Ko će naslediti Merkel – izbori neizvesni, postizborni savezi još neizvesniji

Svet 25. sep. 202108:251 komentar
Podeli:
Angela Merkel
Izvor: REUTERS/Michaela Rehle

Oko 60,4 miliona Nemaca u nedelju, 26. septembra ima mogućnost da na saveznim izborima odluči o budućem sastavu parlamenta i posredno i o budućem kancelaru, koji će naslediti Angelu Merkel. Savezna izborna komisija odobrila je kandidaturu ukupno 54 partije, ali će na izbore izaći 47 partija. Takmiči se 6.211 kandidata, među kojima 2.024 žene.

Ipak, ogromna većina partija nema gotovo nikakve šanse da pređe izborni prag i udje u budući parlament, piše Euraktiv Srbija.

Očekuje se da će glavnu borbu voditi konzervativni demohrišćani (CDU i CSU) i socijaldemokrate (SPD), koji trenutno zajedno čine veliku crno-crvenu koaliciju, i opozicioni Zeleni. Te tri stranke su i jedine koje su, nadajući se pobedi, zvanično istakle svoje kandidate za kancelara.

Povezane vesti

Pored njih, u Bundestag će verovatno ući i partije koje i sada imaju poslanike – liberali (FDP), ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) i partija Levica.

Izvesne šanse analitičari daju i partiji Slobodni birači, koja na izborima figurira kao mala stranka, iako ima poslanike u parlamentima nekoliko nemačkih saveznih pokrajina, a u Bavarskoj učestvuje i u pokrajinskoj vladi.

Sestrinske partije Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalne unija (CSU) istakle su kao kandidata za kancelara premijera najmnogoljudine pokrajine Severne Rajne Vestfalije Armina Lašeta, socijaldemokrate su se odlučile za dosadašnjeg vicekancelara i ministra finansija Olafa Šolca, a kandidatkinja Zelenih je kopredsednica stranke Analena Berbok.

Ankete koje su rađene tokom predizborne kampanje daju prednost SPD. Tako socijaldemokrate prema najnovijem istraživanju instituta za ispitivanje javnog mnjenja Kantar, imaju podršku 25 odsto birača, demohrišćani su na 21 odsto a Zeleni na 16.

Alternativa za Nemačku (AfD) je prema toj anketi, objavljenoj 23. septembra, na 11 odsto, Levica ima 7 odsto, dok su liberali (FDP) na 11 odsto.

Proteklih nedelja SPD je u brojnim ispitivanjima javnog mnjenja bila jasno ispred demohrišćana, koji su u više navrata zabeležili istorijski nisku podršku ispitanih gradjana.

Još gore od demohrišćana, u anketama je prolazio njihov kandidat Armin Lašet, koji je zaostajao nekoliko procenata i za kandidatkinjom ekologa Analenom Berbok.

S druge strane, socijaldemokrate su svoj višegodišnji ne baš visok rejting uspele da poprave uglavnom zahvaljujući Olafu Šolcu, kojeg su gradjani proglasili i pobednikom sva tri televizijska sučeljavanja troje kandidata.

Prema rezultatima anketa, na mesto kancelara matematički bi mogli da pretenduju CDU i SPD, ali ne i Zeleni.

Neizvesnosti izbora doprinosi i to što je u dosadašnjim anketama velik broj gradjana, znatno više nego uoči izbora 2017. godine, rekao da su neodlučni ili da neće glasati.

U anketi agencije YouGov od 23. septembra, na pitanje „da li ste doneli konačnu odluku kako ćete glasati na parlamentarnim izborima“, 74 odsto gradjana je odgovorilo potvrdno. Za koga će glasati još nije odlučilo 15 odsto anketiranih, devet odsto nije odgovorilo, dok je jedan odsto anketiranih reklo da ne zna.

Medjutim, ni birači koji znaju za koga će glasati ne znaju sa sigurnošću šta će biti sa njihovi glasom jer će za formiranje parlamentarne većine biti potrebno stvaranje postizbornihi partijskih saveza, a tu su pored nekoliko verovatnih koalicionih scenarija, moguća i iznenađenja.

Broj mogućih koalicija je velik. Za pristalice Šolca ili Lašeta stvar je jasna – svaki glas za socijaldemokrate ili demohrišćane dovodi njihovog kandidata korak bliže funkciji kancelara.

Ostaje pitanje u kakvom bi savezu Šolc ili Lašet mogli da vladaju i u kojoj meri birači Zelenih ili FDP mogu da budu sigurni na koju će se stranu njihove partije okrenuti.

Ukoliko ne dodje ponovo do formiranja velike crno-crvene koalicije CDU i SPD, što u ovom trenutku obe stranke isključuju, postoje tri koalicije čije je formiranje za analitičare najizglednije.

Prva je takozvana „semafor“ koalicija SPD, Zelenih i liberala, kod koje glavnu prepreku predstavlja to što liberali ipak preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.

Koalicija koju mnogi smatraju najvećom šansom Armina Lašeta da se domogne funkcije kancelara bio bi savez sa Zelenima i liberalima. Za tu koaliciju, koja je zbog boja crno-zeleno-žuto kolokvijalno prozvana Jamajka, najveća je prepreka jaz koji izmedju demohrišćana i Zelenih postoji u budžetskoj i finansijskoj politici.

I konačno, u obzir dolazi i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i levičarske stranke Levica, ali su za nju najveća prepreka ozbiljne razlike u vidjenju nemačke spoljne politike, pošto se Levica, koju mnogi u Nemačkoj smatraju krajnje levom strankom, zalaže za okončanje svih misija nemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO.

Olaf Šolc je u više navrata naglasio da bilo kakvo učešće u vladi čija bi okosnica bile socijaldemokrate, podrazumeva privrženost NATO i vrednostima EU.

Komentari

Vaš komentar