Komentari u EU: Cilj budućeg šefa CIA da se obnovom iznutra ojača uloga SAD

Svet 14. jan. 202107:40 > 07:42
Podeli:
Vilijam Barns
Izvor: Tanjug / AP, Bilal Hussein

Budući šef CIA Vilijam Barns, savršeno se uklapa u viđenje nove vlasti u Vašingtonu da SAD najpre treba obnoviti, oporaviti ekonomski, socijalno i politički, demokratski da bi mogla povratiti vodeći upliv i ulogu u svetu, ali nepoznanice oko suštine novog savezništva s Evropom još postoje.

To ocenjuju evropski analitički centar „Maršalovog fonda“ i drugi politički komentatori i mediji koji očekuju „povratak poverenja“ i poboljšanje odnosa Vašingtona i Evropske unije.

povezane vesti

Oni kažu da su neki Barnsovi stavovi jasni, poput uverenja da „u času kad se svetki poredak urušava, SAD moraju ponovo osmisliti i izgraditi svoju ulogu u svetu“.

Ali, postavljaju i pitanja da li, pored klimatskih promena, demokratskih vrednosti, digitalizacije, može doći i do bitnijeg sređivanja trgovinskih neslaganja ili razumevanja nove vlade s one strane Atlantika takođe za izgradnju evropskog strategijskog suvereniteta, jačanje evropske odbrane i za ključna ne uvek podudarna viđenja spoljne politike, uključujući i Balkan.

Nije jasno zasad, kako se navodi, hoće li neminovno snažno okretanje nove administracije SAD domaćih gorućim ekonomskim, socijalnim i pitanjima epidemije koronavirusa, kao i krajnja podeljenost američkog društva, uticati i na odnose s Evropom, primećuje britanski institute „Oksford analitika“.

Otud je na veliko zanimanje u EU naišao odabir ključnih ljudi, uključujući Bernsa za čelnika CIA, u timu novoizabranog američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Prve ocene su da i Barns pripada kadrovima iz doba američkog predsednika Baraka Obame.Takodje da je on dugogodišnji, veoma iskusan visoki diplomata koji treba da prvenstveno ponovo izgradi veze CIA i Bele kuće, teško poremećene tokom vlasti odlazećeg predsednika Donalda Trampa, i da povrati saradnju s Kongresom, Stejt departmentom i Pentagonom.

„Barns je tanani znalac obaveštajnog zanata“, ističe se u komentarima. Bio je, pored ostalog, zamenik šefa Stejt departmenta, sarađivao svojevremeno tesno sa šefom CIA Džordžom Tenetom, bio američki ambasador u Moskvi i Jordanu, govori ruski, arapski i francuski.

Pritom su na umu analitičara i nedavni Barnsovi pogledi i strategijsko viđenje unutrašnjopolitičkih prilika u SAD i da je „opala američka uloga u svetu“, dok „živimo u času koji po krhkosti i geopolitičkim i tehnološkim previranjima liči na doba uoči Prvog svetskog rata koje je dovelo do dva globalna vojna sukoba dok državnici konačno nisu shvatili razmere svih izazova“.

Kao i za budućeg šefa Stejt departmenta, Tonija Blinkena, i nacionalnog savetnika za bezbednost, Džeka Salivena, i Barnsu je Kina glavni suparnik „čiji uspon ne možemo da zauzdamo“, a s Rusijom se mora ići na očuvanje sporazuma o nuklearnom naoružanju.

„Evropa je uhvaćena u klješta između agresivne Kine, Rusije koja bi da povrati uticaj, Amerike koja luta, i kvarova na evropskoj sopstvenoj političkoj mašini, u čemu je jako zabrinjavajući i ‘Bregzit'“, rekao je Barns. Kako je naveo, „odnosi dve strane Atlantika sve više tonu u glib: SAD gledaju na Evropu tako što traže da učini više, a kaže manje, dok Evropa strahuje da će postati trava na kojoj se tuku slonovi velikih sila“.

Budući čelnik američke obaveštajne službe predočava da „dok je trijumfalizam globalizacije daleko iza nas, društva se bore sa sve većim nejednakostima i merkantilističkim nagonima i kretanjima“.

„Demokratija je u uzmaku već više od decenije“, upozorio je Barns, „razumevanje građana i vlasti je gadno zategnuto, medjunarodne organizacije pucaju, paralisane prevelikom birokratijom, premalim ulaganjima i snažnim rivalstvom najmoćnijih sila“.

Barns naglašava da američka spoljna politika mora dobiti potporu od unutrašnje obnove – demokratske, ekonomske, društvene, i ukazuje na to da je „blagostanje američke srednje klase ranije bilo pokretačka snaga naše spoljne politike“.

„U Americi moramo podstaći privredni rast koji će smanjiti jaz u prihodima i zdravstvenoj zaštiti, od suštinske važnosti je da prvenstvo moraju imati potrebe američkih radnika u odnosu na profit korporacija…Vlasti moraju daleko više učiniti da trgovina i investicije odgovore tim zahtevima“, zaključuje budući šef CIA.

Komentari

Vaš komentar