Kremlj odbacio odluku Suda pravde, u napadu kod Harkova stradala 21 osoba

Svet 17. mar. 202207:17 > 18. mar. 2022 00:1083 komentara
Podeli:
Izvor: REUTERS/Thomas

Dvadeset drugi dan rata u Ukrajini. Najmanje jedna osoba je poginula, a tri su ranjene kad su na stambenu zgradu u ukrajinskom glavnom gradu Kijevu pali ostaci srušenog projektila, objavila je ukrajinska hitna služba. Ukrajinske vlasti navode da je u artiljerijskoj vatri ruski snaga u blizini Harkova poginula 21 osoba. SAD će poslati 100 ubojitih bespilotnih letelica u Ukrajinu kao deo velikog vojnog paketa pomoći, objavio je AP. Zamenik gradonačelnika Marijupolja rekao je da su Rusi pogodili gradsko dramsko pozorište u koje su se sklonili civili. Sklonište ispod pozorišta izdržalo je, kako je Ukrajina rekla, ruski vazdušni napad, a veruje se da ima preživelih, kažu u kancelariji gradonačelnika. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da je tvrdnja da je Rusija bombardovala pozorište "laž". Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da su ruski gubici u Ukrajini veći nego u Siriji, Čečeniji i Avganistanu. Kremlj je odbacio odluku Međunarodnog suda pravde, koji je naredio Rusiji da odmah prekine svoje vojne operacije u Ukrajini. Guverner Vjačeslav Čauš kaže da je grad Černjihov doživeo "strahovite gubitke" i da su tokom napada ruskih snaga poginule 53 osobe u jednom danu.

Šta se sve dešavalo tokom 21. dana ruske invazije na Ukrajinu pročitajte OVDE.

I danas o dešavanjima u Ukrajini iz minuta u minut…

********************************

23:49 - UN: Mir je lek za spasavanje života

Šef zdravstvene organizacije Ujedinjenih nacija upozorio je na razorne posledice rata po ukrajinski narod i teške poremećaje pružanja zdravstvenih usluga i snaabdevanja lekovima i naglasio da "mir predstavlja sada potreban lek za spasavanje života".

21:56 -  Predstavnički dom Kongresa izglasao poništavanje dosadašnjeg trgovinskog statusa Rusiji i Belorusiji

Predstavnički dom Kongresa SAD je prihvatio predlog zakona kojim se Rusiji i Belorusiji zbog invazije na Ukrajinu poništava trgovinski status najpovlašćenije nacije.

Podržala su ga 424 poslanika u Predstavničkom domu, a osam je bilo protiv.

To će omogućiti da predsednik Džozef Bajden, posle usvajanja predloga tog zakona i u Senatu, poveća carine na uvoz proizvoda iz te dve zemlje i dodatno oslabi rusku ekonomiju.

SAD su već zabranile uvoz ruske nafte, tečnog prirodnog gasa, morskih plodova, alkohola i dijamanata.

Zakon će, ako bude usvojen i u Senatu, izazvati poskupljenje uvoza proizvoda od čelika, aluminijuma...

Široka trgovinska akcija, kojom bi se Rusiji ukinuo status najpovlašćenije nacije, sprovodi se u koordinaciji sa Evropskom unijom i zemljama Grupe sedam.

Dan uoči glasanja u Predstavničkom domu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je zamolio Kongres i saveznike SAD da učine više za odvraćanju Rusije od napada na njegovu zemlju.

Lider vladajući Demokrata u Senatu Čak Šumer rekao je da su demokrate i republikanci jedinstveni u poruci ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će "njegovo nasilje nad ukrajinskim narodom imati pogubnu cenu".

21:15 - Makron: Ruska invazija - "elektrošok" za NATO

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je ruska invazija na Ukrajinu bila „elektrošok“ za NATO alijansu i dala joj novu stratešku jasnoću koja joj je nedostajala, javlja Rojters.

21.00 - G7: Počinioci ratnih zločina u Ukrajini odgovaraće pred međunarodnim sudom

Počinioci ratnih zločina u Ukrajini, gde je ruska vojska optužena za bombardovanje civilnog stanovništva, odgovaraće pred međunarodnom pravdom, upozorili su ministri spoljnih poslova Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7).

20.50 - Stejt department: Američki državljanin poginuo u napadu na Černjihov

Stejt department je potvrdio da je jedan američki državljanin poginuo u ruskom napadu na ukrajinski grad Černjihov. Američko ministarstvo spoljnih poslova nije navelo identitet tog Amerikanca.

Policija Černjihova objavila je na Fejsbuku da je tokom teškog artiljerijskog napada na taj grad među poginulim civilima jedan američki državljanin.

20.04 - Blinken optužuje Rusiju za ratne zločine u Ukrajini

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da je saglasan sa predsednikom Džozefom Bajdenom da su u Ukrajini počinjeni ratni zločini.

19.35 - Francuska će izdvojiti 300 miliona evra pomoći za Ukrajinu

Francuska će izdvojiti 300 miliona evra pomoći Ukrajini, saopštilo je francusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drian izjavio je tokom razgovora sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom da će narednih dana "biti izdvojena pomoć od 300 miliona evra u skladu sa preuzetim obavezama" predsednika Emanuela Makron prema predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom.

