Parlament Venecuele pod potpunom kontrolom Madurovih socijalista

Svet 05. jan 202114:02
Izvor: REUTERS/Manaure Quintero

U utorak će u Venecueli stupiti na snagu novi sastav parlamenta, u kojem će gotovo potpunu kontrolu imati stranka socijalističkog predsednika Nikolasa Madura, dok je opozicioni čelnik Huan Gvaido, koji uživa podršku Zapada, ostao bez glavne političke platforme za delovanje.

Nikolas Maduro, naslednik Uga Čavesa na čelu Venecuele, nakon sedmogodišnje vladavine zemljom temeljem predsedničkih dekreta osvojio je sredinom decembra i ključnu tačku opozicionog otpora, parlament.

Zahvaljujući velikoj izbornoj apstinenciji od gotovo 70 posto građana s biračkim pravom, koje su vodeće opozicione stranke pozvale da zbog izgledne prevare ostanu kod kuće, Maduro je osigurao kontrolu svoje socijalističke partije nad Nacionalnom skupštinom i sa svojim levičarskim saveznicima je osvojio 68 posto mandata, a opozicija tek 18 posto.

Opozicija je na izborima 2015. preuzela kontrolu nad parlamentom, a tada je odaziv na izborima iznosio 71 posto.

Stanovnici Venecuele su gotovo dve godine živjeli s dvojicom pretendenata na položaj predsednika države. I dok su Madura prozvali diktatorom, zbog čega je zemlja došla na udar sankcija Zapada, Gvaidoa su legitimnim privremenim čelnikom zemlje priznali SAD, EU i još nekoliko desetina zemalja u svetu.

Evropska unija je bez oklevanja poručila kako parlamentarne izbore, održane 6. decembra u Venecueli, ne smatra slobodnim ni pravednim, da odbacuje rezultate, kao i da poziva predsednika Nikolasa Madura da stvori uslove za nacionalno pomirenje.

Isto je učinila i američka administracija.

Opozicija predvođena Gvaidom bojkotovala je parlamentarne izbore 6. decembra, što je omogućilo premoćnu pobedu Madurovih socijalista. Neki analitičari su taj potez ocenili strateškom greškom.

Zato od danas Gvaido neće više biti predsednik Nacionalne skupštine, gubi ograničeni institucionalni legitimitet i strane vlade koje ga podržavaju doveo je u težak položaj.

„Maduro silom kontroliše zemlju i čvrsto upravlja svim državnim institucijama“, rekao je Beninjo Alarkon iz Centra za političke studije Katoličkog univerziteta Andres Belo.

Takođe je dodao da je Gvaido suočen sa sve slabijim angažmanom opozicije.

„Najverovatnije je da će Gvaido ostati opozicioni političar u egzilu“, kazao je analitičar Rafael Alvarez.

Gvaido se u januaru 2019. proglasio privremenim predsednikom pred velikim skupom ljudi, nakon što je parlament, tada pod kontrolom opozicije, Madura prozvao „uzurpatorom“ koji je izbornom prevarom u maju 2018. ponovo osvojio predsednički položaj.

Gvaido poručuje da, uprkos pretnjama tamničenjem, nema nameru da napusti zemlju.

Sada su sve oči uprte u novog američkog predsednika Džoa Bajdena.

„Možda ćemo videti drugačije strategije u pristupu krizi, bez popuštanja pritiska“, ocenio je Alvarez.

Krajem godine, Međunarodni krivični sud je, na temelju pripremne istrage, objavio da postoji razumna osnova da se sumnja da je Venecuela počinila zločine protiv čovečnosti.

Tužilaštvo je razmotrilo zločine počinjene pod režimom predsednika Nikolasa Madura u Venecueli od 2018. godine.

Od aprila 2017. vlasti, snage bezbednosti i pristalice vlade počinile su „zločine protiv čovečnosti, zatvarajući ljude ili ih drugim sredstvima lišavajući fizičke slobode“, stoji u izveštaju koje je glavna tužiteljka ICC Fatu Bensuda objavila 15. decembra.

Navodni zločini protiv čovečnosti uključuju mučenja, silovanja i druge oblike teškog polnog nasilja, kao i progone.

Sud treba u 2021. da odluči da li će pokrenuti zvaničnu istragu.

Komentari

Vaš komentar