Korzika postala problem za Makrona uoči izbora, Pariz nudi mogućnost autonomije

Svet 18. mar. 202209:326 komentara
Podeli:
Izvor: Pixabay/Simon

Uoči francuskih predsedničkih izbora u aprilu, nastojeći da smiri nasilne proteste na Korzici, vlada u Parizu ponudila je mogućnost autonomije svojoj pokrajini na Sredozemnom moru.

Dok su korzikanski lideri sa oprezom pozdravili potez Emanuela Makrona, njegovi rivali tvrde da je reč o kapitulaciji i kršenju drevnog francuskog principa unitarne države, pišu svetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Pročitajte još

Pariz bi mogao da ponudi „autonomiju“ Korzici, saopštila je francuska vlada, sugerišući da bi država možda bila voljna da olabavi svoj istorijski, centralizovani stisak nad tim mediteranskim ostrvom, gde nastoji da smiri višednevne nasilne proteste, piše Gardijan.

"Spremni smo da idemo sve do autonomije – izvolite, reč je izgovorena", rekao je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanan, uoči ovonedeljne posete ostrvu, koja je usledila nakon nemira u kojima je povređeno više od 100 ljudi, a javne zgrade i policija gađane eksplozivnim napravama domaće izrade.

Uz napomenu da su protesti na ostrvu stvorili veliku krizu vlade samo nekoliko nedelja pre predsjedničkih izbora u aprilu, Gardijan ističe da je ovo prvi put da je ministar u francuskoj vladi predložio autonomiju Korzici, ostrvu sa 330.000 stanovnika koje se nalazi bliže Italiji nego kontinentalnoj Francuskoj.

Rodno mesto Napoleona Bonaparte je deo Francuske od 18. veka i dok su njen status i pozivi na veću nezavisnost dugo uznemiravali Pariz, francuski predsednici su, dodaje list, te pozive gurali pod tepih. Smatra se da ni Makron, tokom svog mandata od 2018. godine, nije uspeo da pomeri pitanje reforme statusa ostrva, što je dodatno frustriralo autonomaše i korzikanske nacionaliste.

Pariz nije izneo detalje predloga o autonomiji ali bi, ukazuje Gardijan, rasprava mogla da ispita autonomni status u kojem Korzika preuzima određena zakonodavna ovlašćenja, kao što su oporezivanje, lokalni ekonomski razvoj i stambena pitanja na ostrvu, poznatom po velikom broju vikendica čiji vlasnici nisu Korzikanci.

Korzikanski lideri ostali su oprezni, napominjući da moraju da postoje čvrsti predlozi za razgovore. Ostrvu će biti potrebni "snažni signali pre nego što poveruje da će doći do promene", rekla je predsednica regionalnog parlamenta Marija-Antoaneta Mopertui.

"Nemamo mnogo nade. Ne razumemo kako ministar može da dođe ovde i daje predloge, iako ne zna da li će i dalje biti ministar za manje od mesec dana", rekao je Luk Bernardini iz korzikanske nacionalističke grupe Kor in fronte (Core in Fronte), ističe Rojters.

Darmanan je tokom svoje dvodnevne posete Korzici, u svom obraćanju 16. marta, kazao da će rešavanje statusa ostrva biti prioritet tokom potencijalnog drugog mandata predsednika Makrona koji, dodaje Rojters, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja ima najviše šanse da pobedi na izborima sledećeg meseca.

Sve manje strpljenja Korzikanaca

Poseta ministra unutrašnjih poslova usledila je nakon izbijanja nasilja na protestima ovog meseca, izazvanim premlaćivanjem korzikanskog zatvorenika Ivana Kolone, koji je osuđen za ubistvo visokog ostrvskog zvaničnika Kloda Erinjaka 1998. godine, ističe francuski televizijski kanal France 24.

Darmanan je rekao da je osuđenog ubicu napao jedan zatvorenik džihadista, navodno zbog "blasfemičnih" komentara u njihovom zatvoru u Arlu, na jugu Francuske. On je napad, nakon kojeg je Kolona ostao u komi, opisao kao "očigledni teroristički čin".

