazije Ukrajine.

20:21 – EP rezolucijom optužio Rusiju da želi rasplamsavanje sukoba na Zapadnom Balkanu

Evropski parlament (EP) je Rezolucijom osudio „napore Rusije“ da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu „u cilju rasplamsavanja sukoba i podele zajednica“, što bi moglo dovesti do destabilizacije celog regiona, javlja RSE.

19:45  – Kanadski premijer: Putin rešio da cilja civile

Kanadski premijer Džastin Trudo optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da je odlučio da „cilja civile“ i poručio da će svako novo gađanje civila u Ukrajini naići na „najžešći odgovor“. „Putinovo bezosećajno zanemarivanje ljudskog života apsolutno je neprihvatljivo. Sasvim je jasno da je sada odlučio da cilja civile“, rekao je Trudo novinarima u Varšavi.

19:40 – Izbeglicama odobrena privremena zaštita od godinu dana

Vlada Crne Gore je odlučila da na period do jedne godine odobri privremenu zaštitu osoba iz Ukrajine koje se ne mogu vratiti u tu zemlju, a bile su prisiljene da je napuste zbog rata.

19:10 – Makron: Evropa će se još brže menjati zbog rata

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je uoči neformalnog samita lidera Evropske unije (EU), da će se zbog ruske invazije na Ukrajinu Evropa promeniti još brže i još jače.

19:05 – Holandski premijer o zahtevu Ukrajine: Ne postoji brza procedura prijema u EU

Holandski premijer Mark Rute (Rutte) izjavio je u Versaju, uoči početka neformalnog samita lidera Evropske unije (EU), da ne postoji brza procedura za prijem u EU, pošto je Ukrajina podnela zahtev za članstvo posle početka ruske invazije.

I premijer Luksemburga Gzavije Betel (Xavier Bettel) izjavio je da se Ukrajincima ne sme ostaviti utisak da sve može da se reši preko noći.

Jelisejska palata saopštila je u sredu uveče da EU treba da pošalje Ukrajini tokom samita u Versaju „politički signal da pripada evropskoj porodici“, ali da ne može da pokrene ubrzanu proceduru za njihovo članstvo.

Francusko predsedništvo je dodalo da pristupanje traje godinama uz napomenu da balkanske zemlje godinama čekaju u predvorju EU.

Samit u organizaciji francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) bio je predvidjen ranije u sklopu programa francuskog šestomesečnog predsedvanja EU.

Dvorac Versaj će tokom dvodnevnog samita obezbeđivati oko 1.500 policajaca.

19:04 – Na društvenim mrežama širi se video uništene kolone ruskih tenkova na prilazima Mariopolju, koju je objavio bataljnon Azov i za koji Reuters nije mogao da potvrdi autentičnost.

18:27 – Ukrajinski zvaničnik: Šteta izazvana ratom procenjuje se na 100 milijardi dolara

Šteta izazvana ratom u Ukrajini trenutno se procenjuje na 100 milijardi dolara, prema preliminarnim procenama, izjavio je savetnik ukrajinskog predsednika Oleg Ustenko.

„Prve preliminarne procene pokazuju da je vrednost imovine koju smo već izgubili, i koja je uništena, iznosi oko 100 milijardi dolara“, rekao je Ustenko u razgovoru sa predstavnicima američkog Instituta Peterson za medjunarodnu ekonomiju.

Ustenko ocenio je da ukrajinski finansijski sistem funkcioniše prilično dobro „s obzirom na trenutne okolnosti“ navodeći je kurs manje, više stabilan“.

Savetnik Vladimira Zelenskog je rekao da Ukrajina prolazi kroz „pravu katastrofu“ i da je „ozbiljnija nego što je bilo ko mogao da zamisli“.

18:23 – Le Drijan pozvao Kinu da podstakne Rusiju da okonča rat

Šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drijan (Jean-Yves) pozvao je kineskog kolegu Vanga Jia da Kina iskoristi svoj uticaj kako bi podstakla Rusiju da okonča invaziju na Ukrajinu, saopštilo je francusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Le Drijan je podvukao „katastrofalne humanitarne posledice rata“ i važnost uspostavljanja primirja bez odlaganja kako bi se omogućila bezbedna isporuka humanitarne pomoći ukrajinskom narodu.

Francuski ministar je rekao da ruska invazija duboko destabilizuje međunarodni poredak.

Kina nije osudila rusku invaziju. Blizak režimu predsednika Vladimira Putina, Peking od početka vojne intervencije 24. februara odbija da koristi reč „invazija“, a za sukob okrivljuje zapadne zemlje i širenje NATO-a.

„Ministri su se složili da nastave razmenu, posebno u Savetu bezbednosti UN, kako bi doprineli brzom diplomatskom rešenju u cilju okončanja rata“, navodi se u saopštenju.

18:14 – Putin upozorava na rast cena hrane u svetu zbog sankcija

Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da sankcije uvedene zbog „konflikta u Ukrajini“ mogu dovesti do svetskog poskupljenja prehrambenih proizvoda jer Rusija više neće moći da izvozi dovoljno đubriva.

