Države Zapadnog Balkana najmanje otporne na lažne vesti u Evropi

Svet 25. mar. 202114:315 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Zemlje Zapadnog Balkana imaju mali potencijal da se odupru negativnim efektima lažnih vesti i dezinformacija, što je uglavnom posledica stanja u slobodi medija i obrazovanja, navodi se u izveštaju Instituta za otvoreno društvo u Sofiji.

Na poslednjem mestu Indeksa medijske pismenosti koji je objavio taj Institut nalazi se Severna Makedonija, zatim slede Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora. Srbija je na 29. mestu od 35 evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

Najveću otpornost prema lažnim vestima i dezinformacija imaju Finska, Danska, Estonija, Švedska i Irska zahvaljujući kvalitetu obrazovanja, slobodi medija i visokom poverenju među ljudima, navodi se u izveštaju „Otpornost na lažne vesti u vreme infodemije kovida-19“.

Pokazatelji medijske pismenosti koji su korišćeni u Indeksu su sloboda medija, obrazovanje, elektronska participacija i poverenje u ljude. Za to su korišćeni podaci organizacija Fridom haus, Reporteri bez granica, PISA, UN i Eurostata. Najveću vrednost u bodovanju imali su sloboda medija i obrazovanje.

Srbija je dobila 32 od ukupno 100 bodova. U odnosu na 2017, kada je napravljen prvi Indeks, Srbija je zadržala isto mesto na listi.

U poređenju sa Indeksima prethodnih godina, naveći ukupni napredak ostvarile su Estonija, Švedska i Irska, dok je najveće pogoršanje zabeleženo u Letoniji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.

Istraživanje pokazuje da severozapadne države imaju najveću medijsku pismenost, dok je najlošija situacija na jugoistoku Evrope.

Obrazovanje – najbolji pristup borbi protiv lažnih vesti

Zemlje sa većim nepoverenjem u naučnike i novinare imaju niži nivo medijske pismenosti i obrnuto, veća medijska pismenost povezana je sa nižim nivoom nepoverenja u naučnike i novinare.

U izveštaju se napominje da je ovogodišnji Indeks napravljen u vreme dvostruke krize, kada je pandemija kovida-19 dodatno pogoršana „infodemijom“ – poplavom lažnih vesti i dezinformacija usred previše informacija o pandemiji.

„Infodemija stvara krizu poverenja, narušavajući poverenje u medicinsko i naučno znanje i institucije, koji su prvi odgovorili na zdravstvenu krizu, ali i krizu poverenja u upravljanju, neophodnog za rukovođenje odgovorom na sveobuhvatnu krizu – zdravstvenu, socijalnu i ekonomsku“, izjavio je autor izveštaja Marin Lesenski.

U izveštaju se preporučuje obrazovanje kao najbolji pristup borbi protiv lažnih vesti, kao „vakcinacija“ koja daje otpornost na najteže slučajeve lažnih vesti.

„Suočavanje sa lažnim vestima i dezinformacijama bi smanjilo temperaturu političkih i socijalnih debata i sukoba, povećalo bi poverenje u društvima i doprinelo zdravijem okruženju (figurativno i bukvalno) u pandemiji kovida-19“, navodi se u izveštaju.

Komentari

Vaš komentar