Francuska takođe isporučuje odbrambenu opremu i gorivo ukrajinskim snagama. Le Drian je takodje pomenuo važnost razgovora pod okriljem Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koji se tiću bezbednosti civilnih nuklearnih postrojenja u Ukrajini.

19.24 - Beta: Srbija izbegla izjašnjavanje o isključenju Rusije iz Saveta Evrope

Predstavnici Srbije izbegli su izjašnjavanje o isključenju Rusije iz Saveta Evrope i na vanrednom zasedanju Parlamentarne skupštine te organizacije u utorak, i sutradan na sastanku Komiteta ministara, saznaje agencija Beta.

19.13 - Sve češće poruke da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije, Borel izričit

Poruke EU da se Srbija više uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, te i pridruži sankcijama pritiv Rusije sve su češće. Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da će se na tome insistirati. Poruku da je ruski uticaj u regionu za Evropsku Uniju zabrinjavajući, doneo je i novi austrijski kancelar.

19.10 - Nastavljeno granatiranje širom Ukrajine

Rusko napredovanje širom Ukrajine usporilo se poslednjih dana, a žrtava je sve više. Pokušaji opkoljavanja Kijeva se nastavljaju.

Pogledajte prilog Vladana Alimpijevića:

19.05 - Galbrajt: Putin nije mnogo drugačiji od Slobodana Miloševića

Bivši diplomata Piter Galbrajt ocenio je za N1 Zagreb da Vladimir Putin nije mnogo drugačiji od Slobodana Miloševića.

19.00 - Autobus sa izbeglicama se prevrnuo u Litvaniji

BBC prenosi da su se pojavile informacije da se autobus sa 53 osobe, žena i dece, koje beže od sukoba prevrnuo blizu grada Pasvalis u Litvaniji. Autobus je išao sa poljsko-ukrajinske granice u Finsku, kada je vozač izgubio kontrolu, prenosi litvanska nacionalna televizija LRT.

Navodi se da je povređeno najmanje 10 osoba, među kojima ima i dece. Oni su prevezeni u obližnje bolnice.

Ostali putnici su odvedeni u Kulturni centar Salociai.

"Nismo spavali tri dana, možda i svih 18 dana tokom kojih smo bombardovani. Samo što sam zaspala, autobus se prevrnuo, a moja ćerka je počela da vrišti, i počele smo da tražimo moju unuku. Ispala je iz svog sedišta i završila kod vozača. Bogu hvala nije povređena", rekla je jedna putnica za LRT, prenosi BBC.

18.25 - Japan pomaže Ukrajini

Japanski ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši je najavio da će njegova država pojačati saradnju u podršci Ukrajini.

On je, na sastanku s ambasadorima država Višegradske grupe u Tokiju, obećao 100 miliona dolara humanitarne pomoći Ukrajini i pohvalio članice te grupe - Mađarsku, Češku, Poljsku i Slovačku zbog podrške ukrajinskim izbeglicama.

Ministar je ponovio da Japan osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu kao ozbiljno kršenje međunarodnog prava i obećao da će uvesti oštre sankcije Moskvi.

18.19 - Savet Evrope prekinuo odnose sa Belorusijom

Savet Evrope saopštio je da prekida odnose s Belorusijom zbog "aktivnog učešća te zemlje" u invaziji Rusije na Ukrajinu.

18.12 - Predsednik Čečenije: Oko 1.000 dobrovoljaca krenulo da ratuje u Ukrajini

Predsednik Čečenije, regiona u sastavu Rusije, Ramzan Kadirov, izjavio je da je oko 1.000 čečenskih dobrovoljaca krenulo da ratuje u Ukrajini, tri nedelje od početka ruske invazije na tu zemlju.

Izvor : REUTERS/Chingis Kondarov

17.55 - Slovačka bi isporučila Ukrajini raketne sisteme S-300 ako bi dobila odgovarajuću zamenu

Ministar odbrane Slovačke Jaroslav Nađ rekao je da bi njegova zemlja bila voljna da da Ukrajini raketne sisteme protivvazdušne odbrane dugog dometa S-300 pod određenim uslovima. Ministar odbrane Slovačke, članice NATO-a, rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Bratislavi sa ministrom odbrane SAD Lojdom Ostinom da se o tom pitanju još raspravlja.

Nađ je rekao da bi takav transfer bio moguć ako bi njegova zemlja dobila "odgovarajuću zamenu" za svoje S-300.

On je naglasio da ne može da prebaci S-300 u Ukrajinu a da ugrozi odbranu svoje zemlje i istakao da je Slovačka otvorena za sklapanje aranžmana koji će sačuvati njenu odbranu od vazdušnih pretnji.

Ostin je odbio da kaže da li je Pentagon u poziciji da obezbedi Slovačkoj zamenu za S-300.

17.45 - Šolc i Stoltenberg na sastanku: NATO se neće vojno mešati u sukob u Ukrajini

Kancelar Olaf Šolc sastao se u Berlinu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, a na sastanku su naglasili da NATO neće vojno intervenisati u ukrajinskom ratu niti se vojno mešati u sukob.

