Gosti N1: Sukob Izrael-Palestina oko teritorija, religija se samo nakalemila

Svet 14. maj. 202110:58 > 11:0712 komentara
Podeli:

Sukobi između Izraelaca i Palestinaca neće skoro prestati, jer je situacija veoma komplikovana i istorijski seže mnogo godina unazad, kažu gosti N1. Spoljnopolitički analitičar, stručnjak za Bliski istok, Mirko Dautović kaže da se ovaj i drugi konflikti uglavnom vode zbog teritorija, a da religija samo služi da se tome da viši smisao, da se dobije priča o nadzemaljskim pravima. S tim se slaže politikolog religije Marko Veković i dodaje "Ona se nakalemi, ali kada je nakalemite, onda situacija dobija drugu dimenziju".

POVEZANE VESTI

Peti dan od eskalacije u pojasu Gaze napadi ne prestaju – Palestinci iz Gaze ispaljuju rakete na Izrael koji uzvraća zračnim udarima i artiljerijom i nastavlja sa mobilizacijom svojih snaga uz granicu. Nakon što su stigli izveštaji o ulasku izraelske vojske u pojas Gaze, ubrzo je usledio i demanti i tvrdnja da u Gazu nisu ušli. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu kaže da Hamas plaća visoku cenu u Pojasu Gaze i da će operacija trajati koliko god je potrebno.

„Izrael je spreman i za kopnenu invaziju, to je najspremnija vojska na svetu. Mislim da su se predomislili u nekom trenutku, da li iz diplomatskih ili taktičkih razloga, ali mislim da je pre o tome reč, nego da je izraelska armija nešto unutar sebe pogrešno iskomunicirala“, kazao je Dautović.

O tome otkud sad ovi novi, ozbiljni sukobi, kaže da postoje dva razloga.

„Jedan je unutrašnji, a drugi spoljnopolitički. Na unutrašnjem planu, to su političke nestabilnosti i u Izraelu i u Palestini. Izrael mislim, treći put je imao izbore, nemamo pobednika još, Natanjahu ostaje na vlasti ali je izgubio mandat za sastavljanje vlade. U neizvesnosti je ko će dalje da vodi zemlju, Netanjahu zna da iskoristi nestabilnost, naročito bezbednosnu, u svoju korist. A u Palestini takođe predstoje izbori, Hamas i Fatah se bore za to ko će da ostvari premoć. Ali postoji i omraženost među mladim Palestincima, koji ne vole političare i ne veruju im“, objašnjava Dautović.

Pojedini smatraju da se Hamas sveti lideru Fataha Mahmutu Abasu zbog odlaganje izbora u Palestini.

„Ne sveti se, koliko je u pitanju pozicioniranje, da Hamas ispadne kao neko ko štiti palestinske interese. Sam Fatah je nemoćan da bilo šta uradi. Palestinci su inače očajni, šta god da urade, ne urodi plodom, tako da nemaju više opcija, pogotovo kada im se otima imovina, nego da reaguju nasiljem, jer vide da niko ne može da im pomogne“, dodaje Dautović.

Na pitanje postoje li razlike u metama koje gađaju Palestinci i Izrael, Dautović navodi da je to poznata stvar.

„Hamas lansira rakete sa urbanih teritorija, i tu nema inovacija, Izrael onda gađa tačke s kojih je lansirano, i imamo onda civilne žrtve. To je cinična igra obe strane u kojoj su palestinski civili samo brojke koje služe za propagandu“, izjavio je Dautović.

Kaže i da je izraelska vojska znatno nadmoćnija, a da Hamas koristi takozvane grad-rakete.

„To su Hamasove grad-rakete. Šteta jeste napravljena, ali je Izrael vojno nadmoćniji, video sam brojku od 2.000 ispaljenih raketa, a izraelska gvozdena kupola obara veliki broj tih raketa. Ali, nije prijatno živeti u Aškelonu i u oblastima Pojasa Gaze“, dodaje.

U Gazi je šteta ogromna, palestinski civili, za raliku od izraelskih, nemaju skloništa u koja mogu da pobegnu, navodi Dautović.

Sukob je etnički, nacionalni i istorijski

Objašnjavajući koliko je komplikovan odnos između Izraelaca i Palestinaca, Marko Veković kaže:

„Na studijama političkih nauke u SAD, studenti imaju zadatke da pišu eseje, ali na univerzitetima postoji jedno pravilo, a to je da ne birate teme koje se tiču izraelskih sukoba na Bliskom istoku, jer je to zaista komplikovano pitanje“, kazao je.

O tome zašto postoji sukob između Izraela i Arapa, ocenjuje: to je etnički sukob, nacionalni, istorijski sukob i najvažniji odgovor – sukob oko teritorija.

„U istoriji imamo jedan faktor koji je konstanta preko 2.000 godina, a to je religija. Paskal je bio u pravu kada je rekao da su ljudi koji su u verskim zanosima, spremni da urade najbolje stvari na svetu, ali istovremeno i najgore. A istraživanja pokazuju da sukobi u kojima je uključen verski element dugo traju, a velika je verovatnoća i da će se ponoviti u budućnosti i da strada veliki broj civila. Kao što vidimo u izraelsko-palestinskim sukobima, a videli smo to i kod nas“, rekao je Veković.

Jerusalim je, prema njegovim rečima, važan grad za sve religije i odatle sukob.

„Islamski svet je izdeljen na više nivoa unutar sebe, ali ono što veže ceo arapski svet, to je Al-Aksa džamija. Jerusalim je sveti grad za hrišćane, jevreje i muslimane, a da u samom Jerusalimu imate sukob oko Brda hrama… S namerom se tako zove, jer je na njemu bio sagrađen Solomonov hram, on je srušen i Jevreji su oterani iz Palestine 132. godine nove ere. Ali 621. godine, u jednom suštinski važnom događaju za islam, kada Muhamed na svom krilatom konju se uzdiže na nebo, muslimani su izgradili džamiju Al-Aksa, i to je treće sveto mesto islama“, pojašnjava Veković.

A ta džamija se nalazi na mestu gde je nekada bio Solomonov hram.

„I iako je islamski svet izdeljen po hiljadu stvari, to je tačka spajanja oko koje se svi slažu, i verovatno ključna tačka razdora između Izraela i Arapa koja se preliva na ceo svet“, zaključila je Veković.

Komentari

Vaš komentar