Sicilijanska mafija je pre 30 godina ubila sudiju Đovanija Falkonea bombom toliko snažnom, da su detonaciju zabeležili naučnici koji prate vulkanske potrese u Etni na drugoj strani ostrva.
Eksplozija, koja je u 17:56h 23. maja 1992. godine raznela deo auto-puta pokraj Palerma, izazvala je šok u celoj Italiji. Bila je, međutim, i početak pada mafije.
Povezane vesti
Ubijeni su antimafijaški sudija Falkone, njegova supruga i tri člana policijske pratnje.
Mafija je u tunel na auto-putu, koji povezuje aerodrom sa centrom Palerma, stavila skejtbord sa 500 kilograma TNT i amonijum nitrata.
Falkone se u belom Fiatu Cromi iz Rima vozio kući za vikend.
Dok je sudija u konvoju sa tri automobila prolazio kroz tunel, mafijaš nadimka „Svinja“ je sa izvidnice na brdu iznad tunela pritisnuo daljinski upravljač, koji je aktivirao bombu.
Eksplozija je raznela asfalt, tela i metal, a auto na čelu konvoja odleteo je nekoliko stotina metara.
Trojica policajaca iz prvog automobila umrla su na licu mesta.
U drugom vozilu su poginuli Falkone, koji je bio za volanom i njegova supruga na suvozačkom mestu.
Falkoneov vozač, koji je tada bio na zadnjem sedištu, je preživio, kao i trojica agenata iz poslednjeg automobila.
Na mestu nesreće danas se nalazi „vrt sećanja“. Maslinovo ulje iz tog vrta se koristi u sicilijanskim crkvama za pomazanje dece tokom krštenja.
Mafijaški masakr
Falkone je bio stvarna pretnja Koza Nostri, organizovanoj kriminalnoj grupi koju je proslavila trilogija Kum i koja se hvalila pristupom najvišim nivoima italijanske moći.
Upravo je on prikupio dokaze prvih mafijaških doušnika za revolucionarno suđenje, u kojem su 1987. godine osuđene stotine mafijaša.
U vreme suđenja je bio na čelu Odeljenja za kriminal Ministarstva pravosuđa u Rimu i radio je na setu antimafijaških zakona.
Njegovo ubistvo je naciju diglo na noge. Dnevne novine Republika su dan nakon napada slikom brkatog sudije na naslovnici osudile „mafijaški masakr“, a na ulicama Palerma je protestovalo na hiljade ljudi.
Sve oči bile su uperene u drugog antimafijaškog sudiju Paola Borselina, Falkoneovog bliskog prijatelja i kolege, koji je početkom jula te godine kazao da ga „direktna opasnost“ u kojoj se našao neće odvratiti od obavljanja posla.
Samo 57 dana nakon svog prijatelja, Borselino je takođe ubijen u napadu autobombom, uz pet članova policijske pratnje. Preživeo je samo njegov vozač.
Država je zbog izliva javnog besa krenula u lov na šefa Koza Nostre Salvatorea (Totoa) Rinu, koji je tokom dvadesetogodišnje vladavine terora bio upleten u više desetina ubistava.
Rina je uhapšen 15. februara 1993. u automobilu u Palermu.
Istina?
Ubistva Falkonea i Borselina „dugoročno su bila vrlo loš potez za Koza Nostru, čije je vođstvo bilo obezglavljeno hapšenjima i priznanjima doušnika“, kazao je za AFP Vinćenco Ceruzo, autor nekoliko knjiga o mafiji.
Na desetine ljudi je bilo osuđeno za učestvovanje u ovim ubistvima.
Ali, Roberto di Bela, danas mafijaški sudija u maloletničkom sudu u Kataniji na Siciliji, kazao je da „još uvek ima nejasnih elemenata, iako je većina učesnika osuđena“.
Preživeli smatraju da još uvek nedostaju neki delovi slagalice i podsećaju na Falkoneovo uverenje da „postoje veze Koza Nostre sa mračnim centrima moći“.
„Još uvek ne znamo istinu o tome ko je stvarno naručio ubistvo Đovanija Falkonea, jer ne verujem da bi neobrazovani ljudi poput Totoa Rine mogli da isplaniraju toliko sofisticiran napad poput onog u Kapačiju“, izjavio je u dokumentarcu Anđelo Korbo, jedan od preživelih telohranitelja.
Tvrdi da nije jedini koji veruje da su među mafijašima bili i „ljudi u odelima i kravatama“.
Međutim, istraga o mogućim „tajnim dirigentima“ napada u Kapači odbačena je 2013. godine.
„Ne postoje dokazi o pomoći spolja. Nema sumnje da je za napade kriva mafija“, smatra autor Ceruzo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare