Gosti N1 o Ukrajini: Postavljene crvene linije, šta je s međunarodnim pravom

Svet 22. feb. 202222:13 > 23. feb. 2022 08:4725 komentara
Podeli:
Izvor: REUTERS/Christian Mang

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je priznanje dve separatističke republike na istoku Ukrajine. Za sada je najozbiljnije reagovala Nemačka, blokadom Severnog toka 2. I dalje nije poznato da li će ove nedelje biti održani razgovori predsednika SAD Džozefa Bajdena i Putina koji su dogovoreni ranije. Novinar i diplomata Dragan Bisenić kaže da bi najbolje bilo ako bi sve strane prihvatile diplomatski dijalog, dok asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić dodaje da tek treba videti kako će se ruska vojska ponašati na terenu.

Svih 27 članica Evropske unije saglasile su se o početnom setu sankcija protiv ruskih zvaničnika zbog njihovih akcija u Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Iv Le Drijan, a prenosi agencija AP.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da će paket „naštetiti Rusiji i da će mnogo boleti“.

POVEZANE VESTI:

Dragan Bisenić je rekao da su evropske države očekivano reagovale sankcijama, a da je najveća dilema bila kako će Nemačka da postupi i da li će prihvatiti da i Severni tok bude obuhvaćen sankcijama

Podsećamo, nemački kancelar Olaf Šolc kazao je da projekat gasovoda Severni tok 2 ne može da bude sertifikovan posle poslednjih ruskih akcija, odnosno priznavanja otcepljenih Luganske i Donjetske oblasti na istoku Ukrajine, stavivši tako na led ceo proces.

"U Nemačkoj od formiranja nove koalicije postojala je dilema o stavu prema Severnom toku, pošto su se Zeleni i Liberali zalageli za ili preispitavanje ili suspenziju, jedino je SPD bio protiv toga, sasvim je logično da je Šolc bio pod pritiskom. Što se tiče Velike Britanije, od izlaska iz EU prestala je da deluje kao jedinstveni spoljnopolitički blok, ali to ne znači da neće pooštriti sankcije, verovatno će pratiti SAD. Ni snankcije koje je uvela Amerika nisu prevelika eskalacija, uglavnom se odnose na zabranu trgovine sa Donjeckom i Luganskom", kaže Krstić.

On dodaje da treba videti kako će ruska vojska da se ponaša na terenu, jer najavljuje delovanje kao mirovnu misiju, odnosno kao snage koje treba da očuvaju mir.

"Da li to znači i uspostavljanje vlasti republikja koje oni priznaju na delovima teritorije ukrajinske vojske - ne verujem da će se ići na to, ovo je podizanje uloga, korak da Rusija pokaže da je spremna da ide do kraja ukoliko se ne ispune zahtevi - garancije da se NATO neće širiti na Ukrajinu, etapno bi moglo da se desi da se u narednom koraku ide u kontraofanzivu, a postoje i sledeće faze, eventualni napad na Kijev", dodao je Krstić.

Bisenić je naglasio da se nalazimo na početku opasnog razvoja odnosa između Rusije, NATO, EU i SAD, jer je Rusija nezadovoljna odgovorom koji je dobila na svoj zahtev za garancije da se NATO neće širiti na istok, ali je ostavila mogućnost dijaloga.

Izvor : N1

"Ne vidi se o čemu bi dijalog mogao da se vodi i kuda bi trebalo da dovede, budući da je Putin rekao da je sporazum Minsk 2 mrtav, jer se osam godina razgovara bez napretka. Pitanje je da li je diplomatski proces toliko narušen da će biti prekinut i da se mogu očekivati nepovoljni scenariji ili ostaje mesta za diplomatske napore. Najbolje bi bilo ako bi sve strane prihvatile diplomatski dijalog uz ono na terenu. Po onome kako se stvari razvijaju, čini se da sledi jedna shema eskalacije koja je tipična, odgovor na odgovor. Razmenjivaće se udarci, umesto da se pređe kreativnijom strategijom na mogućnost dijaloga i razgovora. Ako poredimo sa našom situacijom devedesetih, a ima dosta elementata, čak u to vreme kod nas nisu bili prekinuti diplomatski odnosi između strana koje su ratovale. Ovo je pravac koji može da ugrozi evropski sistem bezbednosti", rekao je Bisenić.