17.40 - Zvaničnici: Oko 30.000 ljudi napustilo Marijupolj

Vlasti u Marijupolju kažu da je oko 30.000 ljudi napustilo taj grad do sada, piše Rojters, a prenosi BBC. Lokalno veće procenjuje da je još oko 350.000 ljudi u skloništima u gradu.

Lučki grad je okružen ruskim snagama i doživeo je neka od najtežih bombardovanja u ovom sukobu. Rojters piše o dugim kolonama vozila koje iz Marijupolja idu na sever, od kojih neka na šoferšajbnama imaju napisano „deca“ na ruskom.

17.35 - Švarceneger ruskom narodu: Ne govore vam istinu

Arnold Švarceneger objavio je video poruku na Tviteru, pozivajući Ruse da se suprotstave proratnom narativu koji predstavlja ruska vlada, piše BBC.

17.30 - Ukrajinske poslanice kod Džonsona, traže da izvrši pritisak na Pariz i Berlin

Četiri poslanice ukrajinskog parlamenta izjavile su u Londonu da Velika Britanija treba da izvrši pritisak na Francusku i Nemačku da više pomogne Ukrajini u borbi protiv ruske invazije.

Poslanice, koje će se sastati sa premijerom Borisom Džonsonom, pozvale su London da pojača vojnu podršku Ukrajini i da poveća ekonomski pritisak na Rusiju. One su pozvale i na veći pritisak javnosti na kompanije koje još posluju u Rusiji, kako bi se povukle iz te zemlje.

"Svaki dolar, svaka rublja koju (te kompanije) sada zarade odlaze jedino vojsci i ruskim vojnicima koji ubijaju ukrajinsku decu", rekla je jedna od poslanica, Alona Škrum.

Poslanici ukrajinskog parlamenta ne smeju da napuste zemlju, ali su četiri žene dobile dozvolu za putovanje od predsednika države Volodimira Zelenskog.

17.12 - Zvaničnici: Oko 90 odsto zgrada u Marijupolju uništeno

Vlasti opkoljenog grada Marijupolja saopštile su da je oko 90 odsto zgrada u gradu uništeno svakodnevnim ruskim bombardovanjem, prenosi BBC.

Marijupolj
Izvor : REUTERS/Alexander Ermochenko

16.44 - Erdogan Putinu ponovo predložio susret sa Zelenskim u Ankari

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o najnovijim dešavanjima u rusko-ukrajinskom ratu i humanitarnoj situaciji na terenu.

Erdogan je naglasio da bi neka pitanja mogla biti rešena na sastanku Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ponovio je svoju ponudu da ih ugosti u Istanbulu ili Ankari, saopštila je portparol turskog predsedništva.

Erdogan je dodao da se nada da će trajni prekid vatre otvoriti put ka dugoročnom rešenju, istakao važnost diplomatije i da humanitarni koridori treba da funkcionišu u oba smera efikasno i bez problema.

Izvor : Donetsk Regional Civil-Military Administration Council via AP

16.32 - Popović sa Bocan-Harčenkom: Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji

Ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović je na sastanku sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom ponovio stav da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, saopštio je njegov kabinet.

16.09 - Ukrajinske vlasti: U ruskom napadu kod Harkova ubijena 21 osoba

U artiljerijskoj vatri ruskih snaga u blizini Harkova na istoku Ukrajine poginula je 21 osoba, a 25 je povređeno, saopštilo je regionalo tužilaštvo.

"Ruski vojnici su u jutros oko 3.30 po lokalnom vremenu pucali iz artiljerije na grad Merefa u oblasti Harkova. Uništeni su škola i kulturni centar. Ubijena je 21 osoba, a 25 povređeno, od kojih je deset u teškom stanju", navelo je tužilaštvo na Fejsbuku.

Grad Merefa nalazi se oko 30 kilometara jugozapadno od Harkova.

15.50 - S. Makedonija priprema dva miliona evra za prihvat izbeglica

Vlada Severne Makedonije odlučila je da pripremi dva miliona evra za prihvatanje i smeštaj izbeglica koje bi došle iz Ukrajine zbog rata u toj zemlji.

Kako je saopšteno, Vlada je zadužila Ministarstvo finansija da obezbedi 120 miliona denara (1,94 miliona evra po srednjem kursu) za organizovanje i obezbeđivanje hotelskog smeštaja i dodatnih usluga za građane Ukrajine koji bi kao izbeglice pristigli u Severnu Makedoniju.

Ta početna finansijska sredstva koja su odredjena za prihvat izbeglica iz Ukrajine biće doznačena Službi za opšte i zajedničke poslove, koja je zadužena za obavljanje tih poslova.

15.46 - Prekinuta misija na Mars zbog prestanka saradnje ruske i evropske agencije

Evropska svemirska agencija (ESA) saopštila je da je prekinuta rusko-evropska misija na planetu Mars (ExoMars) i da traži alternativu za četiri druge misije zbog prestanka saradnje sa ruskom svemirskom agencijom Roskosmos.

Izvor : JACK GUEZ / AFP

15.28 - U Nemačku stiglo 187.000 izbeglica iz Ukrajine

Više od 187.000 izbeglica koje beže od rata u Ukrajini stiglo je u Nemačku, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Nemačka policija je od četvrtka registrovala 187.428 izbeglica, ali bi stvarni broj pristiglih izbeglica mogao biti znatno veći zbog odsustva graničnih provera između Poljske i Nemačke, rekao je portparol ministarstva unutrašnjih poslova za Si-En-En.