17:45 – Reporterka N1 u Lavovu: Građani razočarani i ljuti nakon pregovora

Nakon što se ministri spoljnih poslova Ukrajine i Rusije nisu dogovorili o primirju, u gradu Lavovu u kom se nalazi reporterka N1 Ana Mlinarić oseća se – razočarenje. Dozu optimizma građani su imali jutros, pre pregovora, ali su sada ponovo pesimistični. Čini im se da Lavrov nije došao s predlozima na taj sastanak i da ponovo odugovlači, navodi reporterka N1.

Oseća se ljutnja i zbog ruskog odugovlačenja ali i zbog granatiranja dečje bolnice, naročito što Rusija to opravdava time da se tamo nalazio bataljon Azov, a ne trudnice, kaže ona.

17:28 – Reporteri N1: U Poljsku danas ušlo više od 56.000, u Rumuniju oko 20.000

Reporterka N1 sa poljsko-ukrajinske granice kaže da podaci granične policije pokazuju da je u u Poljsku ušlo 1,46 miliona izbeglica od početka ruske invazije, a danas više od 56.000. Poljaci navode da je to 30 posto manje u odnosu na jučerašnji dan. Poljska je organizovala sve resurse da bi pomogla komšijama, navela je reporterka Adisa Imamović.

U Poljskoj se danima smenjuju različite svetske diplomate, a danas su na jednom od graničnih prelaza bili ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske, a u Varšavi je bila potpredsednica SAD Kamala Haris.

Poljska policija je saopštila da je uhapsila jednog muškarca (49) koji je silovao Ukrajinku koju je primio kao izbeglicu u svoj dom, i njemu preti kazna zatvora od 12 godina. To ne sme baciti senku na sve ono što poljski narod radi za izbeglice, dodaje reporterka. Konstantno se povećava broj ljudi na terenu, volontera, vojska pojačava kapacitete, sve je podređeno pomaganju njima, navela je.

Reporter N1 na rumunsko-ukrajinskoj granici Petar Gajić navodi da je rumunski Crveni krst objavio podatke da je u tu zemlju ušlo oko 250.000 izbeglica i da se veruje da je polovina ostala na toj teritoriji, a da su ostali otišli ka zapadnoj Evropi. Reporter N1 nalazi se na graničnom prelazu Isaksea na Dunavu i da barže dovoze ljude, a da se u toku večeri očekuje još jedna.

Veruje se da je danas prošlo, duž cele granice, oko 20.000 ljudi. Grad Nikolajev, koji se nalazi na oko 400 km istočno od mesta na kom se nalazi naš reporter, potpuno je blokiran. Očekuje se da će se ratna dejstva proširiti, a ljudi s kojima je razgovarao naš reporter rekli su da je bilo i granatiranja u predgrađu Odese protekle noći.

17:10 – Vestern junion obustavlja sve transakcije sa Rusjom i Belorusijom

Kompanija Vestern junion (Western Union) saopštila je da obustavlja sve transakcije novca sa Rusijom i Belorusijom.

Ta kompanija je navela da je detaljno izučila unutrašnje i spoljašnje faktore, uključujući posledice koje će imati partneri i klijenti.

„Na kraju smo odlučili da obustavimo naše operacije u Rusiji i Belorusiji“, naveo je Vestern junion.  Prethodno su platni sistemi Viza i Masterkard obustavili sve operacije u Rusiji zbog invazije te zemlje na Ukrajinu.

16:45 – Putin: Rusija zadržava sve svoje isporuke energenata

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da njegova zemlja zadržava sve svoje isporuke energenata uprkos sukobu u Ukrajini i zapadnim sankcijama, ocenivši da Rusija nije odgovorna za skok svetskih cena.

„Poštujemo sve obaveze u pogledu snabdevanja energentima“, rekao je Putin na sednici vlade i dodao da sve isporuke idu preko Evrope i drugde.

Ruski predsednik je dodao da je čak i „transportni sistem gasa iz Ukrajine 100 odsto popunjen“.

Kako je javila agencija Tass, Putin je rekao da bi ometanje isporuke ruskog djubriva imalo ozbiljne posledice u svetu, isto važi i za naftu, gas i metale.

16:30 – Finska energetska kompanija neće kupovati naftu od Rusije

Finska energetska kompanija Neste saopštila je da neće ulaziti u nove transakcije za kupovinu naftnih derivata iz Rusije na neodređeno vreme. Kompanija je nagovestila da neće sklapati nove ugovore ni za snabdevanje obnovljivim gorivom iz Rusije, prenosi TASS. „Nastavićemo da pratimo razvoj situacije sa sankcijama i ograničenjima“, navodi se u saopštenju.

16:20 – Borel: NATO se neće uključiti u sukob

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da NATO neće učestvovati u sukobima u Ukrajini, i upozorio da bi u suprotnom kriza eskalirala u Treći svetski rat.

On je rekao da Alijansa pokušava da spreči svaki incident koji bi je „uvukao u to“.

„Pokušavamo da sprečimo eskalaciju. NATO ne ide u rat … pokrenuo bi Treći svetski rat, pokrenuo bi nuklearni rat“, rekao je Borel u intervjuju za španski tv kanal La Seksta, preneo je TASS.

