Zvanično: Obnovljeni diplomatski odnosi Kube i SAD

Svet 20. jul. 201508:49 > 08:57
Podeli:
Izvor: Tanjug/AP Photo/Jacquelyn Martin

Kuba i SAD su zvanično obnovile diplomatske odnose posle više od pet decenija, kada je odmah nakon ponoći, između nedelje i ponedeljka, stupio na snagu sporazum kojom su diplomatske misije prerasle u potpune ambasade.

Diplomatske veze se uspostavljaju današnjim ponovnim otvaranjem ambasada u glavnim gradovima dve zemlje, što je značajan potez prema zakopavanju višedecenijskog neprijateljstva, prenose agencije.

U spoljnoj politici američkog predsednika Baraka Obame, do istorijskog preokreta je došlo vratolomnom brzinom, samo nekoliko meseci, pošto su se dve strane dogovorile da zakopaju ratnu sekiru i da zajednički ravnopravno fuksionišu.

Pomak je došao, pošto je Vašington priznao da njegova politika kojom pokušava da utiče na promene u komunističkoj Kubi, putem izolacije i trgovinskih ograničenja nije uspela i da je direktna saradnja sa Havanom bolji način kretanja prema demokratiji i napretku.

Po prvi put od 1961. godine, kubanska zatava će se zavijoriti na novosagrađenoj ambasadi u Vašingtonu, na korak od Bele kuće.

Standardna zastava sa belim zvezdama u crvenom trouglu i plavim prugama zauzeće svoje mesto među drugim zastavama iz celog sveta, koje krase ulaz u Stejt department.

Rodrigez u gostima kod Kerija

U još jednom istorijskom gestu, državni sekretar SAD Džon Keri će zvanično primiti kubanskog kolegu Bruna Rodrigeza, pre održavanja zajedničke konferencije za novnare. Prethodno će Rodrigez presedavati ceremenoniji obeležavanja proširenja kubanske misije u punu ambasadu.

Zbližavanje dve zemlje je počelo 17. decembra, kada su se Obama i Raul Kastro složili da krenu putem potpune noramlizacije odnosa.

Obnavljanje diplomatskih donosa došlo je samo sedam meseci kasnije, posle iza pregovora.

Kada je Fidel Kastro sa svojim pobunjenicima preuzeo vlast 1959. godine, diktator Fuhencio Batista je pobegao sa Kube, a SAD su priznale novu vladu. Odnosi su počeli da se kvare, pošto su Amerikanci kritikovali kratka suđenja i pogubljenja Batistinih pristalica.

Kuba je 1960. godine nacionalizovala rafineriju nafte, u vlasništvu SAD, pošto je odbila da prerađuje sovjetsku naftu. Uskoro je izvršena eksproprijacija i svih drugih američkih firmi.

SAD su u oktobru 1960. godine proglasile embargo na najveći deo izvoza na Kubu, a prekidanje diplomatskih donosa počelo je u januaru 1961. godine. Tri meseca kasnije, Kastro je proglasio Kubu za socijalističku zemlju, samo dan pre nego što je izvršena invazija u Zaliv svinja, kojom su SAD pokušale da sruše Kastra.

U međuvremenu, američki agenti su više puta pokušavali da ubiju kubanskog lidera.