Većina izbeglica koje stižu u Nemačku su žene, deca i starci, rekao je portparol.

15.25 - Rat u Ukrajini zadao novi udarac evropskoj automobilskoj industriji

Rat u Ukrajini naneo je novi udarac proizvođačima automobila u Evropi, koji se inače već bore sa problemima koje je donela pandemija koronavirusa i sa globalnom nestašicom poluprovodnika.

Najveće probleme stvara nestašica komponenti koje su se proizvodile u Ukrajini, ali i manjak ili rekordno poskupljenje sirovina koje su nabavljane iz Rusije. Glavna komponenta u automobilskoj industriji koja dolazi iz Ukrajine su kablovski snopovi, organizovani svežnjevi velikog broja žica koje su glavni prenosnik struje i informacija u vozilu.

15.20 - Gde beže Rusi kroz „srpska vrata“?

Ruski prevoznici zbog sankcija EU, koje je Brisel uveo zbog ruske invazije u Ukrajini ne lete u Evropu, a evropski ne lete u Rusiju. Srbija je odbijanjem sankcija postala vazdušni koridor, otvoren za ruske državljane koji kroz "srpska vrata" masovno beže iz svoje domovine. A Rusi koji dolete u Srbiju, često ne ostaju tamo, nego putuju dalje u Evropu.

14.45 - Guverner: Černjihov doživeo strahovite gubitke i razaranja tokom bombardovanja

Grad Černjihov na severu Ukrajine doživeo je strahovite gubitke i razaranja tokom bombardovanja ruske artiljerije i vazdušnih udara, rekao je guverner Vjačeslav Čaus.

Čaus je rekao da su poginule 53 osobe tokom napada ruskih snaga sa zemlje i iz vazduha u protekla 24 sata.

14.40 - Abazović: Neuvođenjem sankcija Rusiji svrstali smo se uz Siriju i Venecuelu

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović kazao je da se nada da će se na elektronskoj sednici Vlade odlučiti o uvođenju sankcija Rusiji nakon što je današnja sednica Vlade prekinuta zbog svađe premijera Zdravka Krivokapića i ministra spoljnih poslova Đorđa Radulović.

Abazović je kazao da je premijer tražio da Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) uvede sankcije Rusiji i dodao da je to neprimereno za zemlju koja je predvodnik pristupanja EU i članica NATO-u.

14.13 - Britanija šalje raketni odbrambeni sistem u Poljsku

Velika Britanija će rasporediti raketni odbrambeni sistem u Poljskoj, NATO članici, kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, saopštio je danas ministar odbrane Ben Volas.

Volas je, tokom posete poljske prestonice Varšave, rekao da će Velika Britnija u Poljsku poslati protiv-vazdušni raketni sistem srednjeg dometa "skaj sabre" i oko 100 vojnika.

"Trudimo se da stanemo uz Poljsku u zaštiti njenog vazdušnog prostora od bilo kakve dalje agresije Rusije", rekao je on.

Odluka dolazi nekoliko dana nakon što su ruske rakete pogodile ukrajinsku vojnu bazu u Javorivu na samo nekoliko kilometara od granice sa Poljskom i nakon što je skoro 2 miliona od više od tri miliona izbeglica iz te države stiglo u Poljsku.

14.05 - Tužilaštvo: Najmanje 107 dece ubijeno u Ukrajini do sada, više od 120 ranjeno

Najmanje 107 dece je ubijeno, a više od 120 je ranjeno otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, saopštilo je ukrajinsko glavno tužilaštvo, a prenosi BBC.

Najviše smrtnih slučajeva prijavljeno je u Kijevu, Harkovu, Donjecku, Černigovu, Sumskoj, Hersonskoj, Nikolajevskoj i Žitomirskoj oblasti.

14.04 - Brnabić: Ne verujemo da sankcije mogu doprineti rešavanju sukoba u Ukrajini

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da se Srbija pridružila svim deklaracijama EU koje se tiču osude kršenja teritorijalnog integriteta Ukrajine ali da se nije pridružila onim deklaracijama koje se tiču uvođenja sankcija Rusiji jer kako je rekla, ne veruje da takva politika može doprineti rešavanju sukoba.

14.02 - Biber: Izgovor Brnabić o neuvođenju sankcija Rusiji u EU se tumači drugačije

Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber kaže za N1, komentarišući posetu austrijskog kancelara Karla Nehamera Beogradu, da je siguran da postoji neka poruka zvaničnika Evropske unije da bi bilo bitno da se Srbija pridruži sankcijama Rusiji.

"Nije pitanje samo usklađivanja, već je pitanje vrednosti. Premijerka (Ana Brnabić) je rekla kao izgovor da je Srbija bila pod sankcijama, ali u EU se to tumači drugačije, da je to zbog dobrih odnosa sa Rusijom, a ne zbog iskustva sa sankcijama", kazao je on.

Profesor kaže da je očigledno da Srbija odlaže odluku o uvođenju sankcija Rusiji do izbora. „Srpska vlada pokušava da ne zauzme jasan stav. Srbija će nastaviti sa tom politikom i posle izbora, ako se ne poveća pritisak Evropske unije“, rekao je.

