Jermenski i azerbejdžanski šefovi diplomatije sastali su se u Ženevi, da pokušaju da nađu rešenje za oružani konflikt u Nagorno-Karabahu, saopštilo je jermensko ministarstvo spoljnih poslova.

Objava je data ubrzo posle odvojenih sastanaka tih zvaničnika sa kopredsedavajućim Minske grupe Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (Rusijom, Francuskom i SAD). Minska grupa je glavni međunarodni posrednik u sukobu u Nagorno-Karabahu, separatističkom regionu u Azerbejdžanu, koji je danas skoro isključivo nastanjen Jermenima i nad kojim Baku želi da povrati kontrolu.

Razgovor između jermenskog ministra spoljnih poslova Zohraba Mnatskanijana i njegovog azerbejdžanskog kolege Đejhuna Bajramova počeo je u Ženevi, rekla je za Frans pres portparolka jermenske diplomatije Ana Nagdalijan.

Ona je rekla da je za Jerevan prioritet uspostavljanje prekida vatre i mehanizma za njegovu proveru.

Od ponovnog izbijanja sukoba 27. septembra, azerbejdžanske snage povratile su teritorije koje nisu bile pod njihovom kontrolom od 1990. i rata u kome je poginulo 30.000 ljudi i koji se završio secesijom Nagorno-Karabaha, danas nastanjenim skoro isključivo Jermenima.

Do sada su propala tri pokušaja uspostavljanja humanitarnog primirja od ponovnog izbijanja sukoba krajem septembra.

Ta oblast, koju podržava Jerevan, proglasila je nezavisnost posle rata 1994. godine, ali to nije priznala međunarodna zajednica, pa ni Jermenija.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev rekao je ove nedelje da se ne protivi novoj rundi pregovora u Ženevi, ali je izgleda minimizirao njihov značaj.

„Bilo je mnogo nepotrebnih sastanaka tokom poslednjih 28 godina“, rekao je on.

Prema delimičnom bilansu više od 1.250 ljudi, među kojima 130 civila ubijeno je u sukobima, najgorim od rata tokom devedsetih.