Ekološka poruka iz Brazila koja i dalje ne budi čovečanstvo

Svet 19. avg 202208:03 > 08:2631 komentara
Podeli:
sume
Izvor: Luiz Maximiano, bračni par Salgado

Bračni par iz Brazila, koji je pre nekoliko godina posadio preko dva miliona stabala, i dalje je najsvetliji primer koliko dajući prirodi dajemo sebi. Rađanjem ideje da se zasadi jedna šuma, rodio se kompletan deo Brazila. Njihov Institut Tera, mogao bi da bude putokaz za čitav svet.

Pre nekoliko godina kao dašak eko-optimizma odjeknula je vest da je bračni par iz Brazila, fotograf Sebastiao Salgado i njegova supruga Lelia Vanik, posadio preko dva miliona stabala, pošto je deo Atlantske šume bio ogoljen besomučnom sečom, koja je devastirala opštine Minas Žerais i Espirito Santo okupane hidrografskim basenom Rio Doče.

Ukoliko vam ovaj podatak ne deluje dovoljno grandiozno, pogledajte polovinu beogradskih parkova, u kojima fale čitavi redovi stabala (park na Studentskom trgu i kod Kalenić pijace recimo), a na centralnom mestu Kalemegdana, na kojem je nekada senku tražio ceo Beograd, ni godinama nakon sečenja najomiljenijeg stabla parka, nema čak ni mladice.

Izvor : Vitraž

O sečenju u drugim delovima Srbije, Aleksincu, na planinama, izlišno je i govoriti. Kada ovakav manir prolazi u glavnom gradu, jasan je epilog u unutrašnjosti.

Jedan novi svet

Brazilski entuzijasti su dakle posadili preko dva miliona stabala, povrativši 172 vrste ptica, 33 vrste sisara, uz mnoštvo ugroženih vrsta, amfibija, reptila i 293 biljne vrste. Kompletan jedan ekosistem, svet, nastao iz vere u nešto sto je i analfabeti prilično jednostavno, a to je da postoji samo jerdan oblik života koji ugljen-dioksid može da pretvori u kiseonik – drvo.

Izvor : Instituto Terra

Sve navedeno izgrađeno je od nule, pošto su koristili samo lokalne biljke, te je oblast značajno procvetala, omogućivši povratak fauni. Tako se deo Brazila ponovo rodio, rađanjem ideje da se zasadi jedna šuma. Deluje gotovo nadrealno da je to moguće, recimo nama, u zemlji u kojoj aktivisti ne mogu da se izbore ni za obustavu toping metode sečenja drveća, koja je danas poput srednjevekovnog relikta u modernim zemljama.

Sistem

Sve navedeno utoliko je impozantnije, jer je izuzetak postao pravilo. Tako se uvodi red u društvo. Institut Tera (Terra), koji su osnovali, nekada mala neprofitna organizacija zanesenjaka osnovana 1998. godine, danas je prava institucija. Dvoje ljudi, par prijatelja, i nekolicina svesnih ljudi, volontera oko njih, uspeli su da zasade četiri miliona sadnica u ovoj oblasti. Od ovih mladica, 2,7 miliona je izraslo u drveće. Tera je sprečila degradiciju životne sredine u kojoj se nalazila stara stočna farma, kao i mnoge druge ruralne jedinice pod jurisdikcijom rudarske kompanije Aimores.

Izvor : Instituto Terra

Simboliku sa Srbijom teško je zaobići.

Primer iz Brazila nije nastao slučajno. Naime, renomirani fotograf se vratio u Brazil nakon što je pokrivao nemile događaje u Ruandi 1994. godine. Bio je fizički i psihički izmrcvaren brutalnošću ovog masakra. Još jedan nije mogao, niti želeo da proživi.

Privatni rezervat prirodne baštine

Tom odlukom poslata je poruku ostatku Brazila, koja se i danas poštuje. To su učinili na genijalan način, transformacijom područja u privatni rezervat prirodne baštine (Fazenda Bulsao), što je prvo ekološko priznanje koje je u Brazilu dodeljeno potpuno degradiranom imanju, s obzirom na obavezu da se ponovo pošumi.

Izvor : Instituto Terra

Svojim primerom i uspehom Institut Tera danas učestvuje u savetu za životnu sredinu i basenskim komitetima u regionu Rio Doče, ali u još desetak ustanova i inicijativa. O međunarodnom ugledu da i ne govorimo. Od svog osnivanja, dobio je podršku i priznanje institucija i vlada za rad koji je razvijao. Niz nagrada ne staje ni u A4 format.

Dakle, pita se.

Globalno zagrevanje i klimatske promene samo su neki od nekoliko razornih efekata osvete prirode koju i mi danas doživljavamo kroz nesnosne vrućine. Ali zašto bi se majka priroda naljutila na nas?

Za masovnu seču šuma, sagorevanje fosilnih goriva i nepravilno odlaganje otpada, krivi smo isključivo mi. Drugim rečima, ljudska aktivnost izaziva ovu katastrofu, i niko drugi. Dakle, postoji li nešto što možemo da uradimo?

Ukoliko ne možemo da pronađemo dugoročne alternative fosilnim gorivima i pronađemo rešenja za toksični otpad, možemo da se fokusiramo na spasavanje naših šuma. Stoga i ova priča bi trebalo da ima makar svoj jednogodišnji omaž, toliko nam gori pod nogama, i toliko je ovo važno, a i lepo.

Izvor : instituto terra

A da i lepo ima perspektivu, govori i partnerstvo Tere sa čuvenom aukcijskom kućom Sotbi. Dobrotvorna aukciji koja će se održati na gala večeri 28. septembra u Njujorku, imaće za cilj da osigura da se transformativni rad na pošumljavanju koji je Institut sprovodio u poslednje 24 godine nastavi i u budućnosti. U ovom prvom izdanju Sotbijeve „Impact Gale“, Lelija i Sebastiao Salgado biće počasni gosti. Najmanje što su zaslužili.

Komentari

Vaš komentar