14.00 - Portparol Kremlja: Rusija se samopročišćava

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se u Rusiji odvija "samopročišćavanje", jer zemlju ili funkcije napuštaju "izdajice".

„U teškim vremenima mnogi ljudi pokazuju ko su zaista, rečeno na ruskom, izdajice. Oni sami iščezavaju iz naših života. Neko odlazi sa funkcije, neko iz aktivne službe, neko napušta zemlju i odlazi u druge države. Tako se to samopročišćavanje i odvija“, kazao je Peskov novinarima.

13.53 - Ruske sankcije posvađale Vladu Crne Gore

Sednica Vlade Crne Gore prekinuta je nakon svađe premijera Zdravka Krivokapića i ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića oko uvođenja sankcija Rusiji, potvrđeno je agenciji Beta.

Premijer Zdravko Krivokapić je tražio da odluku oko sankcija Rusiji ne donosi Vlada, nego Ministarstvo spoljnih poslova, čemu se usprotivio ministar Đorđe Radulović uz obrazloženje da se radi o ustavnoj ingerenciji Vlade, a da premijer želi da sa sebe skine odgovornost za sankcije.

Nakon rasprave, Krivokapić je prekinuo sednicu.

13.05 - Novinarka iz Ukrajine: Neću da budem izbeglica

Novinarka Pavlina Vaslilenko koje sa nalazi kod grada Kremenčuk u centralnoj Ukrajini, izjavila je za N1 da je situacija u tom gradu i tom delu Ukrajine normalna, kao i da za sada ne želi da napusti svoju zemlju. "Znam da ćemo da pobedimo, i zašto bih onda morala da idem negde. Ne želim da budem izbeglica, želim da živim u svojoj zemlji", istakla je ona.

12.55 - Zvaničnici: Sklonište u pozorištu u Marijupolju izdržalo

Sklonište ispod pozorišta u opkoljenom gradu Marijupolju izdržalo je, kako je Ukrajina rekla, ruski vazdušni napad, a veruje se da ima preživelih, rekao je zvaničnik u kancelariji gradonačelnika.

Ukrajina je u sredu optužila ruske snage da su bacile snažnu bombu na pozorište, gde su se stotine civila, uključujući mnogo dece, skrivale više od dve nedelje opsade grada.

12.39 - Rusija saopštila da je platila 117 miliona dolara dospele tranše duga

Rusija je saopštila da je platila prvu tranšu dospelog duga i za sada se udaljila od mogućnosti neizvršenja plaćanja u vreme kada su joj sredstva u inostranstvu zamrznuta zbog uvodjenja zapadnih sankcija.

"Nalog za plaćanje nadoknade za interes na obveznice... ukupne vrednosti od 117,2 miliona dolara je izvršen", saopštilo je rusko ministarstvo finansija.

Ministarstvo je navelo da je poslalo sredstva jednoj "stranoj banci" 14. marta. Moskva je imala do 16. marta da isplati tih 117 miliona dolara, kao prvu tranšu dospelog duga u nizu drugih, očekivanih u martu i aprilu.

Zbog ruske vojne intervenciju u Ukrajini deo rezervi te zemlje koje se drže u inostranstvu, oko 300 milijardi dolara, zamrznut je u okviru zapadnih sankcija.

Zbog sankcija strahovalo se da Moskva više neće biti u mogućnosti da vraća dugove i da joj preti da propusti isplatu dospele rate. Kada se to desi državi se prekida pristup finansijskim tržištima i dovodi u pitanje njeno vraćanje tim tržištima više godina.

Finansijski svet je pažljivo pratio šta će se desiti kako se približavao datum za plaćanje dospelih obaveza, kada je zemlja pogodjena sankcijama bila na ivici da propusti isplatu svog medjunarodnog duga prvi put od boljševičke revolucije u 20. veku.

12.29 - Kremlj odbacio odluku Međunarodnog suda pravde

Kremlj je odbacio odluku Međunarodnog suda pravde (MSP), najvišeg suda UN, koji je naredio Rusiji da odmah prekine svoje vojne operacije u Ukrajini.

„Ne možemo da uzimamo u obzir tu odluku“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je rekao da je bilo potrebno dve strane, Rusija i Ukrajina budu saglasne da se ta odluka sprovede a, kako je rekao,“ u ovom slučaju nikakav dogovor ne može biti postignut“.

12.30 - Minja Bogavac o otkazanoj predstavi zbog stava Srbije prema ratu u Ukrajini

"Ovih dana čitam intervjue i kolumne ruskih pisaca, koje cenim. Mislim da znam kako se osećaju. Kapiram i saosećam, jer sam ponekad u sličnoj situaciji, a naša zemlja je neuporedivo manja. To stavlja veću odgovornost na naše umetnike, pisce i intelektualce. Hoću da kažem: Rusiju nije uspeo da popravi ni Dostojevski!", kaže Minja Bogavac nakon što je pre nekoliko dana od češkog pozorišta u kome je njena predstava “Udarna vest” trebalo da se igra stigao mejl u kome je navedeno da „zbog političkog stava Srbije prema ratu u Ukrajini gostovanje srpskog pozorišta nije moguće“.

