Barselona želi da bude grad zelenih ulica i trgova

Svet 14. apr. 202210:214 komentara
Podeli:
Izvor: QUIQUE GARCIA/AFP

Uzimanje javnog prostora automobilima i vraćanje građanima ideja je na kojoj će se zasnivati budući razvoj Barselone, kako bi grad postao zdraviji, bezbedniji i više prilagođen njegovim stanovnicima.

Plan gradskih vlasti je da se ozeleni što više prostora i da se delovi kolovoza zamene biciklističkim trakama i šetalištima, a raskrsnice pretvore u trgove namenjene rekreaciji, druženju i kulturnim događajima. Barselona ima 1,6 miliona stanovnika i jedan je od najgušće naseljenih gradova na svetu, bez mogućnosti da se širi jer je okružena morem i brdima.

„Veoma smo kompaktan grad, nemamo mnogo prostora, nemamo velike parkove, tako da moramo da sačuvamo svaki ćošak i učinimo grad zelenijim“, izjavio je Dani Alsina iz Sekretarijata za urbanu ekologiju Skupštine grada grupi novinara iz Srbije, koji su u organizaciji projekta „Puls Evrope“ posetili Barselonu.

Katalonska prestonica je 2020. godine proglasila klimatsko vanredno stanje i počela sa sprovođenjem niza promena od urbane mobilnosti i infrastrukture do promene ekonomskog modela i recikliranja, sa ciljem da postane održiv grad.

Ključni model u transformaciji grada su Superblokovi (Superilla), delovi grada u kojima se javni prostor koji sada okupiraju privatna motorna vozila pretvaraju u mesta gde pešaci imaju prioritet.

"Superblokovi su strategija da se grad transformiše u zeleniji, bezbedniji grad u čijem su centru ljudi umesto automobila", rekao je Alsina. "Želimo da se deca igraju na ulici, da ljudi pešače, ili jednostavno da sede i sunčaju se".

U julu će početi izgradnja Superbloka u opštini Ešample, u kojoj ima najviše automobila i gde je zagađnje vazduha najveće, ali je dobro povezana autobusima i metroom, tako da je izabrana kao dobra lokacija za početak transformacije. U četvrti Sant Antoni u toj opštini već je primenjen model na manjoj površini. Po njegovom završetku 2019. godine, nivo zagađenja azot-dioksidom je smanjen za 33 odsto, a česticama PM10 za četiri odsto, dok je buka smanjena za četiri do pet decibela.

Broj automobila je smanjen za 82 odsto u samom bloku, a u okolnim ulicama je povećan za 22 odsto.

Izvor : Josep LAGO/AFP

"Šta se desilo sa tih 60 odsto kola – oni su 'nestali'", kaže Alsina, objašnjavajući da, dok su neki zadržali isti model ponašanja i samo promenili rutu, većina građana je automobile zamenila biciklima, metroom ili pešačenjem. Prednost Barselone koja olakšava ovakav model je to što ima više parking mesta nego što je potrebno i što su parkinzi ispod površine.

Planira se da Superblok u Ešampleu obuhvati 21 ulicu i 21 trg sa više zelene infrastrukture i pešačkih zona.

U narednih 10 godina planira se da se Superblokovi izgrade po celom gradu i da se procenat zelenih površina na ulicama poveća sa sadašnjih jedan na 12 odsto.

"Želimo da ovaj model proširimo po celom gradu , to nije tranformacija jednog dela grada nego svuda. Kada napravite te zelene pešačke mreže onda ljudi mogu da svuda idu pešice, posebno u gradu kao što je Barselona gde je lepo vreme", rekao je Alsina, koji je direktor projekta Superblok u timu glavnog gradskog arhitekte.

Barselona je grad u kojem gde god da živite, sve vam je na 15 minuta udaljenosti – od vrtića i škola, pijaca, zdravstvenih centara do javnih institucija, tako da većina stanovnika pešači, a superblokovi predstavljaju infrastrukturu koja im to olakšava.

Barselona ima dobro organizovan sistem javnog prevoza i razvijenu mrežu metroa i oko 250 kilometara biciklističkih staza, tako da ceo grad može da se pređe biciklom. Pored prirode i blizine, treći glavni princip Superblokova je saradnja, kazao je Alsina, objašnjavajući da je od velike važnosti da ljudi prihvate promenu, da ih vlasti saslušaju i sprovedu projekte koje oni žele.

Vizija nove Barselone podrazumeva saradnju sa stručnjacima i aktivno učešće gradjana koji na posebnoj platformi mogu da daju svoje ideje kako će njihov kraj izgledati i da glasaju za predloge.

U početku je bilo dosta kritika i zabrinutost građana, posebno trgovaca, a samo je trećina gradjana prema istraživanjima bila za Superblok, dok taj projekat sada podržava 70 odsto ljudi.

Arhitekta Neda Kostandinović, iz gradskog sekretarijata za urbanu ekologiju zadužena za promociju Superblok strategije, izjavila je da je tokom primene pilot projekta u četvrti Poblenou stanovništvo bilo prilično podeljeno, ali da se njihovim uključivanjem u proces donošenja odluka udeo onih koji su bili protiv smanjio.

"Uključivanjem stanovništva u debatu, u proces dizajna, odlučivanje kako će prostor biti iskorišćen, postižete da oni osećaju da su deo transformacije i da zavole ceo taj koncept", izjavila je Kostandinović, istakavši da su Superblokovi sredstvo kojim se postiže bolji kvalitet života u gradu.

Komentari

Vaš komentar