Prva molitva u Aja Sofiji nakon što je iz muzeja pretvorena u džamiju

Svet 24. jul 202010:49 > 13:59
Izvor: Tanjug via AP Photo/Yasin Akgul

Nekoliko hiljada vernika okupilo se ispred Aja Sofije u Istanbulu, u kojoj se u petak održava namaz, prva molitva od 1934. godine. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je čitao Kuran, a zatim je sa četiri minareta upućen poziv na molitvu, javila je agencija Frans pres.

POVEZANE VESTI

Zbog pandemije koronavirusa, turske vlasti su ograničile broj ljudi koji će prisustvovati prvom namazu na 1.453 vernika, što simbolizuje godinu kada su Turci pokorili Konstantinopolj, prenosi Sputnjik.

Oko 500 vernika će obaviti namaz u Aja Sofiji, dok će se ostali moliti napolju na pet molitvenih mesta pored džamije.

Na 11 mesta će biti formirani kontrolni punktovi gde će se vernicima meriti temperatura pre molitve, a maske su obavezne.

Mesto će obezbeđivati oko 20.000 policajaca, a biće prisutno i 736 lekara, više od 100 vozila hitne pomoći i sanitetski helikopter.

Državni savet Turske, viši administrativni sud zemlje, 10. jula poništio je odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u Istanbulu u muzej, dok je Erdogan potpisao ukaz kojim se Aja Sofija pretvara u džamiju u kojima se mogu služiti molitve.

Ranije je saopšteno je da će hrišćanski mozaici na zidovima Aja Sofije biti tokom muslimanske molitve prekriveni zavesama.

Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.

Tanjug via AP Photo/Yasin Akgul

Ona je pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena u muzej.

Aja Sofija je na spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).

Erdogan je u nedelju posetio Aju Sofiju i u njoj proveo oko sat vremena, slušajući o pripremama za otvaranje. nakon što je sud 10. jula poništio odluku iz 1934. godine kojom je pretvorena u muzej.

Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.