16:18 – Ukrajina: Ruske snage zauzele nekoliko gasnih stanica

Dolazak ruskih vojnika na neke od ukrajinskih gasnih kompresorskih stanica predstavlja rizik za evropske isporuke iako još nema znakova uticaja na tokove, upozorio je danas Operater ukrajinskih gasovoda (OGTSU).

Snabdevanje gasom u Slovačku iz Ukrajine preko granične tačke Veljke Kapušani je za sada stabilno.

Otprilike 41,6 milijardi kubnih metara ruskog gasa transportovano je kroz Ukrajinu, ključni put za snadbevanje, u Evropu 2021. godine, iako je ta količina manja za 25 odsto u odnosu na godinu ranije jer Moskva traži alternative.

OGTSU je saopštio da su ruske snage zauzele nekoliko gasnih kompresorskih stanica ali nije naveden njihov broj ni gde se nalaze.

„OGTSU zahteva da vojska i oružane grupe odmah napuste teritoriju kompresorskih stanica i prestanu da utiču na rad gasnoprenosnog sistema“, navodi se u saopštenju.

15:46 – Ukrajina donela zakon o prinudnom oduizimanju imovine Rusa

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je zakon o glavnim principima prinudnog oduzimanja svojine Rusije i njenih stanovnika na teritoriji Ukrajine bez naknade, saopštio je  ukrajinski parlament.

15:44 – Žiofre: Jasna specifična pozicija Srbije

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre poručuje da je jasna specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, te da EU ceni podršku Rezoluciji, kao i teritorijalnom integritetu Ukrajine. On je dodao da se, usled napada Rusije na Ukrajinu, suočavamo sa humanitarnom krizom i da je odgovor Evropske unije na tu krizu jasan.

15:30 – Haris: NATO spreman da brani svaki centimetar svoje teritorije

Potpredsednica SAD Kamala Haris izjavila je u Varšavi, posle razgovora sa najvišim poljskim zvaničnicima, da je tu kako bi ponovila da je NATO spreman da brani svaki centimetar svoje teritorije, da se dogovori se o daljem jačanju istočnog krila NATO i da pošalje signal Rusiji da je čekaju ozbiljne posledice i troškovi zbog rata u Ukrajini koji je izazvao Putin.

15:05 – Ukrajinska zvaničnica: Od početka invazije ubijeno najmanje 71 dete

Najmanje 71 dete je ubijeno u Ukrajini od početka ruske ofanzive 24. februara, izjavila je ukrajinska zvaničnica Ljudmila Denisova.

„Od početka ruske invazije do 10. marta ubijeno je 71 dete, a više od 100 povredjeno“, rekla je zvaničnica zadužena za ljudska prava u ukrajinskom parlamentu

15:03 – Zelenski poziva partnere da ponude rešenje koje se bazira na realnosti

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je ukrajinske partnere širom sveta da ponude rešenje koje će se bazirati na realnosti, a ne na apstraktnim mišljenjima.

14:50 – SZO o napadima na zdravstvene ustanove u Ukrajini

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je zabeležila 24 potvrđena napada na zdravstvene ustanove u Ukrajini od početka ruske invazije 24. februara.

14:39 – Kamala Harisa zatražila međunarodnu istragu ruskih zločina

Potpredsednica SAD Kamala Haris zatražila je međunarodnu istragu ratnih zločina koje je počinila Rusija tokom invazije na Ukrajinu i bombardovanja civila, uključujući nedavno granatiranu dečju bolnicu i porodilište.

Haris je izrazila ogorčenje zbog bombardovanja porodilišta odakle su evakuisane povredjene trudnice, govoreći u Varšavi o podršci SAD-a NATO saveznicima istočnog bloka.

„Apsolutno bi trebalo da se vodi istraga i svi bismo trebali da je posmatramo“, rekla je Haris.

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da je za njegovu državu očigledno da u Ukrajini Rusi čine ratne zločine.

14:25 –  Čavušoglu o sastanku Kulebe i Lavrova: Ne treba očekivati čuda na jednom sastanku

Posle mirovnih razgovora u Antaliji šefova diplomatija Ukrajine i Rusije Dmitra Kulebe i Sergeja Lavrova koji nisu doneli nikakve promene, ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu kazao je da su uprkos tome pregovori bili „važan početak“.

Prema turskoj televiziji Haberturk, Čavušoglu je kazao da „ne treba očekivati čuda na jednom sastanku“.

Današnji razgovori bili su prvi na visokom nivou između dve zemlje od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. „Bez ozbira na sve teškoće, mogu da kažem da je sastanak bio civilizovan.

Istakli smo da humanitarni koridori treba da ostanu otvoreni bez ikakvih prepreka“, poručio je Čavušoglu. Turska je pokušala da održi neutralnu poziciju prema konfliktu zbog strateških veza i sa Ukrajinom i sa Rusijom. Zvaničnici iz Ankare su snažno kritikovali rusku invaziju, ali su odbili da uvedu Moskvi sankcije, prenosi BBC.

