Procureli dokument UN: Više od 60 zemalja bori se da omogući uvoz hrane

Svet 11. avg 202212:352 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Više od 60 zemalja sveta bori se da obezbedi hranu iz uvoza, piše portal Politiko pozivajući se na zaključke specijalne radne grupe UN, koja je osnovana za rešavanje rastuće nesigurnosti u obezbeđivanju hrane nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Radna grupa je pažnju usmerila na desetine zemalja širom sveta, uključujući Kolumbiju, Malavi, Pakistan i Mjanmar, navodi se u dokumentu u koji je briselski portal imao uvid.

U informaciji o sastanku koji su vodili zvaničnici UN 28. jula kaže se da se radna grupa „i dalje fokusira na visoke troškove uvoza koji utiču na platni bilans u preko 60 zemalja“, kao i na izazove prehrambene sigurnosti koji proizlaze iz devalvacije deviznih kurseva i nacionalnih budžeta koji se bore da priušte „osnovni uvoz“.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš formirao je 32-članu Globalnu grupu za odgovor na krize, (GCRG) u martu, nakon što je Rusija u februaru izvršila invaziju na svog suseda i glavnog proizvođača hrane Ukrajinu, kako bi sačinila predloge politike za suočavanje sa krizom u energetici, finansijama i prehrambenom sektoru.

Od tada, „mreža“ ključnih igrača za pitanje gladi u svetu savetuje prehrambenu komponentu GCRG, koju zajedno predvode Inger Andersen, šef Programa UN za životnu sredinu i Dejvid Nabaro, specijalni izaslanik za kovid-19 u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Dokument u koji je Politiko imao uvid je Nabarov imejl poslat 4. avgusta u kome rezimira sastanak od 28. jula navodeći da su učesnici istakli da se „u Sijera Leoneu, među siromašnijim građanima smanjuje potrošnja namirnica kao rezultat povećanja cena i da se o sličnim rizicima izveštava iz Kolumbije, Konga, Čada, Ekvadora, Iraka, Kenije, Malavija i Mauritanije“.

Nastavlja se da „organizacije potrošača izveštavaju da cene rastu sve brže u Pakistanu, Mjanmaru, Peruu, Malaviju, Burundiju i Nigeriji i da sve veći broj ljudi plaća ‘preko stvarne vrednosti’ za osnovne potrepštine, a otprilike 12 vlada blizu je nemogućnosti izmirenja duga i mnogi traže mogućnosti za otpis duga“.

Ova neformalna savetodavna grupa za prehrambenu krizu sastala se 13 puta ove godine, ali o njoj nema informacija na veb stranici UN, piše Politiko i dodaje da je jedan od učesnika sastanka 28. jula rekao da nema fiksnog članstva u grupi i da je oko 30 do 40 ljudi pozvano da prisustvuje poslednjem sastanku.

UN su razgovarale o nedavnom sporazumu kojim su pomogle u posredovanju između Ukrajine, Turske i Rusije da se ponovo otvore crnomorske luke oko Odese za izvoz hrane, rekao je izvor Politika.

Oni su takođe rekli da je Jozef Šmiduber iz Organizacije UN za hranu i poljoprivredu postavio pitanje da li Crnomorski sporazum uključuje bilo kakve odredbe koje garantuju da će siromašnije zemlje moći da priušte kupovinu novooslobođenog ukrajinskog žita – ali nije dobio odgovor.

„Verujem da postižemo određeni napredak, posebno u hrani“, rekao je Gutereš 3. avgusta govoreći o radu GCRG.

Mreža GCRG koja se bavi tokovima hrane održaće sledeći sastanak 25. avgusta, dodaje Politiko.

Komentari

Vaš komentar