12.20 - Ministar: Hrvatska je naš prijatelj, nismo im sigurno mi poslali dron

Ukrajina istražuje incident sa bespilotnom letelicom koja je prošle nedelje pala na Zagreb i sigurno ga ona nije lansirala prema Hrvatskoj, izjavio je u ukrajinski ministar obrane Aleksij Reznikov.

Izvor : Tanjug / Hina/ Admir Buljubašić

11.39 - Ukrajinski poslanik: Više od 1.000 žena i dece u skloništu pozorišta

Više od 1.000 žena i dece nalazi se u skloništu u teatru Marijupolj, rekao je poslanik iz tog grada.

Ukrajinske vlasti kažu da su pozorište napali Rusi i da je broj žrtava nepoznat.

Poslanik Dmitro Gurin, čiji su roditelji zarobljeni u gradu, rekao je za BBC: da je "zgrada pozorišta uništena". "Imamo više od 1.000 žena i dece u skloništu za bombe, u podrumu", rekao je.

"Još ne znamo da li imamo ranjenih ili ubijenih. Ali izgleda da je većina njih preživela i da su dobro", rekao je Gurin.

11.30 - Sastaje se Savet bezbednosti

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) sastaće se danas na zahtev šest zapadnih zemalja koje su tražile otvorenu sednicu o Ukrajini, uoči glasanja o ruskom predlogu humanitarne rezolucije koji oštro kritikuju zbog nepominjanja ruskog rata protiv Ukrajine.

"Rusija čini ratne zločine i gadja civile. Nelegalni ruski rat protiv Ukrajine je pretnja za sve nas", objavila je na Tviteru misija Velike Britanije pri UN, jedne od zemalja koje su zahtevale sastanak.

Rusija je juče objavila predlog rezolucije za Savet bezbednosti UN kojom se zahteva zaštita civila u "ranjivim situacijama" u Ukrajini, bezbedan prolaz za dopremanje humanitarne pomoći i za prolaz civila koji žele da napuste zemlju, ali se ne pominju ni rat niti zaraćene strane.

Očekuje se da će se o rezoluciji glasati u petak.

11.28 - Devet ruta za evakuaciju

Devet ruta za evakuaciju koji vode iz različitih ukrajinskih gradova, uključujući opkoljeni grad na jugoistoku zemlje Marijupolj, dogovoreno je za danas, saopštila je ukrajinska vlada.

Koridori su dizajnirani da omoguće bezbedan transport humanitarne pomoći u gradove i bezbedan izlazak za stanovnike koji žele da odu.

Poslednjih dana sve veći broj privatnih vozila je izašao iz Marijupolja iako nije postojao formalni koridor. Humanitarni konvoj namenjen za grad danima se zaglavio u Berdjansku, nekih 80 kilometara zapadno.

11.13 - Ministar: Rus koji je bombardovao pozorište je čudovište

Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je u da je Rus koji je bombardovao pozorište koje se koristi kao sklonište u opkoljenom gradu Marijupolju „čudovište“.

Reznikov je u Evropskom parlamentu video-linkom rekao da je pilot bacio bombu uprkos činjenici da je na dve strane zgrade velikim slovima bila ispisana reč „deca“, piše CNN.

11.11 - Ukrajina tražila prekid vatre, povlačenje ruskih snaga i garancije za bezbednost

Ukrajina je u pregovorima s Rusijom tražila prekid vatre, povlačenje ruskih snaga i pravne garancije za bezbednost od više zemalja, naveo je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak.

Posle jučerašnje runde ukrajinsko-ruskih pregovora putem video linka, Podoljak je na Tviteru objavio da je "to moguće samo kroz direktan dijalog" predsednika Ukrajine i Rusije Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.

11.02 - U Rumuniju je do sada ušlo 460.000 izbeglica iz Ukrajine

Prema podacima granične policije, u Rumuniju je do sada ušlo 460.000 izbeglica iz Ukrajine, piše BBC.

Od toga, 130.000 je ostalo u zemlji, dok su ostali otputovali u druga mesta u Evropi, uključujući Bugarsku, dalje oko obale Crnog mora.

Sukob u Ukrajini je istakao strateški značaj crnomorskog regiona.

Kako se ruski pomorski brodovi i kopnene snage približavaju Odesi, mnogi Ukrajinci beže duž obale do reke Dunav kod Isakije, prvo vozom, a zatim autobusom. Potom prelaze Dunav rečnim trajektima.

Rat u Ukrajini, Ukrajina, izbeglice, granica, Poljska, Przemsyl prihvatni punkt
Izvor : F.Z./N1

11.00 - Madona, Sting i druge pop i rok zvezde osudile rusku invaziju

Madonina osuda, otkazivanje ruske turneje Igija Popa, povlačenje Pink Flojda sa striming servisa - zapadne muzičke zvezde stale su na stranu Ukrajine.

Sting je prikupio 2,2 miliona pregleda na Instagramu videom akustičnog izvođenja pesme „Russia“ koju je objavio 1985. pozivajući na mir i deeskalaciju sukoba.