14.05 – Borel: Rusko bombardovanje porodilišta gnusan zločin

Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel poručio je na Tviteru da je Marijupolj pod opsadom i da je rusko bombardovanje porodilišta „gnusan“ ratni zločin.

Vazdušni napadi ruskih snaga na rezidencijalne oblasti i blokiranje pristupa humanitarnim konvojima mora biti zaustavljeno odmah, naglasio je Borelj.

Neophodan je bezbedan prolaz, odmah, poručio je šef evrodiplomatije na Tviteru.

13.55 – Kličko: Glavni cilj Rusije da osvoji Kijev i zbaci vladu

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je na ukrajinskoj televiziji da je „glavni cilj Rusije da osvoji Kijev“.

„Njihov zadatak od prvog dana rata je da opkoli Kijev, da ga drži u opsadi i onda nastavi da napada, zbaci vladu“, kazao je Kličko.

On je ocenio da ruski planovi nisu ostvareni, zahvaljujući „momcima koji su sada u Buči, Vorzelju, Irpinju, Hostomelu, gde se vode teške borbe“.

„Naši momci osujećuju sve planove (Rusa) da opkole Kijev“, kazao je Kličko.

On je takođe govorio o izbeglicama koje napuštaju glavni ukrajinski grad.

„Svaki drugi stanovnik Kijeva je napustio grad, trenutno je samo nešto manje od dva miliona stanovnika u Kijevu“, naveo je Kličko i dodao da je „Kijev sada postao tvrđava, svaka ulica i svaka zgrada“.

13.50 – Peskov: Zapad vodi ekonomski rat protiv Rusije

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je ekonomska situacija u Rusiji „apsolutno bez presedana“ i optužio Zapad da vodi „ekonomski rat“ protiv njegove države.

Peskov je visoku stopu inflacije pripisao „šokantnom uticaju spolja“ na rusku ekonomiju, prenosi CNN.

13.49 – Uprava: Teške borbe u više pravaca oko Kijeva

Kijevska regionalna uprava saopštila je da se vode teške borbe u više pravaca oko glavnog ukrajinskog grada Kijeva, uključujući i glavni autoput ka zapadu do Žitomira i grada Makariva, koji je na toj ruti.

Dodaje se da su oblasti severno od Kijeva i dalje među najopasnijima, uključujući i predgrađa Buče, Irpinja i Hostomela, kao i okrug Višorod, još dalje na severu od prestonice, prenosi CNN.

Uprava je prijavila sveže borbe u naseljima oko Brovarija, koji je preko reke Dnjepar, istočno od Kijeva. „Za danas je planirana evakuacija humanitarnim koridorom iz Buče, Irpinja, Hostomela i Borodjanke“, navela je uprava, nakon što juče evakuacija iz pomenutih područja bila ograničenog uspeha.

REUTERS/Mikhail Palinchak

13.45 – Vučić: Srbija ne učestvuje u ratu, nema nestašica, ima i goriva, žitarica, svega

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je novinarima u Loznici da je ključno da Srbija ne učestvuje u ratu, kao i da nema nestašica, da ima i goriva i žitarica i svega, ali da oni koji govore o nestašicama ne bi imali o čemu da pišu da ne žive u 1990-im.

13.33 – Zelenski potpisao ukaz o oduzimanju imovine

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je ukaz o prinudnom oduzimanju imovine Rusije i rezidenata Rusije koja se nalazi nateritoriji Ukrajine, prenose ukrajinski mediji.

Informacija je objavljena i na sajtu Vrhovne Rade

13.30 – Rusija zabranila izvoz više od 200 proizvoda

Rusija je zabranila izvoz više od 200 proizvoda iz kategorija tehnološke, telekomunikacione i medicinske operme, transportnih sredstava, poljoprivredne mehanizacije i električnih aparata, prenose RIA Novosti.

Vlada je, kako se navodi, objavila spisak proizvoda a u skladu sa nedavno potpisanim predsedničkim ukazom.

Zabrana uvoza važi do kraja godine i jedini izuzeci su zemlje Evroazijske ekonomske unije i separatističke republike u Gruziji Abhazija i Južna Osetija. Ovo je jedna u nizu mera koje preduzima Rusija kako bi umanjila efekte sankcije koje su joj uvedene zbog napad na Ukrajinu. Razmatra se i konfiskacija imovine kompanijama koje su zaustavile ili prekinule svoj rad na teritoriji Rusije a čiji broj i dalje raste, pišu RIA Novosti.

13.20 – Šolc i Makron tražili od Putina momentalni prekid vatre

Lideri Nemačke i Francuske tražili su „momentalni prekid vatre“ u Ukrajini tokom telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, saopšteno je iz Jelisejske palate.

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron takođe su „insistirali da svako rešenje krize mora da bude rezultat pregovora između Rusije i Ukrajine“, dodaje se u saopštenju.

Tri lidera su poručila da će ostati u bliskom kontaktu jedan s drugim u narednih nekoliko dana. Lideri EU sastaju se danas izvan Pariza da bi razgovarali o ratu u Ukrajini.

13.10 – Haris odala priznanje Poljskoj zbog prihvata izbeglica

Američki potpredsednik Kamala Haris danas je u Varšavi odala priznanje Poljskoj zbog prijema više od milion izbeglica od kada je Rusija napala Ukrajinu.

