Orlović: Šolc ima najviše šanse za kancelara, kurs prema Srbiji verovatno isti

Svet 27. sep. 202110:55 > 28. sep. 2021 18:3114 komentara
Podeli:
Izvor: REUTERS/Hannibal Hanschke

Profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović smatra da kandidat nemačke Socijaldemokratske partije (SPD) Olaf Šolc ima najviše šanse da bude novi nemački kancelar, naslednik Angele Merkel, odnosno da ima najbolju startnu poziciju, kao u trkama formule jedan. "On je predvidljiv, kompetentan, stručan, ima sigurnost, uneće neku novu energiju, pokazao je otvorenost rešavajući krize kao ministar finansija. Tih je, smiren, odiše stabilnošću, sigurnošću, što, čini mi se, većina građana Nemačke želi u ovom trenutku", ocenjuje Orlović. Da li će se formiranjem nove koalicione vlade promeniti nešto u odnosu Nemačke prema Srbiji, on kaže da "velike države, kao što je Nemačka, ne menjaju ni brzo ni lako spoljnopolitički kurs".

„Kada se radi o pitanju Kosova i Metohije, da su pobedile krajnja levica i krajnja desnica, to bi bilo najbolje za Srbiju, jer su one govorile da je priznanje Kosova loše, ali one su najgore prošle na izborima. Što se tiče onih za koje se veruje da će formirati vladu, Zeleni (koji su osvojili treće mesto na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Nemačkoj) poznati su po tome što su insistirali u regionu (Balkana) i Srbiji na čvrstom poštovanju vladavine prava, institucija, ljudskih prava, tu bi bio žešći monitoring, kritike i zahtevi, i uslovljavanja u mapi puta ka EU. Slično važi i za liberale (Stranka slobodnih demokrata – FDP, koja je osvojila četvrto mesto)“, navodi Orlović.

Povezane vesti

Dodaje da je za Srbiju dobro što je jako u usponu privredna saradnja sa Nemačkom, tako da su oni zainteresovani za stabilnost, ali, „nažalost i pre demokratije“.

Prema privremenim, nezvaničnim rezultatima, najviše glasova na izborima su osvojile socijaldemokrate – 26 odsto, a sledi konzervativni blok CDU/CSU sa 25,1 odsto osvojenih glasova. Prema tim podacima, kako izveštava reporter N1 iz Berlina, njihova razlika u broju mandata u Bundestagu biće samo 10 mandata, odnosno socijaldemokrate će imati 206, a CDU/CSU 196 poslanika.

Još nije poznato ko bi mogao da formira vlast, ali u igri su dve moguće koalicije, tzv. „semafor koalicija“ – SPD, Zeleni i liberali i „Jamajka koalicija“ – SPD, Zeleni i CDU.

„Ne postoji zakonski rok za formiranje vlade, osim što postoji jasna procedura. I kada je blizu dogovor, pregovori mogu da potraju, može da se desi da se dogovore u dve-tri nedelje, a može da se desi da pregovori potraju i šest meseci“, ocenjuje Orlović.

Glavni Šolcov takmac, kandidat bloka desnog centra Armin Lašet, za razliku od kandidata socijaldemokrata, koji su po anketama početkom godine bili na trećem mestu, posle CDU i Zelenih, a kada je Šolc izabačen kao kandidat, naglo skočili, „ima nekoliko hendikepa: dolazi posle Merkelove, njemu će se fakturisati neuspeh njegove partije, ali bile su i neke afere u koje je umešan – trgovina zaštitnim maskama, a kada su bile poplave u njegovoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji, dok je predsednik Nemačke pričao, on se u pozadini smejao, što je mnogo korišćeno u kampanji“.

„Programski, obojica su političari centra, s tim što bi sa Šolcom to bila vlada levog, a sa Lašetom vlada desnog centra. Liberali će odlučiti da li će biti vlada levog ili desnog centra. Mislim da liberali neće propustiti šansu da uđu u vladu, malo ko će ovde moći da ucenjuje, jer postoji niz drugih alternativa i to komplikuje stvar“, ocenjuje Orlović.

Izvor : N1

On dodaje da je odlazak Merkelove ostavio veliku prazninu i doveo do krize vođstva, a da su Nemci glasali za promene na način da je možda kraj velikih stranaka, veliki uspeh na izborima postigle su manje stranke – Zeleni i liberali.

Ono po čemu su ovi izbori istorijski je i činjenica da prvi put nijedna stranka nije ostvarila rezultat bolji od 30 odsto.

Orlović navodi da će predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer, koji i sam dolazi iz redova socijaldemokrata, predložiti kancelara, i ako na tajnom glasanju ne dobije apsolutnu većinu, onda se ide za dve nedelje sa novim kandidatom, ako ni on ne dobije većinu, onda se ide sa kandidatom koji ne mora da ima apsolutnu većinu, već je dovoljno da osvoji najviše glasova. Tada se ide na formiranje manjinske vlade, kaže Orlović.

„Nemačka ima sistem da je kancelarka na funkciji sve dok se ne formira nova vlada. Ako se do 18. decembra ne formira nova vlada, Merkel će biti kancelarka sa najdužim stažom na tom mestu i postoji šansa da opet Nemcima čestita Novu godinu“, navodi Orlović.

„Olaf Šolc nema harizmu, ali zrači racionalnošću, umerenošću, stabilnošću što je u ovom trenutku nužno“, poručuje on.

Komentari

Vaš komentar