Evropski i britanski sud osujetili plan Londona za slanje migranata u Ruandu

Svet 16. jun. 202210:182 komentara
Podeli:
Izvor: Reuters/Henry Nicholls

Evropski sud za ljudska prava iz Strazbura i žalbeni sud u Londonu naneli su udarac kontroverznom planu britanske vlade za slanje tražilaca azila u Ruandu.

Ipak, iako su sudovi privremeno sprečili slanje migranata u afričku zemlju, pravna bitka oko plana koji izaziva podele u britanskom društvu još nije gotova, pišu svetski mediji, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Povezane vesti

Odluka u poslednji čas

Plan britanske vlade da tražioce azila deportuje u Ruandu 14. juna uveče je u poslednjem času zaustavljen nizom intervencija Evropskog suda za ljudska prava i Apelacionog suda u Londonu, ukazuje The Financial Times.

Dok se avion u vojnoj bazi Vilširu pripremao da poleti sa sedam tražilaca azila u glavni grad Ruande Kigali, Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu, koji razmatra kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima, presudio je u ime jednog od sedam migranata koji je trebalo da bude deportovan.

Odluka evropskog suda da migrant iz Iraka ne treba da bude poslat u Ruandu sve dok takva politika britanske vlade ne prođe sudsku reviziju u narednim nedeljama, dovela je do niza drugih presuda u poslednjem trenutku, uključujući dodatne dve zabrane Evropskog suda za ljudska prava, tri uspešne žalbe britanskom Apelacionom sudu i jednu drugu presudu, čime niko od migranata nije mogao da bude legalno deportovan.

Evropski sud za ljudska prava nije institucija Evropske unije, već Saveta Evrope, koji čini 46 članova. Taj sud interpretira Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koju je sastavio Savet Evrope posle Drugog svetskog rata, a koju je, između ostalih, predložio britanski lider Vinston Čerčil, dok su je uglavnom sastavili britanski pravnici.

Britanski premijer Boris Džonson je pre odluke suda nagovestio mogućnost da Velika Britanija napusti konvenciju, što je naišlo na kritike, između ostalih organizacije za zaštitu ljudskih prava Liberty, koja je ocenila da bi to bio „najveći napad na ljudska prava u ovoj zemlji u jednoj generaciji“.

Džonson je takođe izazvao gnev pravnika nakon što je sugerisao da advokati koji zastupaju tražioce azila koji se suočavaju sa deportacijom „podržavaju kriminalne bande“.

Apelacioni sud je prvobitno odbio da izda hitnu zabranu za blokadu leta s migrantima, ali je sudija koji je razmatrao žalbe u poslednjem trenutku promenio odluku posle presude Evropskog suda za ljudska prava.

Plan za slanje migranata u Ruandu, kako navodi FT, popularan je među desnim krilom Džonosnove Konzervativne partije kao sredstvo za uspostavljanje kontrole nad britanskim morskim granicama. Britanski Vrhovni sud bi u naredne tri nedelje trebalo da razmotri rizike s kojim se suočavaju migranti koji bi bili poslati u Ruandu, zemlju koja je kritikovana zbog kršenja ljudskih prava.

„Neki strani sud“

Odluku Evropskog suda za ljudska prava kritikovali su predstavnici britanski vlade, ukazuje The Times, uz ocenu da bi izlazak Velike Britanije iz konvencije pokrenuo pitanja posvećenosti te zemlje ljudskim pravima.

Ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel u kritici presude rekla je da je ona „veoma iznenađujuća“ i da je u suprotnosti s presudama britanskih sudova poslednjih nekoliko dana.

Ona je insistirala da evropski sud neće sprečiti britansku vladu da „uradi pravu stvar“ i navela da zvaničnici rade na organizovanju drugog leta za Ruandu. Vlada insistira da će avion poleteti za Ruandu makar s jednim migrantom u avionu, uprkos procenama da bi poreske obveznike to moglo da košta stotine hiljada funti.

Povodom intervencije Evropskog suda za ljudska prava, izvor iz britanske vlade je rekao da su domaći sudovi u više navrata naveli da plan s Ruandom može da se sprovodi, „ali je neki strani sud odlučio ‘ne, ne možete'“.

Drugi izvor iz vlade je istakao da je u tom sudu i dalje sedi ruski sudija, iako bi, kako piše list, sudija Mihail Lobov trebalo da se povuče u septembru.

Intervencija Evropskog suda za ljudska prava usledila je uprkos tome što je Vrhovni sud prethodno odbacio treći pokušaj aktivista da se zabrane letovi za Ruandu do završetka sudske revizije. Predsednik suda je rekao da garancije u sporazumu potpisanim s Ruandom obezbeđuju da, ako se kasnije utvrdi da je politika nezakonita, postoje mehanizmi za vraćanje migranata koji su u prebačeni u Ruandu.