Gledam i čitam o izuzetnim stvarima koje rade obični ljudi, zbog čega vam prenosim zahvalnost američkog naroda, rekla je Kamala Haris poljskom premijeru Mateušu Moravjeckom.

Predstavnički dom američkog Kongresa je usvojio zakon o pomoći Ukrajini i njenim evropskim saveznicima, čije odredbe obuhvataju i skoro sedam milijardi dolara namenjenih za prihvat izbeglica.

Kamala Haris je razgovarala i sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom, a u Varšavi će imati sastanak i sa kanadskim premijerom Džastinom Tridoom, javlja AP.

12.55 – Vlasti Marijupolja kažu da Rusi bombarduju koridor za evakuaciju iz tog grada

Lokalne vlasti u opkoljenom ukrajinskom gradu Marijupolju kažu da su ruske snage počele da bombarduju „zeleni koridor“ za evakuaciju stanovnika iz tog lučkog, južnog ukrajinskog grada na obali Azovskog mora.

„Trenutno je u toku bombardovanje Marijupolja iz vazduha“, kazao je savetnik gradonačelnika tog grada Petro Andrjuščenko.

On tvrdi da se vazdušni napadi sprovode sa ciljem uništenja putne infrastrukture i kompletne izolacije grada.

Ruska strana se za sada nije izjasnila o ovim ukrajinskim tvrdnjama, prenosi CNN.

Kasno sinoć, rusko ministarstvo odbrane je saopštilo da su njegove snage napredovale u nekoliko okruga oko Marijupolja.

12.47 – Putin nije dobrodošao na Svetski ekonomski forum u Davosu

Svetski ekonomski forum u Davosu, u Švajcarskoj, saopštio je da zamrzava sve svoje odnose sa Rusijom nakon invazije na Ukrajinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je na tom dogadjaju na virtuelnom sastanku „Davos Agenda“ učestvovao poslednji put u januaru 2021. godine.

Forum je saopštio da neće saradjivati ni sa jednim sankcionisanim pojedincem ili institucijom u bilo kojoj aktivnosti, uključujući godišnji sastanak.

Rusija i Belorusija su danas suspendovane iz još jednog medjunarodnog foruma, Severne dimenzije (Northern Dimension), koja uključuje Evropsku uniju, Island i Norvešku.

12.08 – UN: Iz Ukrajine pobeglo 2,3 miliona ljudi

Od početka ruske invazije na Ukrajinu iz te zemlje je do 10. marta pobeglo više od 2,3 miliona ljudi, među kojima je više od 112.000 državljana trećih zemalja, objavila je danas agencija UN za migracije (IOM), javlja Rojters.

Poljska pogranična služba saopštila je danas da je 1,43 miliona ljudi iz Ukrajine ušlo u Poljsku otkad je Rusija počela ofanzivu 24. februara.

Samo u sredu granicu ukrajinsko-poljsku granicu prešlo je oko 117.600 ljudi, do sedam sati jutros još oko 22.000 izbeglica iz Ukrajine.

Prema izjavi ukrajnskog predsednka Volodimira Zelenskog, oko 35.000 Ukrajinaca evakuisano je juče humanitarnim koridorima iz tri grada.

Poljska, izbeglice, punkt u Przemyslu, granični prelaz Medyka, Rat u Ukrajini, Rusija Ukrajina rat,
F.Z./N1

12.05 – Pojednostavljeni pristup za vize od sledećeg utorka

Novi pojednostavljeni pristup za dolazak Ukrajinaca u Veliku Britaniju biće na snazi od sledećeg utorka, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Priti Patel poslanicima.

Izbeglice neće morati da idu u vizni centar. Umesto toga, moći će da se prijave digitalno i da daju svoje biometrijske podatke kada stignu u Veliku Britaniju, rekla je ona.

„Ukrajinci sa pasošima će moći da dobiju dozvolu i da dođu a da sve urade onlajn, gde god da se nalaze“, rekla je Patel.

UK Parliament/Jessica Taylor/Handout via REUTERS

12.00 – Francuski ministar: Ukrajina u EU za nekoliko godina

Francuski ministar za evropska pitanja Kleman Bon rekao je da će Ukrajina, između ostalih istočnoevropskih zemalja, „verovatno“ pristupiti Evropskoj uniji „za nekoliko godina”.

„Moje je duboko uverenje da će biti Evropske unije koja će, za nekoliko godina, ne znam kada, za nekoliko godina, verovatno biti proširena na Ukrajinu, na Moldaviju, na Gruziju, možda i na druge zemlje“, kazao je.

Bon je to rekao francuskoj televiziji France Inter, govoreći uoči sastanka lidera EU danas i u petak u Versaju, kod Pariza.

Prijem Ukrajine u EU ipak nije stvar koja će se desiti „sutra“, dodao je on, prenosi CNN.

11.49 – Rusija neće učestvovati u SE

Rusija više neće učestvovati u Savetu Evrope, poručio je danas Kremlj, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da će izlazak Rusije značiti i povlačenje iz svih institucija SE.

