Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će, "kako stvari danas stoje", svih sedam lidera Grupe 7 u novembru prisustvovati samitu G 20 u Indoneziji i ukoliko mu bude prisustvovao ruski predsednik Vladimir Putin.

Iz Kremlja je u ponedeljak saopšteno da će Putin otputovati na samit Grupe 20, nakon čega se postavilo pitanje da li će taj skup bojkotovati lideri Grupe 7, čiji je cilj da na svaki način izoluju ruskog predsednika, prenosi Politiko.

Šolc je rekao da je na samitu G7 "postignuto veliko jedinstvo u svim diskusijama" i da je zajednički stav "da ne želimo da pocepamo Grupu 20".

"To znači da je, kako stvari danas stoje, odluka svih sedam država koje su učestvovale na ovom skupu da se ide u Indoneziju", kazao je Šolc na ceremoniji zatvaranja samita Grupe 7.

Italijanski premijer Mario Dragi je ranije danas izjavio da mu je predsednik Indonezije Joko Vidodo rekao da Putin ne planira da doputuje u Indoneziju, čime je nagovestio da bi se on učesnicima mogao obratiti posredstvom video veze.

Ambasada Rusije u Bugarskoj saopštila je da suspendujue rad konzulata u Sofiji i generalnog konzulata u Varni, dok će generalni konzulat u Ruseu biti zatvoren u roku od mesec dana.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko uputio je snažan poziv zapadnim saveznicima, koji se sastaju u Madridu, kako bi njegovoj zemlji pružili "šta god je potrebno" da zaustavi rat u Ukrajini.

"Probudite se, momci. Ovo se sada dešava. Vi ćete biti sledeći, ovo će vam pokucati na vrata za tren oka", rekao je Kličko u Madridu gde se sastaju lideri NATO-a. 

Vitalij Kličko i njegov brat Vladimir prisustvovali su forumu stručnjaka za odbranu u oblasti odbrane uoči dvodnevnog samita. Kličko, koji je rekao da ne planira da se sastane sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom na sastanku NATO-a, odbacio je ideju da Ukrajina treba da podnese bilo kakvu teritorijalnu žrtvu kako bi okončala rat. 

"Maltretirajte nasilnika, to je jedini način da to zaustavite. A u ovom slučaju, Rusija je siledžija", rekao je on.

Ruski predsednik Vladimir Putin stigao je u Tadžikistan, svoju prvu stanicu na putovanju Centralnom Azijom, u kojem vodi razgovore sa tadžikistanskim kolegom Emomalijem Rahmonom.

Turska, Švedska i Finska potpisale su memorandum o procesu pridruživanja Švedske i Finske savezu NATO, javlja Anadolija. Memorandum su potpisali turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu i njegove kolege iz Finske i Švedske, Peka Havisto i Ana Linde.

Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da je od Rusije zatražilo da povuče svojih 70 diplomata do 3. juli, kako bi smanjila broj osoblja u Sofiji na broj bugarskog u Moskvi. 

„Prvi razlog je reciprocitet. Drugo, zbog aktivnosti ruskih zvaničnika koje su odgovorne bugarske vlasti proglasile nekompatibilne s Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima", reklo je bugarsko ministarstvo u saopštenju.

SAD i Španija potpisale su zajedničku deklaraciju o osudi ruske invazije na Ukrajinu.

U deklaraciji se navodi da je ruska invazija "suštinski promenila globalno strateško okruženje", i da je ruska agresija "najdirektnija pretnja transatlantskoj bezbednosti i globalnoj stabilnosti od kraja Hladnog rata".

Dve zemlje su takođe istakle partnerstvo u savezu NATO i izrazile posvećenost bezbednoj i uređenoj migraciji.

U deklaraciji piše da će SAD i Španija raditi na jačanju legalnih puteva migracije, posebno na Karibima i u Latinskoj Americi.

Dodaje se da zemlje prepoznaju značaj saradnje po pitanju "neregularne" migracije iz Severne Afrike, koje za Španiju predstavljaju veliki problem.

SAD su uvele nove sankcije Rusiji, i to protiv više od 100 entiteta i pojedinaca i zabranile novi uvoz ruskog zlata, čime su povećale pritisak na Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, u skladu sa obavezama preuzetim na ovonedeljnom samitu G7, javila je agencija Rojters.

Plan Ujedinjenih nacija za iznošenje žitarica iz Ukrajine bezbednim morskim koridorima mogao bi da uštedi i mesec dana u pražnjenju silosa pred jesenju žetvu, jer ne zahteva deminiranje luka, izjavio je italijanski premijer Mario Dragi. 

Dragi je rekao da su informacije koje su lideri Grupe sedam najbogatijih liberalnih demokratija (G7) dobili o tom planu od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša "među najvažnijim" na danas završenom samitu u Nemačkoj.  On je kazao da taj plan UN predstavlja "sve u svemu, dobru vest", ali da je za njegovo sprovođenje potrebno brzo odobrenje Rusije.

Dragi je rekao da ključni elementi plana uključuju korišćenje postojećih bezbednih koridora do luka, usled čega bi UN mogle da zaštite teretne brodove od mogućih ruskih napada.

Brodovi bi bili pregledani da bi se sprečilo dostavljanje oružja Ukrajini, na čemu je insistirao ruski predsednik Vladimir Putin, dodao je Dragi.

Uvođenje sankcija Rusiji u potpunosti je u skladu sa principima međunarodnog prava, Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, kao i moralnim i ljudskim principima, izjavila je ministarka evropskih poslova Crne Gore Jovana Marović.

Ona je rekla da je ponosna što Crna Gora ne ćuti i što se priključila rezoluciji zajedno sa 140 država sveta, a kojom se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

„Dakle, Crna Gora nije ćutala, izuzetno sam ponosna na reakciju Crne Gore u ovoj situaciji“, poručila je Marović u parlamentu odgovarajući na pitanje poslanika Demokratskog fronta Dejana Đurovića zašto se Crna Gora pridružila, sa aspekta međunarodnog prava, „nelegalnim sankcijama Rusiji“.