10.49 - N1 na slovačko-ukrajinskoj granici: Dnevno pređe oko 8.000 izbeglica

U Slovačku je iz Ukrajine do sada prešlo oko 800.000 ljudi, a na dnevnom nivou taj broj se kreće oko 8.000, kaže reporter N1 Zoran Pehar, koji se nalazi na slovačko-ukrajinskoj granici.

Kako je rekao, malo njih se zadržava u Slovačkoj.

10.45 - Zelenski poslanicima Bundestaga: Vaša podrška došla prekasno da se zaustavi rat

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se poslanicima nemačkog Bundestaga i tom prilikom je zahvalio Nemačkoj na pomoći, ali je poslanicima rekao da je njihova podrška "došla prekasno da zaustavi rat".

„Zašto ‘nikad više’ ne važi. Koja je istorijska odgovornost Nemačke prema Ukrajini danas“, upitao je on, javio je BBC.

Zelenski je kritikovao nemačke lidere zbog poslovnih interesa zemlje u Rusiji.

10.26 - Borel poziva Rusiju da se vrati poštovanju ljudskih prava

Evropska unija izražava podršku braniocima ljudskih prava, demokratskim snagama, slobodnim medijima i nezavisnom građanskom društvu u Rusiji i poziva Rusiju da se brzo vrati poštovanju ljudskih prava, međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava, saopštio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.

U saopštenju povodom odluke Komiteta ministara Saveta Evrope da isključi Rusiju iz članstva te organizacije, Borel je naveo da je neopravdanom agresijom na Ukrajinu, drugu državu članicu SE, Rusija prekršila fundamentalna načela Statuta Saveta Evrope, Povelje UN i međunarodnog prava.

On je izrazio žaljenje što Rusija nije poslušala pozive da odmah i bezuslovno prekine svoje vojne operacije u Ukrajini.

Borel je prethodnog dana bio gost na TV N1, a šta je tada rekao, pročitajte OVDE.

10.20 - Ukrajinski zvaničnik: Pozorište koje je poslužilo kao sklonište u Marijupolju pod ruševinama

Sudbina ljudi koji su se sklonili u pozorištu u Marijupolju još uvek je neizvesna jer je ulaz pod ruševinama nakon ruskog vazdušnog udara, saopštio je ukrajinski zvaničnik.

Šef regionalne administracije Donjecka Pavlo Kirilenko rekao je na Telegramu da se nekoliko stotina stanovnika Mariupolja sklonilo u Dramsko pozorište.

On je odbacio tvrdnje ruske vojske da je bataljon Azov bio smešten u pozorištu i naveo da su u njemu bili samo civili u vreme napada juče, kao i da je vazdušni napad pogodio kompleks bazena Neptun.

"Sada su pod ruševinama trudnice i žene sa decom. To je čisti terorizam", rekao je zvaničnik.

Izvor : Satellite image ?2022 Maxar Technologies/Handout via REUTERS

09.45 - Zelenski tvrdi da su ruski gubici veći nego u Siriji, Čečeniji ili Avganistanu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u najnovijem je obraćanju, tokom noći, rekao da su ruski gubici u Ukrajini veći nego u Siriji, Čečeniji i Avganistanu, prenosi BBC.

Obraćajući se Rusima u Rusiji, Zelenski je rekao: „Ruske snage trpe takve gubitke u Ukrajini, kakvi nisu bili ni u Siriji, niti u Čečeniji. Niti su sovjetske snage pretrpele takve gubitke u Avganistanu“.

09.32 - Orban očekuje veći talas izbeglica sledeće nedelje

Mađarska očekuje da će sledeće nedelje iz Ukrajine stići "veći talas" izbeglica, rekao je premijer Viktor Orban u videosnimku objavljenom na njegovoj Fejsbuk stranici.

Tokom posete graničnom prelazu uz mađarsku granicu s Rumunijom i Ukrajinom, Orban je rekao da će zbog povećanog broja izbeglica sledeće nedelje biti postavljeno još graničara.

Orban, koji se suočava s izborima 3. aprila, nije rekao u komentarima zbog čega očekuje više izbeglica.

Tokom protekle nedelje broj ukrajinskih izbeglica koji stižu u Mađarsku znatno je opao.

09.28 - Britanska vojna obaveštajna služba: Ruski napredak minimalan

Ruske snage na svim su frontovima, na kopnu, moru i u vazduhu, poslednjih dana ostvarile minimalan napredak u svojoj invaziji na Ukrajinu, procena je britanske vojne obaveštajne službe u izveštaju u četvrtak.

"Ukrajinski otpor ostaje nepokolebljiv i dobro koordiniran", objavilo je britansko ministarstvo odbrane.

"Velika većina ukrajinske teritorije, uključujući sve veće gradove, i dalje je u ukrajinskim rukama", dodaje se.

U izveštaju se kaže i da su ruske snage ostvarile "minimalan napredak na kopnu, moru i u vazduhu poslednjih dana, i nastavljaju da imaju velike gubitke".

Ukrajinska vojska kaže da su se ruski napori preusmerili na avio napade i raketiranje civila, jer su bili "neuspešni" u kopnenim operacijama.

Moskva priznaje da je izgubila oko 500 vojnika, dok američke obaveštajne službe govore o njih oko 7.000.

