Koje nuklearno oružje bi Putin mogao da upotrebi protiv Ukrajine?

Svet 05. okt 202220:5550 komentara
Izvor: Shutterstock

Dok traži načine kako da spasi što se spasiti da u svojoj invaziji na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin pojačao je pretnje upotrebom nuklearnog oružja u krizi koju nazivaju najvećom nuklearnom pretnjom globalnoj bezbednosti od Kubanske krize 1962. godine.

Prošle nedelje, Putin je izjavio da će koristiti “sva sredstva na raspolaganju” da bi zaštitio Rusiju nakon što je jednostrano proglasio četiri ukrajinske provincije delom Rusije. SAD je “stvorio presedan” kada je bacio dve atomske bombe na Japan 1945, dodao je Putin.

Tokom vikenda, čečenski vođa i Putinov lojalista Ramzan Kadirov predložio je Putinu da razmisli o upotrebi nuklearnog oružja “slabije detonacijske moći” u Ukrajini, piše Financial Times.

POVEZANE VESTI

Ipak, taj predog u ponedeljak je Kremlj odbacio. Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je da “nema drugih opcija” nego koristiti nuklearno oružje u skladu s ruskom vojnom doktrinom, koja dopušta upotrebu takvog oružja ako je Rusija na isti način napadnuta prva ili ako je u opasnosti samo postojanje države.

Zapadni zvaničnici i vojni stručnjaci veruju da je rizik da će Putin narediti lansiranje nuklearnog oružja mali. Ipak, dok ruske snage doživljavaju poraze na jugoistoku Ukrajine, oni takođe priznaju da taj rizik raste.

Šta treba znati o nuklearnom oružju koje bi Putin mogao da upotrebi?

Taktičko ili strateško nuklearno oružje

U Kubanskoj krizi govorilo se o „strateškom“ nuklearnom oružju, koje je dovoljno moćno da s lica Zemlje izbriše čitave gradove, hiljadama kilometara udaljene od bojišta. U Ukrajini govorimo o manjem, takozvanom taktičkom nuklearnom oružju.

Te manje nuklearne bojeve glave namenjene su upotrebi na frontu i mogu uništiti mete na tačno određenom području. Čak i onda, mnogo tih bojevih glava moćnije je od atomske bombe koju je SAD bacio na Hirošimu, a koja je imala eksplozivnu moć podjednaku kao 20 kilotona TNT-a.

“Takozvani taktički nuklearni projektili za korišćenje na bojištima generalno imaju eksplozivnu moć između jedne i 50 kilotona TNT-a… oni mogu uništiti područja površine nešto preko tri kilometra kvadratna“, izjavio je za BBC general Ser Ričard Barons, bivši glavni zapovednik britanskih združenih snaga.

SAD i SSSR u prošlosti su gomilale masovne zalihe takvog oružja. Nakon završetka Hladnog rata, SAD se rešio gotovo svih bojevih glava i sada ih ima tek 230. To su učinili uvereni da “sve učinkovitije konvencionalno oružje može postići još i bolji učinak”, kako je navedeno u analizi iz 1989, koju je objavio Bilten nuklearnih naučnika.

Rusija je pak zadržala oko 2.000 taktičkih nuklearnih bojevih glava. One se mogu postaviti na različite sisteme za lansiranje konvencionalnih eksploziva, kao što su balističke ili krstareće rakete, i mogu biti lansirane s kopna ili s mora.

Kako bi takvo oružje moglo biti lansirano?

Stručnjaci kažu da postoje tri načina da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje.

Prvi je demonstrativni napad – nuklearni udar bez žrtava. Tu bi mogla biti reč o detonaciji pod zemljom ili iznad Crnog mora, negde visoko u vazduhu nad Ukrajinom ili na nenaseljenom području kao što je Zmijsko ostrvo.

