Gosti 360 stepeni: Oružana moć Hamasa porasla, rizici za obe strane preveliki

Svet 13. maj. 202122:09 > 22:1611 komentara
Podeli:

Novinar i nekadašnji ambasador u Egiptu Dragan Bisenić smatra da je eskalacija izraelsko-palestinskog sukoba rezultat obostrane frustracije, kao i da je uključivanje Hamasa u sukob bilo neočekivano i za određene bezbednosne strukture u Izraelu. Istraživač organizacije Novi treći put Dragoslav Rašeta dodaje da Hamas nema sredstava da se suprotstavi Izraelu.

Kako je rekao Bisenić, ako posmatramo evoluciju odnosa Palestine i Izraela, postoji pozitivan razvoj koji stiže do prošle godine i „Avramovih sporazuma“.

„Oni su doneli olakšanje Izraelu i pojačali frustraciju kod Palestine, jer prejudiciraju pitanje Jerusalima koje je važno za Palestinu i ceo arapski i islamski svet. To pitanje je razmatrano u UN, a rezolucija UN govori o Jerusalimu kao o zajedničkoj prestonici. Sada je prekretnica, da li će sukob biti zaustavljen ili će se nastaviti kopnenom intervencijom. Nijednoj strani nije u inetersu da se sukob nastavi, već da se uz diplomatsko posredovanje stiša i napravi primirje slično onom iz 2014“, rekao je Bisenić.

Na pitanje da li je ulazak Izraela u sukob neočekivan, Rašeta je naveo da su se tragovi mogli videti još u martu.

Pročitajte i:

„Imali smo paralizu u izraelskom političkom životu, videćemo sada Izrael u postnetanjahuovoj eri. Otkazani su i palestinski izbori. Fatah i Hamas su u krizi, nemaju šta da ponude i građani Palestine su razočarani u lidere. Kad smo ušli u ovaj mesec, videli smo probleme na Hramovoj gori, nasilno iseljenje palestinskih porodica i samo je bilo pitanje kada će sve da eskalira“, kaže Rašeta.

Ko sukobljene strane može da stavi za pregovarački sto? Bisenić navodi da postoji shvatanje da ako imate dva jednaka prava – odlučuje sila.

„Čini se da je ono primenjeno, odnosno da sukobljene strane više veruju u zakon sile, nego u silu zakona“, dodaje.

Kaže i da je sukob Jevreja i Palestinaca tradicionalan na Bliskom istoku i prati nastanak izraelske države 1948. godine.

„I danas postoji zahtev da se iseljenici iz 1948. vrate na svoje posede, to je jedna od prepreka za napredak. Problem je nastao 1956, kada je nacionalizovan Suecki kanal, kada su Velika Britanija i Francuska intervenisale, ali im je Izrael poslužio kao kopnene snage. Tada je počeo rat koji se nastavlja nizom sukoba“, kaže Bisenić.

Nekadašnji ambasador u Egiptu podseća i da je za vreme mandata predsednika SAD Donalda Trampa došlo do napuštanja koncepta dve države.

„U okviru jednostranog rešenja Jerusalim je prihvaćen kao glavni grad Izraela. To je pomerilo prag osetljivosti kod Palestinaca i arapskog sveta. Sigurno je da će dolaskom nove administracije doći do promena u politici SAD i Može se očekivati da će se SAD vratiti konceptu o dve države“, smatra Bisenić.

dragoslav rašeta 360 stepeni
Izvor : N1

Rašeta naglašava i da se Netanjahu nalazi u teškoj poziciji.

„Ne samo da će izgubiti premijersko mesto, već će možda i da završi u zatvoru. Može da pokuša da nađe koaliciju sa kojom će da ostane na vlasti. Sa druge strane, Hamas nema sredstava da se suprotstavi Izraelu“, rekao je on.

Na pitanje odakle Hamasu oružje, Bisenić navodi da od sukoba 2014. godine raste vojna moć Hamasa.

„Tada su imali rakete koje su mogle da dosegnu 10 kilometara, možda poneku raketu koja bi krenula ka Tel Avivu. Sada je oružana moć Hamasa značajno porasla. Na Bliskom istoku imamo rat u Siriji, Islamsku državvu, naoružanja ima na svim stranama i nije bilo teško da se švercom dopremi i u Gazu. Međutim, veći deo tih raketa je proizveden u Gazi, Hamas je ovladao tehnikom da ima rakete kojima može da gađa i do 200 kilometara. Sada Hamas može da ispali veliki broj raketa u kratkom periodu, pa je problem velika gustina paljbe, ni izraelska Gvozdena kupola ne može da reaguje kako treba i zato su Izraelci ugroženiji nego ikada ranije“, objasnio je Bisenić.

On dodaje i da naoružanje Hamasa verovatno dolazi i iz iranskih izvora, kao i Hezbolaha i palestinskog islamskog džihada.

„Zato ovaj sukob uvek u sebi nosi plamen i mogućnost većeg sukoba, zato treba biti oprezan“, podseća Bisenić.

Kada je u pitanju uloga SAD-a, Rašeta navodi da aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden želi da izbegne krize u kojima nema lakog rešenja.

„On gleda da izbegne probleme koji su nerešivi i koji ga mogu koštati kod kuće. Čekao je previše, tek je Blinken sinoć reagovao a tek danas je stigao specijalni izaslanik iz Vašingtona. Bajedn gleda da sve kraće traje i da ne mora da se umeša američka diplomatija“, kaže Rašeta.

Bisenić je dodao da su SAD najvažniji spoljni akter u ovom sukobu i da imaju orgomnu težinu, naročito kada je Izrael u pitanju.

„Američka administracija će nastojati da sukob smiri i smanji intenzitet napetosti. Mora se reći da je sukob zatekao SAD bez tačne politike prema Bliskom istoku, ne postoji neko ko je nominovan za novog izraelskog ambasadora, sukob ne odgovara SAD, ali SAD mogu na najdirektniji način svojim uticajem da ga zaustave, pretpostavlja se da će to i da se dogodi. Bajden ima drugačije polazište i stav od Trampove politike, a to je reafirmacija politike o dve države“, pojasnio je Bisenić.

Kada je u pitanju odnos Palestine prema Hamasu, Bisenić navodi da distanciranje postoji od kada je Hamas zavladao Gazom 2006. godine.

dragan bisenić 360 stepeni
Izvor : N1

„Od tada do danas traju pokušaji da se ujedine palestinske frakcije, kako bi se napravila zajednička platforma za pregovore s Izraelom. Međutim, neslaganje je toliko veliko da nijedan pokušaj pomirenja nije uspeo. Medijator je najčešće Egipat, koji takođe smatra Hamas terorističkom organizacijom, iako toleriše predstavništvo Hamasa u Kairu. Nijedan pokušaj zajedničke platforme nije uspeo. Činjenica da je Hamas označen kao teroristička organizacija od važnih država onemogućava traženje političkog rešenja, jer čak i ako bi Fatah ušao u neke pregovore, ti pregovori ukoliko nemaju saglasnost Hamasa, bilo bi lako negirani. Što duže vreme prolazi sve je manje opcija, mora se reći i da palestinski predsednik Abas dolazi iz generacije koja je na izmaku, a nove generacije imaju različiti stav od tog balansiranja odnosa i sklonije su radikalnijim rešenjima“, objašnjava.

Rašeta je dodao da su rizici za obe strane preveliki, kao i da Izraelu odgovara da Hamas i Fatah ostanu slabi, ali da prevlast ima Fatah, koji je je skloniji mirnom rešenju.

Komentari

Vaš komentar