Kada je u pitanju međunarodno pravo, Milan Krstić je rekao da je evidentno da velike sile međunarodno pravo koriste instrumentalno i da u situacijama kad im ne odgovara traže druge osnove legitimiteta.

"Često je teško pronaći balans između prava na samoopredeljenje i suvereniteta. Kad vam pravo ne ide u korist pozivate se na istoriju, volju naroda i pokušavate da redefinišete koncept suvereniteta, to su radili na Kosovu, Amerika prevashodno, to sada radi Rusija kada komada Ukrajinu. Međunarodno pravo reguliše mnogo stvari na nivou država koje su male ili srednje. Ako mali nemaju jakog saveznika da ih zaštiti, a Ukrajina je na takvom položaju, međunarodno pravo ne može da pruži adekvatnu zaštitu", smatra Krstić.

Asistent na FPN dodaje da je za Rusiju crvena linija ulazak Ukrajine u NATO, dok je za SAD to napad na NATO teritoriju.

Izvor : N1

"Napad na baltičke države podrazumevao bi uzvratni odgovor. Ovde neće podrazumevati. Jasno su postavljene crvene linije. Da li postoji prostor da se Rusiji daju granice za neutralizaciju Ukrajine. Od devedesetih Rusija smatra širenje NATO-a na istok atakom na bezbednost", kaže Milan Krstić.

Međutim, Bisenić je podsetio da odnos Rusije prema NATO nije bio konstantno neprijateljski, iako su se dovodile u pitanje namere SAD i NATO u širenju na istok.

"Putin je pomenuo da je 2000. razgovarao sa Klintonom da i Rusija postane članica NATO. Klinton je vodio politiku da inkorporira Rusiju u međunarodni poredak. Širenjem i ponašanjem pojedinih novih članica NATO, pogotovo istočnoevropskih koje su imale konfrontirajući stav prema Rusiji, Rusija i NATO su dolazili u poziciju konfrontacije, a posebno od 2005. kada je prihvaćena politika novog razmeštanja nuklearnih raketa u Evropi. Ukrajina je ta tačka koja je poslednja koju je Rusija želela da toleriše, posebno kada je u martu prihvaćena nova strategija bezbednosti Ukrajine. Ukrajina nije bilo koja potencijalna nuklearna zemlja, a vrlo lako bi mogla da postane nuklearna država. Nuklearne zemlje kao što su Rusija i SAD imaju posebnu osteljivost prema pitanju nuklearnog naoružanja. Zato je Ukrajina u ruskim očima, ako bi imala nuklearno naoružanje, bila najveća pretnja. I zato su preduzete diplomatske akcije, posebno pokušaji da se zaustavi širenje NATO. I na američkoj strani je bilo jasnih upozorenja da Ukrajina ne treba da postane članica NATO, jer bi proizvela strahove u Rusiji koji bi se negativno odraziki na odnose SAD i Rusije", rekao je Bisenić.

Novinar Rojtersa iz Donbasa Aleksandar Vasović, trenutno se nalazi u Mariupolju. Kako kaže, sve je mirno i grad normalno funkcioniše.

"U Kijevu je življa aktivnost, Ukrajina preduzima korake da odvrati rusku invaziju na ostatak dve oblasti, pa se može očekivati da eventualno dođe do eksalacije u bliže vreme. Sve zavisi od Rusije i kakva će odluka biti doneta u Kremlju. Mariupolj je veliki grad, u njemu se nalaze dve ogromne čeličane, važna je luka za izvoz čelika i žita, stanovnici se neće lako pomiriti s tim da im dođe ruska vojska, mnogo ljudi je otišlo u teritorijalnu odbranu, uče ih da rukuju oružjem, prvoj pomoći. Ukrajinske trupe su stacionirane na istoku i severu su iskoristile vreme da se pripreme za odbranu", ispričao je Vasović.

