Novinar Rojtersa za N1: Ako Rusi napadnu, Ukrajinci se ne bi baš gađali kamenjem

Svet 27. jan. 202213:23105 komentara
Podeli:

Novinar agencije Rojters Aleksandar Vasović kaže za N1 da još nije kasno da se u Ukrajini izbegne rat. Za to je, prema njegovom mišljenju, potrebno da popuste i Rusija i Sjedinjene Američke Države, dok je Evropska unija akter koji nema mnogo izbora. U najtežoj poziciji je ukrajinski narod, o čijoj sudbini odlučuju velike sile, navodi Vasović.

Povezane vesti

On dodaje da prema najnovijem ukrajinskom istraživanju, 48 odsto Ukrajinaca misli da ruske invazije na tu zemlju neće biti, 12 odsto nije htelo da se izjasni, a ostali misle da hoće.

„Nikom nije svejedno, ali ne vidim da je neko preterano uzbuđen, neki mlađi ljudi su pozvani u rezervu, drugi u Teritorijalnu odbranu, svi su prošli neku obuku u poslednje vreme. Ukrajinci su spremni na to, oni su u takvom stanju već sedam godina. Najveći broj ljudi koje ja znam, iako su bilingvalni, ili govore samo ruski, osećaju se Ukrajincima i vrlo su spremni ako bude potrebe“, ocenjuje Vasović.

On dodaje da su ciljevi Rusije - tampon zona između njih i NATO pakta, zato i zahtevi da se stanje vrati na vreme od pre 1997. godine i nema novog širenja alijanse.

"Ukrajinu Moskva podrazumeva delom ruskog prostora, to je čak i (predsednik Rusije Vladimir) Putin u svom ogromnom eseju naširoko obrazlagao zašto je tako, i nemojmo zaboraviti, Ukrajina je najveća kopnena veza Rusije sa ostatkom Evrope. Tako da Rusija ima taj neki strateški interes i ima još nešto što se zove čuvanje obraza, dakle, i Zapad i Ukrajina su imali toliko mnogo zapaljivih izjava u poslednje vreme, da sad svi moraju da urade nešto da bi spasili obraz. Bilo bi dobro da se obraz spasava na diplomatskom nivou", poručuje Vasović.

Na pitanje ko je najviše izgubio obraz, on kaže da ne zna koliko Evropa tu uopšte ima izbora.

"Evropa je ovim samo pokazala koliko je mnogo zavisna od poslova sa Rusijom, i energetskih veza sa Rusijom. Evropa će jednog dana završiti svoju tranziciju sa ruskog gasa na neki drugi izvor snabdevanja, ali to je tamo negde. Sa druge strane, mnoge evropske kompanije imaju jako dobre poslovne veze sa Rusijom, evropske ekonomije to ne žele da izgube. Što se SAD tiče - to je pozicija velike sile prema velikoj sili, ova situacija novog hladnog rata traje od 2010-ih, od onoga trenutka kada se Rusija evidentno oporavila od raspada Sovjetskog Saveza, i sad treba da isteraju svoje, predaleko se otišlo u toj retorici, s druge strane, SAD ne mogu previše sa tim da se petljaju, jer imaju problem sa Kinom", ocenjuje novinar Rojtersa.

Izvor : N1

Na pitanje koliko je Putin svestan zavisnosti Evrope od ruskog gasa pa zato može na neki način da drži ostale na uzdi, Vasović smatra da će u nekom trenutku svi morati da naprave neki potez - ili da eskaliraju ili deeskaliraju.

"Za sada Putin može da igra ovako, jeste u prilici da drži drugu stranu u očekivanju napada, i to može da traje neko vreme, a onda će i on morati da uradi nešto", navodi Vasović.

A upitan da li za Rusiju ima povratka nazad, on ocenjuje da je "cilj svih tih pregovora da se stvori win-win pozicija - da i jedna i druga strana pobede".

"Bilo šta što može da pokaže da je Zapad odstupio, u Rusiji se to može prikazati kao pobeda, to važi i za drugu stranu", navodi on.

Dodaje da je "ono što je apsolutno sigurno da Ukrajina ne može da uđe u EU sada i ko zna kada i ako ikada, a vrlo verovatno će i u NATO postojati ozbiljni otpori da se primi zemlja koja nema rešene spoljne granice".

"U celoj ovoj igri svi se fokusaraju na to šta misle Rusija i Zapad, a najmanje, šta misli sama Ukrajina", ukazuje on.

Na pitanje može li Rusija da zauzme teritoriju od reke Dnjepar pa dalje na istok, on navodi da "sa onolikom vojnom silom može".

"Ukrajina nema ni ljudskih ni materijalnih resursa da se odupre Rusiji, ako ona zaista krene u neku masivnu ofanzivu", kaže Vasović i dodaje da "svi zaboravljaju da su pobunjeni delovi dve oblasti (Donjeck i Lugansk) po 150 i 200 kilometara u dubini ukrajinske teritorije, nije to baš da bi ruska invazija krenula sa granice".

"Ukrajina ima i problem vojnog prisustva Rusije u Belorusiji i ograničenog prisustva u Pridnjestrovlju, Krim je tu - to bi bila jedna ogromna linija fronta koja se opet može eksploatisati na milion i jedan način, zavisi kako planeri odluče", navodi Vasović.

Dodaje da sa druge strane, "i Rusija zna, a Ukrajina zna da Rusija zna da su i Ukrajinci za ovih sedam godina naučili ponešto i da sadašnja ukrajinska vojska nije ista kao 2014-15. godine, tako da u slučaju ruske invazije ne bi se baš ni Ukrajinci gađali kamenjem".

"A nije ni isto iz vizure ruskih građana kada ginu tamo neki pobunjenici u Donjecku, dobrovoljci ili plaćenici, ili kad gine redovni sastav vojske. Setimo se efekata pobuna vojničkih majki tokom čečenskog i avganistanskog rata", zaključuje Vasović.

Komentari

Vaš komentar