Gosti N1: Pobeda Trampa bi pokazala da nije anomalija, Bajden vraća sve na staro

Svet 03. nov. 202020:59 > 21:12
Podeli:
Izvor: N1

Andrej Ivanji, novinar nedeljnika Vreme kaže da je "najveće pitanje koje se postavlja da li je Tramp anomalija jednog izbornog procesa". "Ili će se ispostaviti ukoliko bude reizabran, da to nije anomalija, da nije bilo slučajno i da su SAD krenule jednim drugačijim pravcem nego što je bilo od završetka rata", kaže. Stevan Nedeljković iz Centra za američke studije FPN i portala Američki izbori kaže da se čini da je kampanju ove godine obeležila jedna reč - kovid. "Rasne tenzije nisu došle sa pandemijom, ali ih je ona rasplamsala", kaže on.

Reporter N1 Amir Krivošija, koji se javio iz Njujorka, rekao je da „kampanja nije prestala“.

„Donald Tramp i Džo Bajden se još putem mreža obraćaju potencijalnim biračima. Kad je reč o glasanju, ono protiče dobro i mirno, bilo je problema u nekim državama. Sto godina nismo imali ovakvu pandemiju, ljudi su na birališta izašli uglavnom sa maskama, međutim postoje i oni koji nisu izašli sa maskama, njima nije onemogućeno da glasaju, ali moraju u posebnim izolovanim područjima da glasaju, daleko od drugih birača“, kaže Krivošija.

Kako je rekao, Džo Bajden je u Pensilvaniji.

POVEZANE VESTI

„Definitivno će se obratiti američkoj i svetskoj javnosti iz svoj štaba u Vilmingtonu, dok će Tramp ostati u Beloj kući i napraviti parti sa 400 zvanica, ne poštujući epidemiološke mere“, rekao je Krivošija.

Svaka država, objasnio je, ima svoj izborni zakon.

„Neke države su potpuno zabranile glasanje danas uživo, ogroman je broj glasova putem pošte, to će se verovatno prebrojavati danima. Verovatnoća da ćemo večeras znati ko je novi predsednik je jako mala“, kaže Krivošija.

Stevan Nedeljković iz Centra za američke studije FPN i portala Američki izbori kaže da se izborni sistem menjao tokom godina i vekova.

„Savremeni elektorski sistem govori da građani ne glasaju za kandidate, iako zaokružuju njihova imena, već za elektore. Ideja Očeva osnivača koji su uspostavili SAD kakve danas poznajemo bila je da nekoliko država ne može da odnese prevagu, već da male države dobiju na značaju“, kaže Nedeljković, dodajući da „mnogi kažu da će se u narednim godinama povesti priča o reformi sistema“.

Novinar nedeljnika Vreme Andrej Ivanji kaže da se ovi izbori „stvarno rešavaju neregularnim izborima“.

„To je, ne samo godina pandemije, nego i rasnih nemira, požara u Kaliforniji, imam utisak, bar sa ove evropske distance, da se u SAD pomalo oseća neka atmosfera vanrednog stanja, i u tim uslovima se održavaju izbori“, kaže on.

Nedeljković kaže da se čini da je kampanju ove godine obeležila jedna reč – kovid.

„Na različite načine, imate više od devet miliona zaraženih, to je sve što jedan aktuelni predsednik ne želi u izbornoj godini. Rasne tenzije nisu došle sa pandemijom, ali ih je ona rasplamsala“, kaže Nedeljković.

Ivanji kaže da „Tramp zapravo biračima nudi sebe“.

„Svoju ličnost, a dovodi u sumnju i pitanje i američki sistem, i institucije i spoljne saveznike i daje na izbor sebe, svoju ličnost izašlu iz rijaliti programa, Tramp ne može da se poredi ni sa jednim ranijim predsednikom SAD“, kaže Ivanji, dodajući da je „to ono što njegovi birači kod njega vole“.

Dodaje da je podela američkog društva ovako ekstremna počela sa Barakom Obamom.

„Tokom njegovog mandata je došlo do ekstremne podele američkog društva. Ta velika podela desila se za njegova dva mandata. On je taj čovek s kojim jedan deo Amerike iz ovih ili onih razloga nikako nije mogao da se pomiri“, kaže. 

Nedeljković kaže da „ako birate iz ekonomskih razloga, odabraćete Trampa, a ako nemate poverenja u sve što je radio u zdravstvu, onda ćete za Bajdena“.

Ivanji veruje da bi Bajden, u slučaju da pobedi, „počeo da krpi rupe koje je Tramp ostavio za sobom“. 

Na pitanje o podršci Srba u Americi Donaldu Trampu, Nedeljković kaže da misli da „ožiljci devedesetih godina ni za Srbe u SAD nisu srasli“.

„Demokratska administracija je simbol svega lošeg što se dešavalo“, kaže on.

„Sličan se sličnom raduje, mislim da je tu kada se pođe od toga kakav je Tramp, kakvu unutrašnju politiku vodi, šta stoji iza njega…“, kaže Ivanji.

Što se tiče Kosova, kaže Ivanji, „tu treba zaista poći od toga da su SAD priznale nezavisnost“.

„I da se tu neće ništa promeniti. Ako se vidi politika Grenela i Trampa do sada, ona je išla u pravcu destabilizacije Evrope, a ako je destabilizovana Evropa, destabilizovana je i Srbija i region“, kaže Ivanji.

Kaže da je „najveće pitanje koje se postavlja da li je Tramp anomalija jednog izbornog procesa“.

„Ili će se ispostaviti ukoliko bude reizabran, da to nije anomalija, da nije bilo slučajno i da su SAD krenule jednim drugačijim pravcem nego što je bilo od završetka rata. Od Bajdena možemo da očekujemo sve što smo mogli od Hilari Klinton, ili čak i od Buša, vraćamo se na staro i poznato u SAD i to je to. U slučaju da Tramp pobedi, na unutrašnjem planu mislim da bi sve tenzije, podele u društvu mogle da dođu do još većeg izražaja“, kaže on.

Nedeljković kaže da, ukoliko Bajden pobedi, možemo u domenu spoljne politike da očekujemo vraćanje multilateralizmu, dok ne znamo šta bi mogla da bude njegova ekonomska politika.