„Države Evropske unije i NATO, neprijateljski nastrojene prema Rusiji, zloupotrebljavajući svoju apsolutnu većinu u Komitetu ministara Saveta Evrope, nastavljaju sa politikom koja vodi uništavanju Saveta Evrope i zajedničkog humanitarnog i pravnog prostora u Evropi“, citirao je Sputnjik saopštenje Ministarstva.

Savet Evrope odlučio je 25. februara da suspenduje učešće ruskih diplomata i presdatavnika u glavnim telima te panevropske organizacije, a odluka je stupila na snagu odmah, kao odgovor na rusku oružanu invaziju Ukrajine, započetu dan ranije.

Odluka je značila da Rusija ostaje članica SE jer „suspenzija nije konačna već privremena mera“, čime se, kako je tada navedeno, „ostavljaju otvorenima komunikacijski kanali“.

Savet Evrope ima 47 država članica među kojima su Rusija i Ukrajina.

„Neka uživaju u međusobnoj komunikaciji, ali bez Rusije“, citirao je Sputnjik navode iz saopštenje ruskog ministarstva spoljnih poslova.

11.46 – Volters: Slanje borbenih aviona Ukrajini bio bi veliki rizik a mali dobitak

Glavnokomandujući NATO u Evropi američki general Tod Volters zahvalio je Poljskoj na ponudi borbenih aviona za Ukrajinu, ali je ocenio da bi slanje MiG-ova 29 bio „veliki rizik a mali dobitak“.

Poljska je saopštila da je spremna da isporuči Ukrajini preko NATO avione MiG-29m kao se slože sve članice Alijanse.

„Najefikasniji način da se podrži ukrajinska vojska u borbi protiv Rusije je obezbeđivanje veće količine protivtenkovskog oružja i sistema protivvazdušne odbrane“, rekao je Volters.

On je ocenio da Ukrajina već ima dovoljno borbenih aviona i da slanje MiG-ova 29 „neće značajno povećati efikasnost ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva“.

Volters je naveo procene obaveštajnih službi da bi slanje aviona „moglo da se protumači kao preokret u konfliktu i dovelo do velike ruske reakcije čime bi se povećali izgledi vojne eskalacije sa NATO-om“.

11.44 – Kremlj:  Raspitaćemo se o bombardovanju porodilišta u Marijupolju

Kremlj je danas saopštio da će se kod svoje vojske informisati o bombardovanju porodilišta u opkoljenom ukrajinskom gradu Mariupolju, za koje lokalne vlasti tvrde da je pogodjeno u ruskim napadima.“Obavezno ćemo se raspitati kod naših vojnika“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je novinarima rekao da nema „jasne informacije“ o tome šta se dogodilo.

Ukrajinske vlasti su danas saopštile da su tri osobe, među kojima jedno dete, poginule su u ruskom bombardovanju pedijatrijske bolnice u Mariupolju.

Turkish Foreign Ministry/Handout via REUTERS

11.20 – Kuleba: Bez progresa oko primirja, Lavrov – ne planiramo napade na druge države

Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba izjavio je posle sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Antaliji da nije postignut nikakav progres po pitanju primirja i prekida vatre. Kuleba je izjavio da je došao sa dva zadatka na ove pregovore: da se organizuje humanitarni koridor i da se dogovori primirje od 24 sata da se reše humanitarna pitanja, prenosi ukrajinska novinska agencija UNIAN.

Lavrov je na konferenciji za novinare posle susreta kazao da Rusija ne planira da napadne druge zemlje, „a nismo napali ni Ukrajinu“.

10.45 – Lukašenko naložio beloruskim stručnjacima da obezbede struju za Černobilj

Beloruski predsednik Aleksander Lukašenko dao je instrukcije beloruskim stručnjacima da obezbede snabdevanje električnom energijom za nuklearnu elektranu u Černobilju u Ukrajini, javila je beloruska novinska agencija Belta.

Ukrajina je u sredu saopštila da postoji opasnost od curenja radioaktivnih materija u Černobilju, nakon što je ta bivša nuklearka ostala bez struje.

10.35 – Poljski ambasador za zabranu letova

Poljski ambasador u Kijevu Bartoš Čihocki izjavio je danas da bi uvođenje zabrane letova iznad Ukrajine uticalo na brže okončanje rata u toj zemlji i spaslo brojne živote.

“Svaki dan odlaganja nas košta stotine života”, rekao je Čihocki, javlja Rojters.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zatražio je od NATO da uvede zabranu letenja, ali Alijansa izbegava da povuče poteze koji bi je doveli u direktan sukob sa Rusijom.

Vašington je u utorak odbio ponudu Poljske da borbene avione ruske proizvodnje MiG-29 uputi u američku bazu u Nemačkoj i stavi ih na raspolaganje SAD, kao način da se ojača ukrajinsko vazduhoplovstvo.

10.30 – Mekdonalds odvodi ukus Amerike iz Rusije

Pod pritiskom javnosti s intenziviranjem sukoba u Ukrajini, velike multinacionalne kompanije predvođene Mekdonaldsom najavile su povlačenje iz Rusije gde je njihov dolazak pre više decenija bio i jedno od obeležja kraja Hladnog rata, približavajući građanima Sovjetskog Saveza ukuse i kulturu Amerike, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.