Udarac Džonsonovoj politici

Presuda Evropskog suda za ljudska prava je nanela značajan udarac novom planu za migraciju premijera Džonsona, čija je vlada bila u neprilici zbog dolaska tražilaca azila malim čamcima do britanske obale iz Francuske, ocenjuje Njujork tajms.

Džonson je 2016. vodio kampanju za izlazak Britanije iz EU, tvrdeći da bi to omogućilo zemlji da „vrati kontrolu“ nad svojim granicama. Međutim, ukazuje list, odnosi Londona s francuskom vladom su napeti posle Bregzita i zbog ograničene saradnje s francuskim vlastima, Džonsonova vlada je tražila druge načine da smanji broj migranata, koji su postali sramotan simbol neuspeha Velike Britanije da kontroliše svoje granice posle Bregzita.

Britanska vlada je u aprilu saopštila da je postigla dogovor s Ruandom, koji će omogućiti slanje tražilaca azila u tu afričku zemlju, kojoj bi zauzvrat Velika Britanija platila 120 miliona funti (140 miliona evra) za programe ekonomskog razvoja. Nakon što je let s migrantima otkazan, portparolka vlade Ruande je rekla je da ta zemlja ne odustaje od sporazuma.

Kritičari optužuju Džonsona, koji je za dlaku preživeo izglasavanje nepoverenja prošle nedelje, da namerno insistira na tom pitanju iz političke koristi. Oni tvrde da politika slanja migranata u Ruandu, čak i ako mali broj bude deportovan, ima za cilj da pošalje signal biračima da je Velika Britanija stroga prema onima koji žele da uđu u zemlju preko Lamanša.

Britanska vlada je posebno na udaru zbog plana slanja migranata u Ruandu, koja je kritikovana zbog stanja ljudskih prava. Čak je, kako ukazuje Njujork tajms, sama britanska vlada izrazila zabrinutost zbog ljudskih prava u Ruandi.

Ruanda je uz Kinu, Tursku i Iran u izveštaju Fridom hausa navedena kao jedna od vodećih zemalja koje sprovode „agresivne kampanje transnacionalne represije“.

Bitka tek počinje

Boing 767, koji je britanska vlada iznajmila po procenjenoj ceni od 500.000 funti (580.000 evra), trebalo je da poleti u 22.30 po britanskom vremenu.

Ipak, ukazuje BBC, bilo je potrebno nešto više od sat vremena da se čitav plan slanja tražilaca azila u Ruandu sruši kao kula od karata, zahvaljujući nizu povezanih odluka koje je pokrenula presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, plan nije mrtav, ocenjuje britanski javni servis, ukazujući da se ne zna kako će sudije na kraju presuditi kada sledećeg meseca budu ispitivale celokupnu politiku slanja tražilaca azila u Ruandu.

Bitka između ministara, advokata koje u vladi smatraju neprijateljima i Evropskog suda, tek počinje, ističe BBC.

Britanci podeljeni oko plana vlade

Iako plan za slanje migranata ima podršku u Džonsonovoj Konzervativnoj partiji, on je veoma kontroverzan u Velikoj Britaniji, piše Vašington post, ukazujući da su plan, između ostalih, kritikovali kenterberijski nadbiskup i navodno princ Čarls.

Prema zamisli vlade, svi ili većina odraslih imigranata koji ilegalno stignu na britansku obalu trebalo bi da budu poslati u Ruandu, gde bi čekali da se obrade njihovi zahtevi za azil ili sami otišli u treće zemlje.

Britanci su podeljeni u vezi s tim planom. Anketa YouGov, objavljena ove nedelje, pokazala je da 44 odsto podržava tu politiku, dok joj se 40 odsto protivi. Istraživanje je takođe otkrilo upadljivu razliku u odnosu na političku pripadnost – plan podržava 74 odsto konzervativnih glasača i samo 19 odsto laburističkih.

U pismu objavljenom na naslovnoj strani nekoliko listova, više biskupa, uključujući kenterberijskog nadbiskupa Džastina Velbija, navelo je da „ta nemoralna politika sramoti Britaniju“.

Listovi Tajms i Dejli mejl takođe su objavili da je prestolonaslednik, princ Čarls, privatno rekao da je ta politika „užasna“, što je izazvalo podozrenje, budući da se očekuje da istaknuti članovi kraljevske porodice budu politički neutralni.

Više od 10.000 ljudi ove godine je došlo u Veliku Britaniju preko Lamanša. Dok u mirnim letnjim danima stotine stižu na britansku obalu, mnogi stradaju u pokušaju tom pokušaju – u novembru 2021. najmanje 27 migranata je izgubilo život prilikom pokušaja prelaska Lamanša.

Komentari

Vaš komentar