Međutim, korzikanski nacionalisti su okrivili francusku državu za napad na Kolona, kojeg mnogi smatraju herojem borbe za nezavisnost, nakon što je bio u bekstvu 1.503 dana dok se krio u šikarama Korzike. Oni ukazuju na dugogodišnje odbijanje francuske države da prebaci Kolona i njegove saučesnike u zatvor na Korzici, bliže njihovim porodicama.

Tokom protekle dve nedelje, ističe France 24, demonstranti su gađali zgrade vlade i francuske simbole, uključujući nacionalnu zastavu. Tužioci su saopštili da su tokom sukoba u gradu Bastiji, samo u nedelju 13. marta, povređene najmanje 102 osobe, od kojih 77 policajaca.

Vlada je pokušala da smiri gnev ukidanjem statusa "posebnog zatvorenika" Koloni i dvojici njegovih saučesnika, koji im je zabranjivao da budu prebačeni u zatvor na Korzici. Međutim, ističe francuski televizijski kanal, taj potez nije uspeo da umiri demonstrante, koji su zakasnelu odluku doživeli kao dodatnu uvredu.

Osim povratka korzikanskih zatvorenika, nacionalisti dugo traže veća ovlašćenja za ostrvo i priznavanje korzikanskog kao službenog jezika. Takvi zahtevi ostaju veoma osetljivi u Francuskoj, gde političari rutinski ističu potrebu da zaštite jedinstvo i nacionalni identitet zemlje, dok stručnjaci upozoravaju da je usred rastuće frustracije zbog nedostatka napretka, strpljenje Korzikanaca sve manje.

Osude Makronovih protivnika

Dok je potez Pariza, kojim je Korzici ponuđena mogućnost autonomije, sa oprezom pozdravio predsednik ostrvskog veća Žil Simeoni, rekavši da ustupak otvara "perspektive koje treba učvrstiti", rivali Makrona na izborima optužuju ga za kapitulaciju i kršenje drevnog francuskog principa unitarne države, ukazuje Tajms.

Marin Le Pen, predsednička kandidatkinja ekstremne desnice, rekla je da Makron šalje "katastrofalnu poruku" popuštajući izgrednicima koji podržavaju ubicu jednog prefekta države.

Valeri Pekres, kandidatkinja konzervativnih republikanaca, rekla je da predsednik "popušta nasilju", dok je, ističe Tajms, na levoj strani, An Idalgo, kandidatkinja socijalista i gradonačelnica Pariza, kazala da je Makronova ponuda izborni trik da se pridobije naklonost Korzike.

Simeoni, koji je izabran za predsednika ostrvskog veća 2015. godine, jedan je iz nove generacije umerenih nacionalističkih lidera na Korzici koji traže autonomiju kao realno rešenje za nevolje ekonomski problematičnog ostrva, koje u velikoj meri zavisi od finansija iz Pariza. Uoči sastanka sa Darmananom, on je rekao da Korzika ne traži ništa više od autonomnog statusa, koji je "obično pravo za mnoge evropske regione, a posebno za sva glavna ostrva u Sredozemnom moru".

Ipak, ukazuje Tajms na ocene analitičara, pokreti za davanje novih ovlašćenja mogli bi da otvore put zahtevima za poseban tretman Bretonaca, Baskijaca i nacionalistički orijentisanih građana iz drugih francuskih regiona.

Identitet Francuske kao nacije kroz vekove je iskovan uspehom vladara u forsiranju uniformnosti među provincijama i kneževinama dok su, dodaje londonski list, lokalni parlamenti ukinuti i nametnuta je odanost Parizu.

Bivši predsednik Fransoa Miteran dao je skromna ovlašćenja regionalnim većima osamdesetih, kada je i Korzika dobila sopstvenu skupštinu i ograničenu izvršnu vlast. Uprkos tome, naglašava Tajms, Francuska ostaje jedna od najcentralizovanijih država na svetu.

Komentari

Vaš komentar