Ulazak Švedske i Finske u NATO povećao bi sigurnost baltičkog regiona, izjavila je estonska ministarka spoljnih poslova Eva-Maria Limets, javlja Rojters.

„Kada vidimo da u našem susedstvu i druge demokratske zemlje pripadaju NATO, to bi značilo da bismo mogli imati šire zajedničke vežbe i više saradnje u oblasti odbrane“, rekla je Limets.

Kako je navela, širenje Alijanse bi značilo i snažniju prisutnost kopnenih snaga, ali i vazduhoplovne i pomorske odbrane.

Limets je učestvovala na ministarskom sastanku NATO u Berlinu, podseća Radio Slobodna Evropa.

Socijaldemokrate, vladajuća partija u Švedskoj, saopštile su 15. maja da podržavaju ulazak zemlje u NATO.

Kako navodi RSE, ruska invazija na Ukrajinu podstakla je Švedsku i Finsku da preispitaju svoje bezbednosne potrebe i potraže sigurnost u NATO.

Finski predsednik i premijerka objavili su, takođe 15. maja, da će ta zemlja podneti kandidaturu za članstvo u NATO, čime se otvara put za proširenje zapadne vojne alijanse od 30 članova u vreme ruske invazije na Ukrajinu.

Najava Finske i Švedske o kandidaturi za članstvo u transatlantskom savezu izazvala je pretnje odmazdom iz Moskve i prigovore Turske, članice NATO.

Rusija je u ponedeljak upozorila da su ove odluke Finske i Švedske „ozbiljna greška“.

„To je još jedna velika greška s dalekosežnim posledicama“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, prenele su ruske novinske agencije, piše AFP.

Ukrajina optužuje Rusiju da su u invaziji, koja je počela 24. februara, uništeni ukrajinski gradovi i ubijeno hiljade ljudi, dok je više od šest miliona izbeglih u susedne zemlje.

Moskva negira da je gađala civilne ciljeve, i svoju invaziju na Ukrajinu naziva „posebnom vojnom operacijom“ za oslobađanje zemlje od nacista