"Naš najveći poraz je gubitak Marijupolja, a naš najveći uspeh je potapanje ruskog broda 'Moskva'", sumira prva tri meseca rata u intervjuu za DW savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič.

Arestovič je u intervjuu za DW kazao da su Rusi su potpuno izgubili „specijalnu operaciju“, a da planirane metode i sredstva vođenja rata nisu funkcionisale zbog čega su prešli na uobičajenu vojnu taktiku – koncentrišu snage i sredstava na uskom delu fronta.

„To je pokušaj slamanja ukrajinske vojske superiornom artiljerijom i vazdušnim snagama. Ali i to rade veoma loše, uprkos nekim taktičkim uspesima. Rat je mnogo više od bojnog polja, to je složen proces i Rusija u njemu ima određene prednosti“, rekao je Arestovič.

Upitan koja su najveća dostignuća i gubici Ukrajine u ovom ratu, Arestovič kaže da što se tiče dostignuća, Rusi su otvorili ofanzivu na devet frontova odjednom, a sada ih je pet.

„Odnosno, mi smo ih pobedili na četiri, i to bez Lend-Liza (zakon koji je usvojio američki Kongres za brzu isporuku oružja Ukrajini). Uništili smo ili onesposobili najmanje trećinu trupa. Ruska vojska je zato veoma ograničena u svojim borbenim sposobnostima. Najbolji dokaz za to jeste prikrivena mobilizacija. Koriste stare tenkove T-62 i pokušavaju da regrutuju neke dobrovoljce koje obučavaju nedelju dana, a zatim ih šalju na front. To pokazuje ozbiljan nedostatak kadra. Ukrajinci su pritom potopili i ratni brod ‘Moskva’, vodeći brod ruske Crnomorske flote. To je naš veliki uspeh“, rekao je savetnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Kao najveći gubitak on navodi pad Marijupolja, a pre toga brzo napredovanje ruske vojske sa Krima na jug i zauzimanje Hersona.

Upitan da li je Ukrajina na početku rata mogla da drži južne regione, Arestovič odgovara da sumnja u to.

„Odnos snaga zaraćenih strana, posebnosti odbrane u stepi, kao i blizina ruskih aerodroma na Krimu, sve to me kao vojnika navodi da sumnjam da smo tamo mogli da održavamo odbranu. Druga stvar je da li se mogla organizovati odbrana tih gradova. Herson se na primer nalazi na desnoj obali Dnjepra. Grad je mogao da bude zadržan, jer su ruske trupe morale da pređu reku. Berdjansk je ćorsokak, bilo bi teško odbraniti grad, ali su se mogle držati područja između Berdjanska i Marijupolja, čitava aglomeracija koja se nalazi južno od Zaporožja, gde su Rusi zauzeli nuklearnu elektranu. Ali zašto nije bilo trupa i adekvatne odbrane? Zašto je tamo sve osvojeno za tri dana? Istražni organi već traže odgovor, koji će javnost verovatno saznati tek posle rata. Mora se otkriti šta se dogodilo, kako se to više ne bi ponovilo“, ističe Arestovič.

On je ranije rekao da je ukrajinska vojska namamila ruske trupe u zamku u Severodonjecku i samo se pretvarala da je napustila grad. Sada kaže da je manevar bio uspešan, ali to ne garantuje da se ukrajinska vojska neće povući iz Severodonjecka.

„Možemo da nanesemo žrtve Rusima i da se povučemo da zadržimo Lisičansk. Mi vodimo odbranu koja uključuje i kontranapad i napuštanje određenog terena kada se u tom trenutku odbrana ne isplati. Naša komanda čini sve da uništi neprijateljske trupe, da ih oslabi“, rekao je savetnik predsednika Ukrajine.

Kada je u pitanju vojno oslobađanje anektiranog Krima, Arestovič kaže da to zavisi od količine i kvaliteta oružja i mogućnosti da se poluostrvo oslobodi bez velikih žrtava.

„Predsednik Volodimir Zelenski je rekao da bi to bila veoma teška operacija, koja bi, čak i da bude uspešna, uzrokovala ogromne gubitke. Poručio je da Ruse treba potisnuti nazad do granice do 23. februara, i da sudbinu Krima i drugih oblasti koje su Rusi okupirali pre osam godina treba rešavati političko-diplomatskim kanalima. Ali, morate znati da, ako Ruse vratimo na liniju od pre 23. februara, to bi za njih bio veoma značajan poraz. U tom slučaju s njima tokom pregovora nećemo razgovarati, već ćemo im diktirati uslove. To bi bili pregovori Ukrajine sa pozicije jačeg“, napominje Arestović.

Sve o događajima u Ukrajini čitajte u našem BLOGU ili na stranici RAT U UKRAJINI.