Opozicija i stručnjaci traže da se preispita neutralnost Austrije

Svet 18. maj. 202213:56 > 13:586 komentara
Podeli:
Zastava Austrije,
Izvor: Shutterstock

Posle zahteva Švedske i Finske da budu primljene u NATO, i u Austriji se na dnevnom redu ponovo našlo pitanje neutralnosti, a većina opozicionih partija i stručnjaci kritikuju oklevanje vlasti da preispitaju bezbednosnu politiku zemlje.

„Austrija je bila neutralna, Austrija je neutralna i Austrija će ostati neutralna“, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer prilikom zvanične posete Pragu.

Povezane vesti

Nehamer je juče dodao da se za Austriju „to pitanje ne postavlja, pošto je imala i drugačiju istoriju od Švedske i Finske“.

Stručnjaci i lideri opozicije doveli su u pitanje dugogodišnju austrijsku neutralnost, koja seže još u vreme hladnog rata, preneo je portal EURACTIV.com.

Posle zahteva Finske i Švedske da postanu deo NATO, više od 50 austrijskih eksperata za bezbednosna pitanja, naučnika i diplomata pozvalo je vladu da bez predrasuda povedu raspravu o bezbednosnoj politici Austrije, pošto ruska agresija dovodi u pitanje i njenu vojnu neutralnost.

„Suludo je da se u Austriji u tolikoj meri ćuti o bezbednosnoj politici“, poručila je na tviteru šefica liberalne partije NEOS Beata Majnl-Rajzinger.

Međutim, ministarka odbrane Klaudija Taner ocenila je da diskusija o neutralnosti zemlje nije potrebna, pošto je ona utemeljena u ustavu.

„Za Austriju je situacija ustavnopravno potpuno jasna, pošto smo neutralni, za razliku od Švedske i Finske koje nisu članice alijanse“, rekla je Taner.

Situacija je pomalo zbunila i medije, pa je i javna televizija ORF postavila pitanje da li Taner misli da građani nisu dovoljno zreli za takvu raspravu i ocenila da je krajnje neobično što se takva diskusija uopšte ni ne pokreće.

Sličnu dilemu iznela je i Majnl-Rajzinger.

„U pitanju je bezbednost zemlje. Reč je o potpuno novoj pretećoj konstelaciji, a (vladajuća) Austrijska narodna partija, ali i Socijaldemokratska partija Austrije, Zeleni i Slobodarska partija Austrije guraju glavu u pesak“, ocenila je Majnl-Rajzinger.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg potvrdio je 18. maja da su Finska i Švedska zvanično podnele zahtev za članstvo u toj vojnoj alijansi.

„Srdačno pozdravljam zahteve Finske i Švedske za ulazak u NATO. Vi ste naši najbliži partneri. Ovo je dobar dan u kritičnom trenutku za našu bezbednost“, rekao je Stoltenberg novinarima nakon što je od ambasadora dve zemlje primio pisma sa aplikacijom za prijem.

Odobrenje za članstvo moraju dati sve zemlje članice NATO. Očekuje se da će za to biti potrebno oko dve nedelje iako se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan protivi članstvu Finske i Švedske u alijansi.

Ukoliko Erdogan povuče primedbe, a prijave budu ispunjene u roku, Finska i Švedska bi članice NATO mogle postati za par meseci.

Proces obično traje od osam do 12 meseci, ali alijansa želi da sada proces ubrza zbog sukoba u Ukrajini.

Posle Državnog ugovora iz 1955. godine, koji su potpisale dotadašnje okupacione sile SAD, SSSR, Francuska, Velika Britanija i kojim je Austrija ponovo stekla puni državni suverenitet, iste godine se izmenama ustava obavezala na trajnu neutralnost.

Komentari

Vaš komentar