Elektromagnetski puls udara spržio bi nezaštićenu elektronsku opremu, a radioaktivno raspršenje, iako masovno u početku, unutar 48 sati smanjilo bi se na otprilike jedan posto inicijalnog radioktivnog udara. Većina radioaktivne prašine pala bi na zemlju unutar 24 sata od udara i mogla bi predstavljati ekstremnu biološku opasnost. Druge čestice raspršio bi vetar, a one bi na zemlju pale u malim koncentracijama.

Čak i demonstrativni napad započeo bi “lestvicu eskalacije” i podigao izglede za ruski napad na neki veliki grad. Verovatno bi izazvao i osudu celog sveta, a ne bi doneo nikakav napredak u vojnom smislu, što bi Ruse učinilo “izoliranijima u svetu nego ikada dosad”, kao što je rekao predsednik SAD Džozef Bajden u intervjuu iz septembra.

Efekti takve demonstracije takođe bi ostali nejasni – s jedne strane, ona bi pokazala da je Rusija spremna da prekrši tabu o upotrebi nuklearnog oružja, ali da je svejedno još uvek oprezna oko iskorišćavanja njegove pune moći.

To je jedan razlog iz kojeg je SAD 1945. odlučio da neće izvesti demonstraciju, već baciti bombu na Hirošimu, kaže Ser Lorens Fridman, profesor emeritus ratnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Druga mogućnost je napad na neku vojnu metu u Ukrajini ili ključnu infrastrukturu – na primer, na nuklearnu elektranu Zaporožje.

Ostaje otvoreno koliko bi takav napad bio koristan. Ukrajinske oružane snage vrlo su raspršene, a studije američke vojske pokazale su da bi bojeva glava eksplozivne moći jedne kilotone TNT-a morala detonirati oko 90 metara od tenka da bi proizvela ozbiljnu štetu.

Neki stručnjaci kažu da nema previše smisla da Rusija napada mete na bojištima u provincijama koje sada smatra svojim teritorijem. Ruska vojska takođe bi bila izložena posledičnoj radijaciji.

Treći i ujedno najopasniji potez bio bi napad na neku članicu NATO saveza, što uključuje i SAD – kako kaže Dmitrij Trenin, bivši lider ruskog „trusta mozgova“ Carnegie Moscow centra.

U prošlonedeljnom intervjuu na državnoj televiziji, Trenin je izjavio da Rusija mora pokazati da misli ozbiljno po pitanju nuklearnog napada na SAD kako bi odvraćanje bilo efektivno. Dodao je da je Zapad pogrešno procenio da bi Putin na poraze na frontu odgovorio nuklearnim napadom samo u Ukrajini.

“Potpuno je moguće da bi napad bio usmeren ne na područje bitke, već na metu određene udaljenosti“, rekao je tada Trenin.

Teško je predvideti kako bi Zapad reagovao na napad na neku članicu NATO-a. Bio bi aktiviran Članak 5, koji poziva na kolektivnu odbranu drugih NATO članica. Moskva bi reskirala katastrofalan uzvratni napad od SAD-a.

Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za unutrašnju bezbednost, prošlog meseca je rekao da bi bilo kakvo korišćenje nuklearnog oružja od strane Rusije imalo “katastrofalne posledice”, ali nije konkretno naveo kakve bi one bile.

Takođe je rekao da su SAD u privatnim razgovorima s Moskvom “vrlo jasno” navele da bi Zapad u tom slučaju reagovao. U nedelju, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je da bi Rusija snosila “teške posledice” za takav napad.

One bi mogle uključivati konvencionalni napad koji bi uništio kompletnu rusku flotu na Crnom moru, izjavio je u nedelju direktor CIA u penziji, general Dejvid Petraeus.

Ipak, zapadni zvaničnici većinom su se zadržali na nedefinisanim pretnjama odmazdom, čak i ako Putin upotrebi ovo oružje u Ukrajini, koja nije članica NATO-a.

Komentari

Vaš komentar