RSE: Budućnost iranskog nuklearnog sporazuma i uloga Trampa u njemu

Svet 25. nov 202010:49 > 11:01
Podeli:
Izvor: ATTA KENARE / AFP

Stav SAD prema Iranu mogao bi se promeniti s administracijom novoizabranog predsednika Džozefa Bajdena čemu se nada i Evropa, ali obnova iranskog nuklearnog sporazuma neće biti jednostavna, ne samo što bi odlazeći predsednik mogao dodatno da zakomplikuje odnose, već i zbog podozrivosti u samom Teheranu, kao i medju najbližim saveznicima Vašingtona na Bliskom istoku, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Iako je na početku predsedničke trke Bajden rekao da će vratiti SAD nuklearnom sporazumu s Iranom ako Teheran to isto učini, a Iran poručio da će se vratiti sporazumu kada Vašington ukine sankcije, oživljavanje sporazuma bi moglo biti teže no što se čini, ukazuje Vašington post.

Teoretski, povratak sporazumu Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA) koji su 2015. potpisale Kina, Francuska, Nemačka, Iran, Velika Britanija, SAD i Rusija, trebalo bi da bude jednostavan.

Ali, ocenjuje list, unutrašnja politika u obe zemlje i regionalna razmatranja promenile su se u odnosu na period otkada su se SAD, odlukom Donalda Trampa, povukle 2018. Iran verovatno neće odmah biti u vrhu prioriteta Bajdenove administracije naročito zbog brojnih izazova s kojima se mora suočiti, poput borbe protiv pandemije izazvane korona virusom, oživljavanja ekonomija i obnove savezništva u svetu.

Čak i ako se Bajden odluči na trenutni povratak u JCPOA, iranski vrhovni čelnik Ali Hamenei i dalje je duboko sumnjičav prema Vašingtonu, a Trampovo povlačenje iz sporazuma očito je potvrdilo njegove stavove da je Amerika dvolična, dodaje Vašington post. Iranski predsednički izbori u junu 2021. mogu se pokazati dodatnom preprekom naročito jer Hamenei i drugi tvrdolinijaši smatraju da bi povratak u JCPOA mogao poremetiti njihovu prednost na izborima, piše RSE.

Američki prijatelji na Bliskom istoku, posebno Izrael i Saudijska Arabija takođe će se snažno usprotiviti povratku dogovora jer veruju da je JCPOA premalo učinio da ograniči iranski nuklearni program a njihovo protivljenje bi moglo ugroziti održivost dogovora. Nastojeći da ožive iranski nuklearni sporazum, ministri spoljnih poslova tri evropske države sastali su se ove nedelje da razgovaraju o saradnji s Bajdenovom administracijom, izrazivši nadu da će SAD ukinuti sankcije Teheranu koji bi zauzvrat trebalo da prestane da krši sporazuma koji ograničava njegove nuklearne aktivnosti, piše Gardijan.

Ministri spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas, Francuske Žan-Iv Le Drian i Dominik Rab iz Velike Britanije sastali su se kod Berlina da razgovaraju o tome kako bi „dalji pristup koji uključuje sve potpisnike JCPOA, a možda i novu američku administraciju, mogao izgledati“.

Sporazum pod znakom pitanja

Cilj je, tvrdi neimenovani diplomata, vratiti JCPOA na prvobitni cilj – ukidanje iranskog nuklearnog programa. Zvanični pregovori Bajdenovog tima i Evrope još ne mogu početi ali, ukazuje Gardijan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, poznate kao E3, pozvane su da deluju kao posrednici između SAD i Irana. Neki evropski zvaničnici smatraju da bi E3 mogla lakše posredovati u dogovoru kojim bi Iran brzo okončao kršenje sporazuma, a američki predsednik ukinuo ekonomske sankcije izvršnim ukazom.

Sporazum bi se, dodaje list, mogao privremeno postići sa ili bez američkog formalnog povratka u JCPOA. Međutim, možda postoje prepreke za tako brz formalni povratak na sporazum, ako bi Iran tražio garancije, naglašava Gardijan, dodajući da je prošle nedelje iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif sugerisao da će Iranu možda trebati garancije pre nego što dopustiti SAD da se pridruži starom JCPOA.

Nemački zvaničnici takođe su dodali da će Evropa razmotriti odgovor u slučaju da Tramp u poslednjim danima svoje administracije izvede iznenadni napad na iranska nuklearna postrojenja. Vendi Šerman, američka vodeća pregovaračica o iranskom sporazumu 2015, izjavila je prošle nedelje da nuklearni sporazum „visi o koncu“ u posljednjim mesecim.

Trampove administracije i da bi Bajdenov tim morao vrlo brzo da počne konsultacije s evropskim partnerima. Trampova administracija je u poslednje tri godine sprovodila strategiju maksimalnog pritiska na Iran uvođenjem sve oštrijih sankcija koje su imale ozbiljan ekonomski uticaj na Iran, ali nisu uspele da nateraju Teheran na novu rundu pregovora kakve je Vašington tražio, napisao je za Indipendent, saradnik think-tanka Difens prajoritiz iz Vašingtona, Danijel Depetris.

Američki kreatori politike pretpostavili su da će finansijske nevolje s vremenom prisiliti iransko vodstvo da se vrati za sto za novu rundu pregovora. Ipak, ističe Depetris, do razgovora nije došlo već su Iranci na maksimalan pritisak odgovarali maksimalnim otporom pa su – pokazuju podaci Međunarodne agencije za atomsku energiju – zalihe obogaćenog urana u Teheranu preko deset puta veće nego što su bile pre sankcija Vašingtona.

Da li će Vašington ponovo ući u nuklearni sporazum manje je važno za američku sigurnost od toga da li SAD i Iran mogu zajedno raditi na pronalaženju puta prema deeskalaciji u celini, ocenjuje Depetris. Bajden ne bi smeo da gubi vreme na preokret politike svog prethodnika, već bi uz posrednike mogao da pošalje jasnu poruku Teheranu da su SAD spremne za usvajanje skromnijeg aranžmana – delimično ublažavanje sankcija za delomično ograničenje nuklearne energije s ciljem da obe nacije izbegnu neprijateljstva koja su izbila u januaru 2020.