Da li rat u Ukrajini vodi ka širenju NATO – Finska i Švedska razmatraju članstvo

Svet 13. apr. 202219:2431 komentara
Podeli:

Jedan od zvanično istaknutih razloga Moskve za agresiju na Ukrajinu je i eventualna kandidatura Kijeva za prijem u NATO. Rusija je na početku mirovnih pregovora isticala primer vojne neutralnosti Finske i Švedske, kao model za buduće odnose sa Ukrajinom. Međutim, rat je promenio takvu perspektivu: u Stokholmu i Helsinkiju sve više se razmatra mogućnost ubrzanog ulaska u NATO.

Pročitajte još:

Stanovnici Helsinkija posle godina vojne neutralnosti Finske sve su više podržavaju moguću odluku njihove zemlje da, nakon ruske invazije na Ukrajinu, podnese zahtev za članstvo u NATO-u.

„Da, ranije sam bio protiv ulaska u NATO. Ali danas, mislim da je to razuman izbor. Nisam se u potpunosti opredelio, ali, što se tiče NATO-a trenutno nisam protiv“, govori jedan Finac.

"Definitivno, mislim da je Rusija pokazala svoje pravo lice, tako da mislim da treba da uđemo u NATO", slaže se drugi, student.

Neki su još uvek skeptični.

"Mislim da bi Finska trebalo da bude samodovoljna, da možemo sami da se snađemo. To je moje mišljenje o tome", govori jedan građanin Finske.

Finska premijerka izjavila je u sredu da će njena zemlja doneti odluku o tome da li će se prijaviti za pridruživanje NATO savezu u narednih nekoliko nedelja.

"Postoje mnoge vrsta rizika u periodu kada razmišljamo kakve izbore treba da napravimo. Moramo biti spremni na sve vrste akcija iz Rusije. Kada smo dali predlog finskom parlamentu, analizirali smo ove rizike, koje dolazile od Rusije, ali moramo sami da donosimo odluke kako ne bi strah uticao na naše izbore", rekla je Sana Marin, premijerka Finske.

Strah od Rusie ipak postoji.

"Finska se ne suočava sa neposrednom vojnom pretnjom. Ali moramo gledati i u budućnost. Finska mora biti spremna na upotrebu ili pretnju upotrebom vojne sile protiv nje, kao i na politički pritisak", rekao je Ati Kaikonen, ministar odbrane Finske.

I Tradicionalno neutralna Švedska na korak je od ulaska u NATO.

"Moramo da analiziramo situaciju da vidimo šta je najbolje za bezbednost Švedske, za švedski narod u ovoj novoj situaciji, i ne treba žuriti", rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.

Finska i susedna Švedska su bliski partneri sa NATO-om, ali su izbegavali pridruživanje 30-članom savezu, osnovanom 1949. godine da bi se suprotstavili Sovjetskom Savezu tokom Hladnog rata.

"Postoje ozbiljne implikacije ulaska Finske, u NATO. To znači da bi se ukupna kopnena granica između teritorije NATO-a i Rusije više nego udvostručila. Ipak među 30 saveznika NATO-a postoji široka podrška za članstvo Finske i Švedske u ovom trenutku", kaže Rejčel Rizo iz Atlantskog saveza.

U Procesu ulaska u NATO Finska je odmakla dalje. Ipak, u Helsinkiju doonekle svoju odluku uslovljavaju i pristankom Stokholma. Tek posle formalnog podnošenja zahteva sledi procedura odobravanja u svimn zemljama članicama. Kako će na novu situaciju reagovati Moskva - to niko ne zna.

Komentari

Vaš komentar