09.25 - Voditeljka prekinute emisije na ruskoj TV ima i državljanstvo Crne Gore

Voditeljka informativne emisije "Vremja i Novosti", na ruskoj televiziji Kanal 1 - bliskoj vlastima u Moskvi, iza čijih se leđa u direktnom prenosu u ponedeljak pojavila Marina Ovsjanikova držeći antiratnu poruku u rukama, je Jekaterina Sergejevna Andrejeva, koja pored ruskog državljanstva ima i crnogorsko.

Prema podacima Vlade Crne Gore, koji su dostavljeni nevladinim organizacijama, Andrejeva je 2011. dobila crnogorski pasoš nakon što je rešenje o tome potpisao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivan Brajović.

09.15 - Ambasadori EU: Znamo da ukrajinski narod može da računa na Srbiju

Evropska unija zna da može da računa na gostoprimstvo i saosećajnost Srbije prema Ukrajincima, naveli su ambasadori EU u Srbiji u autorskom tekstu za Nedeljnik.

08.30 - Pogođena škola u oblasti Harkov

Ruska raketa pogodila je noćas zgradu škole u Merefi, u oblasti Harkov na severozapadu Ukrajine, saopštila je lokalna služba za vanredne situacije, prenosi BBC. Izveštaja o žrtvama nema.

Zgrada je delimično uništena, a vatrogasci i dalje gase požar.

Mediji navode da su pogođeni škola i društveni centar.

08.03 - U ruskim napadima potpoljen panamski trgovački brod

Trgovački brod koji je plovio pod panamskom zastavom potopljen je u ruskim raketnim napadima u Crnom moru, a još dva broda su oštećena, izjavio je je zvaničnik Pomorske uprave Paname, dodajući da nema žrtava.

07.55 - Zvezda Boljšoj teatra dala otkaz zbog ruske invazije

Jedna od zvezda moskovskog Boljšoj baleta, Olga Smirnova, dala je otkaz zbog ruske invazije na Ukrajinu i umesto toga će nastupati za Holandski nacionalni balet u Amsterdamu.

Izvor : REUTERS/Sergei Karpukhin/File Photo

07.08 - Pao projektil u Kijevu, poginula jedna osoba

Najmanje jedna osoba je poginula, a tri su ranjene kad su na stambenu zgradu u ukrajinskom glavnom gradu Kijevu pali ostaci srušenog projektila, objavilia je Ukrajinska hitna služba.

Do nesrećnog događaja u okrugu Darnicki je došlo u četvrtak oko 4 sata ujutro po srednjeevropskom vremenu.

Na mesto pada ostataka projektila ubrzo su došli vatrogasci i spasioci. Stanovnici koji žive u višim delovima zgrade su evakuisani, a spasilačke službe se kroz ruševine pokušavaju probiti do ljudi koji su zatrpani u ruševinama.

07.01 - SAD šalju 100 ubojitih dronova ukrajinskoj vojsci

Sjedinjene Američke Države će poslati 100 ubojitih bespilotnih letelica u Ukrajinu kao deo velikog vojnog paketa pomoći, objavio je AP citirajući američkog zvaničnika "upoznatog s odlukom" administracije predsednika Bajdena.

Izvor iz američkih vojnih krugova, koji je pristao da govori uz uslov da ostane neimenovan, rekao je da se razgovaralo o sistemu "Switchblade 300".

Službenici američkog Kongresa su za NBC News rekli da se radi o sistemu koji je osmišljen za "precizne napade na osoblje" te da se može koristiti na velikim udaljenostima.

Prema informacijama kojima raspolaže AFP, ovo oružje u svom arsenalu imaju i neke evropske države koje su članice NATO saveza, što bi trebalo da olakša njegovu integraciju unutar ukrajinskih odbrambenih snaga.

06.59 - Meta uklonila lažni video Zelenskog u kojem poziva na kapitulaciju

Rukovodilac službe za bezbednosne protokole u Meti, kompaniji u čijem su vlasništvu Instagram i Fejsbuk, izjavio je da su primetili i uklonili lažnu video objavu u kojoj ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poziva svoje vojnike na kapitulaciju.

Lažni video je najverovatnije napravljen pomoću "deep fake" tehnologije, što će, ako bude potvrđen, biti prvi incident takve vrste tokom rata u Ukrajini.

"Naša ekipa je identifikovala i uklonila 'deep fake' video koji prikazuje predsednika Zelenskog kako objavljuje izjavu koju nikada nije dao. Pojavio se na kompromitovanoj mrežnoj stranici i potom se proširio internetom. Brzo smo pregledali i uklonili taj video jer krši naš pravilnik protiv zavaravajućih i manipulišućih medija, a na to smo upozorili i ostale na našim drugim platformama", objavio je na Tviteru Netanijel Glejčer.

06.54 - Britanci tvrde: Rusi koriste staro oružje

Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva objavilo je najnoviji izveštaj o ruskoj vojsci u kojem se navodi da su ruske snage u Ukrajini morale pribeći korišćenju starog i manje preciznog naoružanja, što će najverovatnije rezultirati većim brojem civilnih žrtava.

Zaključak je britanskih vojnih obavještajaca da su Rusi bili prisiljeni na takav potez, jer nisu ostvarili zacrtane vojne ciljeve.

Komentari

Vaš komentar