Napeto na istoku Evrope – potencijalno najznačajniji sukob od II svetskog rata

Svet 26. jan. 202219:06 > 19:2828 komentara
Podeli:
Izvor: printscreen/Rojters

Stanje na istoku Evrope je napeto. Kijev, Vašington i NATO svakodnevno poručuju da je moguća invazija Rusije na Ukrajinu, s obzirom na nagomilavanje ruskih vojnika na granici sa Ukrajinom. Rusija traži bezbednosne garancije, a Sjedinjenim Državama je iznela maksimalističke zahteve. Moskva traži pisane garancije da Ukrajina i Gruzija neće biti primljene u NATO.

Rusija je danas upozorila da će brzo preduzeti uzvratne mere ako SAD i njihovi saveznici odbiju njene bezbednosne zahteve i nastave agresivnu politiku.

Povezane vesti

„21. januara sam dobio uveravanja od državnog sekretara Entonija Blinkena da će nam biti dostavljen pismeni odgovor, tačku po tačku. U zavisnosti od njihovog odgovora pripremamo predlog predsedniku“, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Dok ukrajinski predsednik Zelenski poručuje i da povlačenje osoblja iz zapadnih ambasada u Kijevu nije signal da je vojna eskalacija s Rusijom neizbežna, američki predsednik Bajden je objavio da ne namerava da samostalno šalje američke trupe, ali razmatra uvođenje ličnih sankcija ruskom lideru.

"Sve je ovo Putin. Mislim da ni njegovi ljudi sa sigurnošću ne mogu da kažu što će učiniti", istakao je Bajden.

Upitan da li vidi da su moguće lične sankcije, ako napadne Ukrajinu, odgovara:

"Da. Mogu i to imam u vidu".

Izvor: Reuters/agencije/N1

Ambasada SAD u Kijevu pozvala je svoje državljane da razmotre mogućnost napuštanja Ukrajine zbog povećane pretnje od ruske vojne akcije.

SAD očekuju da Rusija „upotrebi vojnu silu“ protiv Ukrajine na ovaj ili onaj način, „možda“ do sredine februara, izjavila je danas zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman. Američki analitičari smatraju da predsednik Putin želi da izmeni ishod kraja hladnog rata od pre tri decenije.

"Mislim da smo svedoci potencijalno najznačajnijeg sukoba od Drugog svetskog rata. Sve sugeriše da se Rusija priprema za scenario u kome bi mogli da opkole Kijev i zauzmu polovinu istočne Ukrajine. To je nešto što nismo videli decenijama", kaže Andera Kendel Tejlor iz Centra za novu američku bezbednost.

Bajdenova administracija pregovara sa saveznicima i svetskim proizvođačima energije o mogućem preusmeravanju snabdevanja Evrope energijom u slučaju eskalacvije sukoba u Ukrajini.

"Brine me da bi ovo vrlo lako moglo da izmakne kontroli, zbog onoga što ste rekli, granica Ukrajine i onoga što Rusija može ili ne mora učiniti. Nadam se da Vladimir Putin razume da neće biti nuklearnog rata, on nije baš u poziciji da dominira svetom", kaže Bajden.

Evropska unija uvozi iz Rusije oko trećine svojih potreba za gasom. Svaki prekid snabdevanja produbio bi postojeću energetsku krizu i izazvao nove nestašice.

"Jasno smo stavili do znanja da bi vojna agresija koja dovodi u pitanje teritorijalni integritet Ukrajine imala posledice i veoma visoku cenu", ističe nemački kancelar Olaf Šolc.

Za to vreme nastavljaju se diplomatski napori da se kriza reši bez ratnog sukoba. Ipak očekivanja od danas započetih razgovora u formatu Ukrajina, Rusija, Nemačka i Francuska, nisu velika, a kao ključni datum pominje se 4. februar i početak Zimskih olimpiskih igara u Pekingu, čijem otvaranju će prisustvovati i predsednik Putin.

Ambasador SAD predao odgovor Vašingtona na ruske zahteve

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je od američkog ambasadora u Moskvi dobilo odgovor Vašingtona na ruske zahteve o povlačenju NATO-a u istočnoj Evropi, u kontekstu ukrajinske krize.

Američki ambasador Džon Salivan "predao je pisani odgovor američke administracije na nacrt bilateralnog sporazuma o bezbednosnim garancijama koji je ranije predstavila ruska strana", navodi se u saopštenju i dodaje da je odgovor primio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

Drugi detalji američkog odgovora na ruske zahteve nisu saopšteni.

Komentari

Vaš komentar