Po onome što je rečeno u Moskvi, da se podrazumeva priznanje Donjecka i Luganska u administrativnim granicama, proizilazi pretenzija da i oni delovi koji nisu pod kontrolom dve samoproglašene republike u jednom trenutku dođu pod njihovu kontrolu, rekao je Bisenić.

"To implicira već samo po sebi da je moguć dalji scenario eskalacije. Mariupolj se nalazi na jugu i strateški je važan jer kontroliše puteve i vodovod ka Krimu. Kada je izvršena ankesija Krima, Mariupolj je bio u rukama proruskih snaga koje su se povukle", dodao je.

Mitrović: Rusija ima malo toga da izgubi

Dragana Mitrović iz Centra za studije Azije i Dalekog Istoka Fakulteta političkih nauka smatra da na Zapadu već dugo ne možemo da vidimo poštovanje prema Rusiji niti uvažavanje njenih bezbednosnih strahova.

"Tako da računam da Moskva ima malo toga da izgubi", rekla je ona.

Mitrović navodi da je Rusija našla način da se prilagodi na ranije sankcije, pa je tako nakon njihovog uvođenja postala najveći svetski proizvođač žitarica.

SAD uvoze značajne količine nafte od Rusije, što ih onemogućava da uvedu nove, efektivne sanckije, kazala je Mitrović.

Prema njenim rečima, Moskva je procenila da ima ubedljiv način da natera Zapad da sasluša njene argumente.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da je vojna opcija širih razmera "apsolutno isključena" i da će se otvoriti novi pregovori.

"To će biti dugotrajno natezanje, pre svega zato što se više ne radi samo o Rusiji - o Ukrajini se nije radilo od početka - nego o novoj arhitekturi evropske bezbednosti", rekao je on.

Rekao je da se može povući paralela sa Gruzijom, gde je Rusija bila kritikovana "ali se na kraju ništa nije dogodilo i Rusija je ostvarila svoj interes".

"Sve što se događa se događa po skriptama koja su napisana svojevremeno, i čini mi se da će se tako i završiti", kazao je Jakšić.

Priznanje DNR i LNR i podrška secesionizmu "na jedan veoma agresivan način" je samo još jedna potvrda da Rusi imaju veoma isplanirane korake koje povlače, dodao je.

Kako je kazao, izbegva se rat većih razmera - sukob se lokalizuje na oblast Donbasa - čime se pobijaju "sve optužbe koje slušamo o imanentnoj invaziji koja samo što nije počela".

"Sve to sada negde pada u vodu, ali ostaju argumenti i zahtevi Rusije od kojih ona neće odustati", govori Jakšić.

Ocenjuje da je ruski predsednik Putin "praktično poništio" sporazum poznat kao Minsk 2, dok Mitrović dodaje da Ukrajina nije ispunila gotovo ništa iz tog sporazuma. Kako je kazala, vlast u Kijevu je pod pritiskom sila koje joj navodno pomažu, kao i desničara i oligarha.

Govoreći o energetskoj krizi na koju sukob u Ukrajini utiče, Mitrović ocenjuje da će se tržišta stabilizovati jer visoke cene ne odgovaraju ni Rusiji.

"Očekujem da na proleće dođe do stabilizacije svih ovih tržišta", kazala je.

Jakšić navodi da je u tom smislu najveća "žrtva" Nemačka, koja je odavno pod pritiskom američkog predsednika Bajdena da odustane od Severnog toka 2.

"Nemačka je tu na velikom gubitku, naravno i Rusija koja neće izvoziti velike količine u Nemačku", kazao je Jakšić.

Komentari

Vaš komentar