„Mekdonalds predvodi novi egzodus najvećih zapadnih brendova iz Rusije“, ističe Fajnenšel tajms, ukazujući da su među kompanijama koje su zaustavile ili prekinule operacije u Rusiji kao odgovor na invaziju Vladimira Putina na Ukrajinu Koka kola, Pepsiko, Starbaks i Unilever.

Otvaranje prvog Mekdonalds restorana u Moskvi u januaru 1990. smatra se, kako navodi britanski list, jednim od obeležja kraja Sovjetskog Saveza.

10.20 – Medvedev: Želim da nastavim da promovišem svoj sport

Ruski teniser Danil Medvedev rekao je da želi da nastavi da igra i promoviše sport, ali da nije siguran da li će mu to biti dozvoljeno.

Zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini, ruski i beloruski sportisti suspendovani su iz gotovo svih sportskih takmičenja, a tamo gde im je dozvoljeno učešće nastupaju bez državnih simbola.

Teniski zvaničnici naveli su da ruski i beloruski igrači za sada mogu da se takmiče.

„Uvek je teško pričati o ovoj temi pošto želim da igram tenis, želim da igram u različitim državama. Želim da promovišem moj sport, želim sigurno i da promovišem ono što radim u mojoj zemlji, a sada je takva situacija da jedino ovako mogu da igram“, rekao je prvi teniser sveta Medvedev, preneo je BBC.

10.05 – I Rio Tinto se povlači iz Rusije

Rio Tinto postaje prva velika rudarska kompanija koja će prekinuti veze sa ruskim kompanijama, a takođe i japanski Soni i Nintendo su obustavile isporuku svojih gejmerskih konzola, pridruživši se tako globalnom povlačenju svetskih kompanija iz Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

I japanski snabdevač građevinskim mašinama Hitači je saopštio da će obustaviti izvoz i većinu operacija u Rusiji, osim kada se radi o vitalnim elektroenergetskim objektima, nakon istog poteza američkih industrijskih komapnija Katerpilar, 3MCo, Deere i Hanivel, prenosi Rojters.

09.55 – Ukrajinska vlada otvara nove koridore za evakuaciju civila

Ukrajinska vlada je saopštila da otvara nove koridore u 10.00 po lokalnom vremenu u nekoliko delova zemlje, kako bi omogućila civilima da pobegnu iz borbama zahvaćenih područja.

CNN navodi da nije jasno da li su ti koridori dogovoreni sa Rusijom ili međunarodnim humanitarnim agencijama.

Ukrajinska ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Irina Vereščuk napisala je na Fejsbuku da će novi koridori biti dodatak na postojeće na istoku zemlje – od Sumija do Poltave, Trostijanetsa do Poltave i Krasnopilija do Poltave.

Još jedan koridor trebalo bi da bude odvoren u istočnom gradu Izijumu do grada Lozova u regionu Harkova.

Takođe, kako je rekla ministarka, Ukrajina planira da otvori koridore i iz opkoljenog grada Marijupolja do Zaporožja. Dodala je i da će biti otvoren koridor iz okruga severno od Kijeva: Buče, Borođanke, Irpinja i Hostomela. Pokušaji da iz te oblasti juče budu evakuisani civili bili su delimično uspešni.

09.35 – Zamenik gradonačelnika Marijupolja: U porodilištu tri žrtve, među njima i dete

Zamenik gradonačelnika Marijupolja rekao je za BBC da su tri osobe, od kojih jedno dete, poginule prilikom bombardovanja porodilišta i dečje bolnice.

Najmanje 17 osoba je povređeno, navodi se, među kojima su neke trudnice, piše BBC.

09.25 – Počeo sastanak Čavušoglua, Kulebe i Lavrova

U Antaliji je počeo sastanak ministara spoljnih poslova Rusije, Ukrajine i Turskej, Sergeja Lavrova, Dmitra Kulebe i Mevluta Čavušoglua, a povodom krize u Ukrajini, saopštila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na društvenim mrežama.

Trilateralni sastanak se održava na marginama međunarodnog diplomatskog foruma u ​​Antaliji.

Turska, koja ima bliske veze i sa Rusijom i sa Ukrajinom, nastoji da se pozicionira kao posrednik između te dve zaraćene strane.

09.00 – Dmitro Kuleba u Turskoj

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine objavilo je na Tviteru da je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u poseti Turskoj, gde će učestvovati u pregovorima o prekidu neprijateljstava Rusije i okončanju rata protiv Ukrajine.

08.55 – Lavrov razgovarao sa Čavušogluom

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je tokom jutra održan sastanak između ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i turskog kolege Mevluta Čavušoglua.

08.35 – Uznemirujuće fotografije agencije AP iz Marijupolja

Agencija AP objavila je uznemirujuće fotografije sahranjivanja u masovnoj grobnici u lučkom gradu Marijupolju na jugu Ukrajine, koji je pod ruskom opsadom već danima.

Na fotografijama se vide ljudi obučeni u plava zaštitna odela i kombinezone kako spuštaju u grobnicu tela u crnim kesama ili samo umotana u ćebad.

