Najmlađa migrantkinja na belorusko-poljskoj granici – petomesečna Vida iz Iraka

Svet 01. dec. 202113:291 komentar
Podeli:
Izvor: Anadolija/Sefa Karacan

Najmlađa među migrantima na granici između Belorusije i Poljske je petomesečna Vida Cindi koja sa sedmočlanom porodicom u teškim zimskim uslovima pokušava da ode u Nemačku.

Blizu 2.000 migranata boravi u privremenom logističkom centru u mestu Bruzgi u pograničnom beloruskom gradu Grodnu, a većina ih je poreklom iz Iraka.

Povezane vesti

Među njima je i porodica Cindi iz severnoiračkog grada Zaha, koja bolje uslove života želi da nađe u Nemačkoj. Hugir Cindi (26) i njegova supruga Nesrin (27) kazali su da su umorni od pritisaka i pretnji terorista PKK-a i ISIS-a i da porodici žele da nađu bolje mesto za život. S njima su i Hugirovi roditelji Ali (57) i Fatma (41), kao i braća Karivan (24), Jaman (9) i sestra Dahas (12).

Oni su pre mesec dana stigli u Minsk, a potom su došli na granicu i sa grupom migranata preko reke uspeli da pređu na tlo Poljske. Međutim, poljske snage bezbednosti su ih uhvatile i vratile u Belorusiju. Još nekoliko njihovih pokušaja prelaska završili su istim ishodom.

Trenutno borave u šatorima u privremenom logističkom centru u kojem im pomoć u borbi za preživljavanje pružaju Crveni krst i građani Belorusije. Zadovoljni su solidarnošću koju drugi migranti pokazuju kada ih vide u redu za obrok ili neku drugu pomoć u kampu.

Porodica Cindi pokušava da istraje u svojoj nameri odlaska u Nemačku, ali mala Vida se još uvek nije privikla na buku i gužvu u kampu i ima probleme sa spavanjem.

„Iz Iraka smo izašli pre 35 dana. Nismo mogli da ostanemo tamo zbog konstantnih pretnji i opasnosti koje predstavljaju terorističke organizacije PKK i ISIS. U pograničnim beloruskim šumama smo proveli 20-ak dana. Kada nam je ponestalo hrane i vode, pokušali smo da pređemo u Poljsku i uspeli smo u dva ili tri navrata, ali smo svaki put vraćani“, kazao je Hugir Cindi.

Ističući kako teški uslovi u kojima borave najviše pogađaju njegovu kćerku Vidu, Cindi je kazao da nekoliko dana do dolaska u logistički centar nisu imali ni mleka ni suve postelje.

„Beloruski službenici nam pomažu s obzirom da smo s bebom, ali ovo je teška situacija. Pomažu nam dosta, ali nije to kao kod kuće. Teško je spavati, jesti i boraviti u pretrpanom kampu u kojem je uvek bučno“, kazao je Cindi.

On je kazao da se nada da će im vlasti Evropske unije ipak dozvoliti ulazak i da će im dati boravišne dozvole.

Majka male Vide Nesrin je također kazala da joj je teško da brine o detetu u tako teškim uslovima i da joj nedostaje dom u Iraku, ali da ne želi tamo da se vraća.

„Svi u kampu vole malu Vidu i cela porodica mi pomaže da se brinem o njoj. Želimo što pre da dođemo u Nemačku i započnemo novi život“, kazala je Nesrin.

Komentari

Vaš komentar