Najmanje 1.300 civila poginulo je u Marijupolju od početka ruske invazije 24. februara, saopštio je juče savetnik gradonačelnika tog grada.

Građani se zbog stalnog bombardovanja nalaze u podzemnim skloništima bez vode struje, grejanja i hrane, a ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u utorak je optužio Rusiju za ratni zločin jer drži 300.000 civila kao taoce.

Tanjug/(AP Photo/Evgeniy Maloletka

08.20 – Gutereš osudio bombardovanje dečje bolnice u Marijupolju: Okončajte krvoproliće odmah

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je bombardovanje dečje bolnice i porodilišta u Marijupolju, nazvavši to „jezivim“.

„Civili plaćaju najveću cenu u ratu koji nema nikakve veze sa njima. Besmisleno nasilje mora da prestane. Okončajte krvoproliće odmah“, napisao je Gutereš na Tviteru.

Ukrajina je optužila Rusiju da je bombardovala ovu medicinsku ustanovu u vreme kada je na snazi trebalo da bude prekid vatre.

U napadu je ranjeno 17 ljudi, među kojima nije bilo dece.

08.15 – Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio predlog zakona o pomoći Ukrajini

Predstavnički dom Kongresa usvojio je ogromni zakonski predlog koji obuhvata i 13,6 miliona hitne pomoći Ukrajini i njenim evropskim saveznicima, prenosi danas Glas Amerike (VOA).

Dvostranački napori da se SAD suprotstave ruskoj invaziji na nezavisnu istočnoevropsku naciju, usledili su pošto je Kongres podržao najavu američkog predsednika Džozefa Bajdena da će zabraniti uvoz ruske energije.

Milijarde dolara humanitarne i vojne pomoći za Ukrajinu, znatno iznad zahteva Bele kuće, sada gotovo da su finalizovani od strane članova Kongresa, posle višenedeljnih pregovora.

Taj paket je verovatno samo početak američke pomoći.

Ratne operacije Ukrajine dobile su podršku u utorak najavom da će Poljska poslati Ukrajini borbene avione MiG-29, ali američki zakonodavci su zabrinuti da birokratska odlaganja koče ostalu vojnu pomoć.

08.10 – Zelenski: Oko 35.000 civila evakuisano u sredu iz više ukrajinskih gradova

Najmanje 35.000 civila evakuisano je u sredu iz nekoliko opkoljenih ukrajinskih gradova, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

On je u video poruci objavljenoj sinoć rekao da su stanovnici gradova Sumi, Energodara i oblasti u blizini glavnog grada Kijeva evakuisani kroz tri humanitarna koridora.

Zelenski je dodao da se nada da će se evakuacija nastaviti danas, otvaranjem još tri humanitarna koridora iz gradova Marijupolja, Volnovahe (jugoistok) i Izjuma (istok).

Prethodnog dana je iz grada Sumija evakuisano više od 5.000 ljudi.

Ruska i ukrajinska strana su se dogovorile da će poštovati prekid vatre oko humanitarnih koridora za evakuaciju civila.

08.00 – Mediji: Napad u blizini Harkova, četiri osobe poginule

Četiri osobe su poginule u granatiranju stambene zgrade u blizini grada Harkova tokom noći, saopštila je ukrajinska služba za vanredne situacije, javio je BBC.

Među poginulima je, kako se veruje, dvoje dece.

Napad je bio u selu Slobožanske, na jugoistoku Ukrajine.

07.40 – SAD procenjuju da je do 6.000 ruskih vojnika poginulo u Ukrajini

Zvanična američka procena o broju poginulih ruskih vojnika u invaziji na Ukrajinu iznosi između pet i šest tisuća, rekli su zvaničnici za CBS News.

Broj povređenih procenjuje se na između 15.000 i 18.000, polazeći od pretpostavke da je broj ranjenih obično tri puta veći od broja ubijenih.

Američki zvaničnik koji je želeo da ostane neimenovan nazvao je to „vrlo visokim gubicima“ i uporedio ih s nekima od borbi u Drugom svetskom ratu.

Ukrajina tvrdi da je 12.000 ruskih vojnika poginulo u borbama.

07.30 – BBC: Troje poginulo u ruskom bombardovanju regiona Sumi

Troje ljudi poginulo je u noći sreda na četvrtak kada su ruski avioni bombardovali grad Ohtirku u regionu Sumi, kazali su lokalni zvaničnici, a prenosi BBC.

Među poginulima su 13-ogodišnji dečak i dve žene.

Čelnik regionalne uprave Dmitro Živicki rekao je da su pogođeni stambena područja i gasovod, nešto iza ponoći po lokalnom vremenu.

07.00 – Šta se dešavalo prethodnog dana?

Prethodnog, 14. dana rata u Ukrajini, posle žestokih noćnih napada, ruska vojska je otvorila šest humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz Kijeva, Sumija, Černjihova, Harkova i Marijupolja. Ukrajina se složila sa predloženim pravcima za evakuaciju. Međutim, posle podne je ponovo došlo do tragedije. Pogledajte prilog N1:

Komentari

Vaš komentar